Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u subotu, 19. januara, održan je 13. Naučno-stručni skup pod nazivom „Savremena proizvodnja povrća“. Tim povodom, u Dekanatu fakulteta, održana je konferencija za novinare, na kojoj je na sažet način predstavljen ovaj stručni skup. Prisutnim novinarima obratio je dekan Poljoprivrednog fakulteta, prof. dr Milan Popović i tom prilikom izjavio:

-Želim da vam se zahvalim što ćete naše savetovanje ispratiti, a time i našu javnost upoznati sa onim što se dešava na Poljoprivrednom fakultetu. Kada dođu zimski dani onda mi na fakuletu organizujemo zimska savetovanja, skoro svakog vikenda. Imali smo savetovanje voćara, sada povrtara, pa su zainteresovani mogli da čuju šta se to dešava u povrtarstvu što se tiče struke i nauke, i mere koje će se preduzimati kako bi se ova značajna grana poljoprivrede unapredila i po svom potencijalu koji ima na ovim prostorima, približila onim vrednostima koje su prepoznatljive u evropskim zemljama.
Rekao sam da fakultet izuzetno ceni i podržava i motiviše svaku vrstu aktivnosti koja ima za cilj da unapredi neku tehnologiju, da doprinese nekom novom znanju, a posebno kada je u pitanju naš osnovni proizvod fakulteta, to su naši diplomirani agronomi i inženjeri agronomije kojih je za poslednjih 60 godina, proizašlo skoro 10.000 hiljada. To je ta snaga koja je doprinela značajnom doprinosu poljoprivrede pa i povrtarstva, ne samo u Vojvodini već i u čitavoj Srbiji, u regionu i šire. Nismo ni svesni, a imao sam prilike se uveriti, koliko je cenjen ovaj fakultet. Generalno, srpska poljoprivreda ima sve prirodne potencijale koji su nam od Boga dati, na našu sreću, koje moramo da stavimo u funkciju da budemo mnogo bolji, jer za to ima realnog osnova, više no što ih danas koristimo – rekao je prof. dr Milan Popović.   
Na pitanje novinara o stanju u srpskom povrtarstvu, profesor na Poljoprivrednom fakultetu i predsednik Vojvođanskog društva povrtara, dr Žarko Ilin je odgovorio:
-Imamo izuzetno razvijenu povrtarsku proizvodnju na otvorenom polju, međutim, na relativno velike investicije, relativno je mali broj kvalitetnih objekata podignutih po standardima Evropske unije, a da bi se sačuvalo sve ono što se proizvede na otvorenom polju ili iz zaštićenog prostora. S obirom da se radi o relatnivno velikim investicijama, ja neću govoriti sa aspekta podsticaja resornih ministarstava, već sa sručnog i naučnog aspekta. Povući ću paralelu sa Holandijom. Holanđani su to vrlo lepo rešili tako što su dve firme locirale svoje otkupne distibutivne centre. Jedna obuhvata manje pofesionalne poizvođače, a druga okuplja velike firme. Suština je da su oni regionalno raspoređeni po Holandiji i da na licu mesta od sopstvenih proizvođača preuzimaju svež proizvod, kolabiraju, pakuju i distribuiraju, nebitno da li su to avionske pošiljke za daleke destinacije, železnicom ili kamionima po Evropi. To je ono što nama nedostaje: jedan dobar model organizovanja profesionalnih proizvođača i podizanje lokalnog, za kratkoročno i dugoročno čuvanje, Despotovci, Gospođinci, Begeč, Kikinada, Leskovac, Čačak, Kruševac, Vranje, Pirot, dakle, regionalno distribuiranje kako bi se svi proizvodi sabrali na jednom mestu, kvalitetno kolabirali, upakovali i distribuirali tokom čitave godine, jer mi prvo moramo zadovoljiti svoje potrebe. Tek nakon toga, roba bi išla na tržište viškova, ali kvalitetno, po standardima Evropske komisije, koju po protokolu iz 2000/2001. godine možemo da izvozimo. Zašto ja insistiram na podizanju i ulaganju u ove objekte? Pa zato što imamo jako velike gubitke. Mi u količini proizvodimo više nego što nam treba. To pokazuju i izvozni rezultati. Ali, imamo velike gubitke zbog neadekvatnog skladištenja, čak od 10 do 50% kod nekih povrtarskih vrsta. Uložili smo 3,4 5 hiljada evra po hektaru u proizvodnju, gde smo posle sve izgubili zbog neadekvatnih skladišta izgubili. Podignut je izvestan broj skladišnih objekata, okolina Subotice, Gospođinci, Begeč, nešto po Srbiji, ali je to još nedovoljno da bi na dobar, kvalitetan način sačuvali i distribuirali povrće na domaćem tržištu. Ja mislim da bi po ovom pitanju, najbolje iz sveta trebali da prepišemo.
Prof. dr Žarko Ilin nije propustio priliku da doda:
-Svestan sam da država radi na tome, da je planirala i izdvojila više, što se i očekuje od države, ali mnogo više očekujem od kadrova koje smo iškolovali. Da bi te ljudi zaposlili dolaze nam pretpristupni fondovi. Da bi mogli da konkurišemo trebaju nam sposobni, edukovani ljudi da bi mogli da povučemo što više sredstava iz pristupnih fondova EU (kao što su to uradili, na prvom mestu, Poljaci, Česi, Slovenci..). Cilj svih nas treba da bude da što više povučemo takvih sredstava iz tih pristupnih i predpristupnih fondova, čemu očekujem, naravno, da će u dobroj meri doprineti i resorno Ministarstvo i Sekretarijat za poljoprivredu-zaključio je prof. dr Žarko Ilin.