Wed09302020

Poslednja izmena:09:39:53 PM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Prof. dr Miroslav Malešević: Država Srbija nije iskoristila svoje potencijale u povrtarstvu

Prof. dr Miroslav Malešević: Država Srbija nije iskoristila svoje potencijale u povrtarstvu

  • PDF

Prof. dr Miroslav Malešević, direktor naše najveće naučno-istraživačke kuće, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji ove godine slavi jubilej, 75 godina postojanja, zahvalio se na prilici da pred uvaženim i brojnim skupom, kakvo je bilo subotnje Savetovanje povrtara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu,  kaže neku reč o saradnji dve institucije i naporima naučne ustanove koju vodi.

-Institut je zapravo drugi deo iste kuće u kojoj stanuju i fakultet i mi. Mi smo sve počeli zajedno i onda se, kako su dolazili nekakvi talasi, razdvajali, nekad ponovo spajali, ali smo svi radili sa istim ciljem da se unapredi poljoprivredna proizvodnja u Srbiji. Oplemenjivanje je počelo na Novosadskom univerzitetu, a onda su glavni rezultati došli na ovim našim oglednim poljima na Rimskim šančevima-naglasio je gospodin Milošević i dodao:
-Rekao bih da su povrtari možda elitni deo proizvođača koji se bave primarnomproivodnjom. Poljoprivredna proizvodnja je i human i lep posao, kada je u pitanju proizvodnja hrane, ali povrtari moraju ipak da ulaze u tu proizvodnju sa više ljubavi, sa više osećanja i kada se sa toliko emocije dođe do finalnog proizvoda, onda tu često dolazi i do razočarenja, pa se ponovo javi nada itd.
Nas možda optužuju iz sveta, generalno, da je naša poljoprivreda nekonkurntna. Ali, šta to znači? Nedostatak znanja, edukacije, da li imamo loše sorte i hibride, šta je to što nas etiketira kao nekonkurentne. Preti nam se ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju. Pa onda hoćemo svi u EU? Svako od nas ima posebnu predstavu šta nas čeka, a mi po svom dubokom ubeđenju nismo spremni ni za jednu ni za drugu. Mogu otvoreno reći da država Srbija nije iskoristila svoje potencijale u povrtarstvu. Resurse koje imamo, ono što nam je Bog dao, klima, zemljište, nisu to svi naši resursi. Nađi resursi su i nauka, struka i proizvođači koji znaju kako se to radi, koji imaju dugu tradiciju u svemu tome.
 Naravno, da bi mogli da uradimo mnogo više. Ali, šta je zapravo to u čemu nismo iskoristili naše potencijale. Kada smo započeli tranziciju, otvoreno je tržište bez odgovarajućih kriterija, izostala je tradicija da prehrambena i prerađivačka industrija moraju da budu oslonjene na primarnu proizvodnju u povrtarstvu. Svi oni koji su bili skladištari i ostali povrtari, sami se bore sa velikim trgovačkim kućama od kojih su uvek bili ucenjivani. Mi nismo našli model udruživanja naših poljoprivrednih proizvođača koji će zaštititi njihov interes. Ni jedan naš proizvođač, bilo da je ratar, povrtar, voćar, stočar (gde je još gora situacija) nije akcionar niti u jednom preduzeću koje se bavi skladištenjem ili preradom primarnog ii sekundarnog , što je potpuno prirodna pojava u EU . Bez toga ne možemo govoriti da smo konkurentni. Bez dovoljno podsticaja ne možemo biti konkurentni. Uzalud nam je sve znanje i volja, želja. Bez finansijskih sredstava, ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, to ne možemo postići. Mi imamo predivan kvalitet, bolji u svakoj vrsti povrtarske proizvodnje nego što to srednja i zapadna Evrpa može da ostvari, ali, nažalost, mi taj kvalitet ne možemo da plasiramo u onoj meri jer nemamo te mehanizne.
Ako ne prestane nekontrolisani uvoz povrća, mi ćemo doći u situaciju da više uvozimo nego što izvozimo povrće, što bi značajno moglo da utiče na povrtarsku proizvodnju.
 Oni koji vode državu Srbiju, nadležna ministarstva i mi koji se bavimo naukom i strukom  moramo zajedno sa proizvođačima da iskoračimo i da budemo spremni za 2014. godinu, kada se približimo želji da postanemo članovi EU. Moramo biti svesni da su mnogi poslovi propušteni u deset godina tranzicije. Mi čekamo strategiju razvoja poljoprivrede 12 godina i još je nismo ugledali, a sada se nadam da ćemo to uraditi. Verujem u razvoj poljoprivredne proizvodnje kod nas, ali ne može to niko drugi da uradi umesto nas.
Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je stariji od Poljoprivrednog fakulteta, ali smo uvek radili zajedno i tako ćemo i nastaviti. Za 75. godina u našem Institutu napravljeno je veoma mnogo. To što poslednjih 7,8 godina na srpskom tržištu postoji žestoka konkurencije firmi iz celog sveta, Institutu daje još veću snagu. Mi danas imamo 69 doktora nauka, 38 magistra, još 123 visokokoobrazovanih ljudi, oko 350 zaposlenih kao tehničkog osoblja. Institut sa 650 zaposlenih danas ima izuzetan ugled i reputaciju. Nas cene u 34 države sveta i naš znak – NS SEME, nalazi se na poljima svih  tih država. Ja moram priznati da je ratarstvo u Institutu bilo veoma razvijeno, a onda je palo u senku veći ratarskih kultura. Povrtarstvo je poslednjih godina počelo da biva sve zastupljenije, da se uzdiže, sa kompletnim asortimanom, spremno da uđe u trku sa svim firmama i servisnim kućama. To sve pokazuje da Institut čini kontinuitet u naučnom radu, pre svega zahvaljujući stručnjacima iškolovanim na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i naporima koje čine na usavršavanju po završetku studija.
Ovaj skup je za sve nas od izuzetnog značaja da se steknu i razmene nova znanja i da sve to doprinese ekonomskom boljitku, kako pojedinaca, tako i čitavog društva. Vi ste povrtari dobro organizovani i nadam se da ćemo svi zajedno imati dovoljno snage i argumenata da pritisnemo nadležne organe da brže rešavaju probleme u zadrugarstvu i poljoprivredi. Mi smo država koja nemamo dovoljno novca, ali ono što imamo je nesporan potencijal-zaključio je prof. dr Miroslav Malešević.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar