Trinaesti po redu Naučno-stručni skup „Savremena proizvodnja povrća“, održan 19. januara, otvorio je, u dvostrukoj ulozi, dr Žarko Ilin, kao višegodišnji profesor na Poljoprivrednom fakultetu i predsednik Vojvodanskog društvo povrtara, i sa neskrivenim zadovoljstvom zbog broja prisutnih u Amfiteatru koji je bio mali da primi sve učesnike, pa su mnogi od njih morali da sede na stepeništu ili stoje sa strane, poželo svim gostima  prijatan boravak u Hramu nauke.

-Jako sam srećan i ponosan da ste se i ove godine odazvali u tolikom broju. To govori da je povrtarska proizvodnja jedan ozbiljan, dugoročan, porodični, komercijalni posao koji zapošljava ne samo porodicu nego i brojnu širu radnu snagu. Proizvodnja povrća u poslednjih deset godina je više nego udvostručena. U poslednjih pet godina je duplo veća proizvodnja, ali i izvoz. Neka merila govore da smo početkom ovog veka proizvodili oko 25 miliona, a danas je to 96, 5 miliona dolara. Najviše konzerviranog, hladno prerađenog tj. dva puta zamrznutog oko 7 miliona dolara, i ono što je jako važno i na čemu ceo svet insistira to je blizu 25 miliona dolara svežeg povrća. Negde oko 22 miliona dolara je sušeno tj. dehidrirano povrće. Srbija je značajan proizvođač povrća,  proizvede preko 2 miliona i 100 hiljada tona, oko 150 miliona dolara, po glavi stanovnika oko 170 kilograma povrća i oko 120 kilograma krompira. Nekih 8 do 9 posto površine zasađeno je od godine do godine. Ukupno 240 hiljada hektara otpada na 15 najzastupljenijih vrsta povrća. U povrtarstvu Srbija moće da se poredi sa najboljima. Sa 450 miliona stanovnika, EU proizvede 55 miliona tona povrća. Kada se podeli sa brojem stanovnika to je 120 kg po glavi stanovnika, onag povrća koje je došlo do potrošača. A od naših 290 do 300 kg, značajan deo se izgubi. Imamo veliki gubitak u tehnološkom procesu proizvodnje, kratkoročnom i dugoročnom čuvanju. Zato je naš predlog da se u narednom periodu, sem direktnih davanja povrtarstvu, omoguće i investicije u skladišteni prostor i u prerađivačke kapacitete, a to onda može, već u pet narednih godina da udvostuči i da u narednih 10 godina udestetostruči izvoz. Broj stanovnika svugde u svetu raste, samo u Srbiji opada. Ovu proizvodnju koju mi sada imamo ne možemo plasirati na domaće tržište, moramo naći mogućnosti da isto izvezemo. Svakom komerijalnom gazdinstvu treba omogućiti program uspešne proizvodnje bilo sa otvorenih polja, ili proizvodnjom povrća iz zaštićenog prostora. Zato su mere Ministarstva poljoprivrede, te nadležnog resornog ministarstva, Pokrajisnkog sekretarijata za poljopirvredu, od izuzetnog značaja u ovoj intenzovnoj proizvodnji, koja je do 10 puta skuplja od drugih ratarskih proizvodnji. Svaki povrtar u svoj budžet izdvaja više od aksciza, mnogo više od PDV-a na repromaterijal, pa je red da se povrtarima kroz razne mere vrati uloženo u povrtarsku proizvodnju. Povrtarstvo je velika razvojna šansa naše zemlje, dugoročan porodični komercijalni posao, i uvođenjem savremenih tehnologija ono će moći još više da napreduje.  Poljoprivredni fakulteti iz Novog Sada i Zemuna, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Insitut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci i brojne kompanije će sa svojim kadrovima i dalje davati doprinos razvoju povrtarstva u svim segmentima, kako bi srpsko povrtarstvo stiglo na ono mesto koje zaslužuje, a to je sam svetski vrh – poželeo je na kraju svog izlaganja prof. dr Žarko Ilin.

Više fotografija možete da pogledate  o v d e.