-Ovo je zaista jedna lepa prilika i radostan sam što vas vidim u ovolikom broju. Rekao sam dr Vladi Markoviću, vi ste jezgro, vrh, kao što je Institut za ratarstvo i povrtarstvo dijamantski vrh agrara Srbije, vi ste vrh ratarske privrede. Vi radite jedan posao koji je na putu da dobije na značaju kao jedan od najvažnijih privrednih poslova obzirom na mogućnosti koliko mi možemo da Evropi ponudimo i prodamo povrća. Prof. dr Žarko  Ilin je izneo ohrabrujuće podatke za 2012.godinu, ali to je samo nagoveštaj onoga što bismo mogli da uradimo.

Ovim rečima, pozdravljen burnim aplauzom, prisutnima se na 13. Naučno-stručnom skupu „Savremena proizvodnja povrća“,  obratio velikan srpskog novinarstva Zaharije Trnavčević. On je tom prilikom rekao:
-Ja sam najavljen ovde ne kao novinar nego kao predsednk Nacionalnog agrara, saveta koji je osnovao premijer Republike Srbije Ivica Dačić. U njemu se nalazi iskusni znalci, stručnjaci, koji su dobili zadatak da napišu stategiju razvoja poljoprivrede do 2037. godine, tj. za narednih 25 godina. Strategija je ustvari jedan izvođački projekat za trasu puta kojom srpski agrar, ratari, stočari, voćari, povrtari, treba da se kreću da bi došli na nivo koji će ovu zemlju da izjednači sa nivoom na kojem se danas nalazi najnaprednije agrarne zemlje Evrope. Da vi kao proizvođači hrane, produktivni ljudi, budete i imućni ljudi, isto onako kao što su imućni ljudi u Holandiji, Danskoj, Francuskoj itd. Jedno od načela koje je tamo istaknuto glasi je da ukoliko mi u Srbiji želimo da živimo kao u EU, moraćemo i da radimo kao u EU, a to je da primenjujemo ista, najbolja, najnovija znanja, tehnologije, postupake itd. I drugo, ono što u toj strategiji želimo je da Srbija bude bašta Evrope, da ta bašta nije zaparloženo, zaboravljeno imanje, već naprotiv, veoma produktivno zemljište na kome rade znalci, produktivni ljudi, koji su završili poljoprivredne škole i fakultete i vratili se na imanje.
Pozivam privrednike Srbije da  na svojim imanja, zaposle školovane mlade ljude, jer su im oni potrebni. Rekao sam jednom prilikom da će razvoj privrede početi sa uvođenjem novih tehnologija, novih znanja, a ko će njih bolje da primenjuje od mladih i obrazovanih stručnjaka. Drugi pravac je udruživanje, ujedinjavanje, i sve ovo o čemu je sada bilo govora, mora se krunisati time da se vi, povrtari ujedinite, stvorite velike povrtarske zadruge, koje će imati katalizatore, uređaje, onako, kao što se u Evropi odavno radi.
2014. godine, otvaraju se potpuno granice, carine i počinje jedna teška konkurencija, utakmica. U toj utakmici, mi ukoliko ne budemo napravili jednu dobru mrežu povrtarskih zadruga voćara, stočara itd, ukoliko ne budemo isto, kao što su oni pre 100 godina uradili, da mlekare, fabrike šećera, klanice, sećate se kako je to u Danskoj, budu u stvari zadružne, pod kontrolom proizvođača sirovina, ukoliko taj posao ne obavimo, ne možemo se nadati da ćemo imati benefite od ulaska u EU. Nije važno kada će oni nas da prime u EU. Važno je kada ćemo mi uspeti da se popnemo na nivo na kome se danas nalazi poljoprivreda EU. Postoji samo politička volja i naravno suma novca koja će biti uložena u ovu privrednu granu, jedino obnovljivu privrednu granu, koju svaka zemlja, pa i Srbija ima, a to je poljoprivrda.
Mi ćemo nastaviti da radimo ono što smo do sada radili, a to je da pokažemo da je poljoprivreda, proizvodnja hrane, veoma perspektivan posao. Vi imate u rukama mogućnosti i potencijale – hranu, koja je obnovljiv posao. Sa srećom-poželeo je svim  prisutnim Zaharije Trnavčević.