Činjenica je da broj nezaposlenih u Srbiji raste iz dana u dan. Ipak, povećava se broj freelancera. (Ima nešto i u tome, zar ne?) Nema preciznih podataka koliko je ovakvih radnika u Srbijii, ali jepoznato da u svetu postoji preko 375 miliona nezavisnih “mobilnih” radnika.

Naime, kada ostanu bez posla mnogi novinari, fotografi, prevodioci, programeri, umetnici, pisci, režiseri, menadžeri, PR stručnjaci nastavljaju dalje da rade samostalno. Ono što se sa sigurnošću  zna je da je u Srbiji položaj freelancera izuzetno težak, nisu statusno prepoznatljivi, a državi plaćaju porez i kad imaju i kad nemaju zaradu.
Freelanceri imaju još jedan problem – nemaju adekvatan prostor za rad i poslovne sastanke. Uglavnom rade od kuće, a sastanke održavaju u kafićima, restoranima i drugim javnim mestima gde  imaju besplatan internet i mogućnost da deluju poslovno i zadrže poverenje klijenata i predstave nove projekte.
Od nedavno, na raspolaganju freelancerima u Srbiji  je Smart Office, ”pametna kancelarija”  koju je otvorio Miroslav Mijatov u centru Beograda. Po njegovim rečima, koncept  “coworking” već godinama postojisvuda u svetu i predstavlja podršku samostalnim preduzetnicima i malim firmama.  Reč je o modernom “open space” kancelarijskom prostoru na Obilićevom vencu, gde svaki freelancer može da ima svoj radni  kutak. Interesovanje je veliko i traži se sto više, a  Smart Office postaje i mesto gde se kolege mogu susresti, razgovarati o problemima i razmeniti iskustva i ideje.
-Ovde svaki freelancer ima svoje radno mesto za vrlo malu mesečnu nadoknadu, a oslobođen je svih kancelarijskih troškova, režija, internet priključka… Može koristiti štampač, fotokopir aparat, skener i na raspolaganju mu je office menadžer i sala za sastanke. Potrebno je poneti samo laptop i mobilni telefon – ističe Miroslav Mijatov.
Smartt Office nudi i  mogućnost “virtuelne kancelarije”  koja omogućava prijavljivanje sedišta firme freelansera na njihovu adresu, ali i administrativnu pomoć, usluge slanja i primanja pošte,  telefonskih poziva i drugu tehničku i poslovnu podršku.
Nesumljivo je da coworking koncept  povećava šanse da kreativnost i znanje  mnogih ljudi dovede do željenih poslovnih rezultata i uspeha.
Novi Sad se toga još nije dosetio, iako bi se moglo reći da je ovde situacija katastrofalna. Nekada gigant, novosadski “Dnevnik”, svojevremeno podeljen na dva dela, Holding i “Vojvodina pres”, koji je imao dopisništva u centru svakog većeg vojvođanskog mesta i u Beogradu, ostao je bez imovine, a potom i sa šačicom stalno zaposlenih novinara i fotoreportera (nekada je bilo više od 1300 zaposlenih, a danas ni 300) i sada je u situaciji da ga u životu održavaju penzioneri i honorarci. Desetospratna zgrada, kao i ogromna zgrada Štamparije, sablasno su prazne. Nikome nije palo na pamet da se na ovom mestu, u ovom vojvođanskom novinarskom hramu, otvori nešto slično kao u Beogradu. Čekaju se bolji dani. Za koga?
Rozana Sazdić