Svečana akademija povodom pet godina rada Udruženja univerzitetskih nastavnika i naučnika Vojvodine, održana je u četvrtak, 24. januara 2013. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Veče je bilo ispunjeno bogatim programom, a glavni događaj je bila dodela povelja zaslužnim ljudima koji su pomogli i afirmisali rad Udruženja.
Njihova imena su: dr Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine, prof. dr Dragoslav Petrović, Pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj i potpredsednik Vlade Vojvodine, prof. dr Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Ilija Ćosić sa FTN-a, prof. dr Milena Mikalački sa Fakultteta za sport i fizičko vaspitanje, mr Goran Vasić, direktor Novosadskog sajma i Boško Blažić, direktor Kompanije STILOS iz Novog Sada.
Predsednik Upravnog odbora prof. dr Dragan Šešlija, nam je nešto više rekao o radu Udruženja:
-Udruživanje univerzitetskih profesora je počelo svoju aktivnost pre 52 godine. Bilo je različitih oblika udruživanja, jedno vreme su čak, paralelno, delovala dva udruženja. Pre pet godina na to je stavljena tačka i napravljeno je jedno jedinstveno Udruženje i večeras obeležavamo prvih pet godina rada Udruženja u ovom obliku. Cilj Udruženja je da podstiče rad visokoškolskog obrazovanja i nauke na području Vojvodine. Mi obuhvaamo skoro sve naučno obrazovne institucije u Vojvodini, i Univerzitet u Novom Sadu i nekoliko privatnih unuverziteta i naučnih instituta. Najprepoznatljiviji smo po dodeli nagrade za životno delo gde se iz pet oblasti nauke dodeljuje po jedna nagrada za životno delo istaknutim profesorima, naučnicima u toj oblasti, a ovo je prilika da zahvalimo i drugim ljudima na svesrdnoj pomoći.
*Da li ste zadovoljni sa stanjem u oblasti nauke i šta bi trebalo uraditi da bi to bilo još bolje?
-Država je ta koja treba i mora veću pažnju da obrati na razvoj obrazovanja, razvoj nauke. Evropa se kreće ka društvu znanja i postavila je veoma visoke ciljeve u agendi koja se zove 2020. Srbija je svojom strategijom obrazovanja pokušala da nađe svoj put ka tome i mi smo 18. januara imali okrugli sto na temu „Promišljanje evropske obrazovne strategije“, sa veoma uglednim uvodničarima. Zaključke sa tog okruglog stola ćemo dostaviti Ministarstvu i pokušati da se i mi „prikačimo“ na tu novu evropsku strategiju u obrazovanju. Kada kažem da ržava ima ključnu ulogu, i da treba da podstakne razvoj obrazovanja i nauke, ne mislim samo na novčanu podršku, nego pre svega odnosom prema obrazovanju i nauci, da podigne taj nivo. Ciljevi koji su postavljeni su izuzetno visoki i teško ih je ostvariti ako nemamo odgovarajuću podršku svih relevantnih struktura u društvu.
*Tranzicijom, privatizacijom, raznoraznim promenama u društvu, veza između nauke i privrede je malo poremećena. Da li to može da se popravi?
-Nažalost, naša privreda je realno veoma slaba i malo ima istraživanja u samoj privredi. Privatizovane firme uglavnom ne obraćaju pažnju na istraživačku funkciju, one firme koje su došle iz inostranstva nas tretiraju kao rezervoar jeftine radne snage, a vrhunske funkcije razvoja i nauke ostavljaju svojim naučno-istraživačkim institutima u svojim matičnim zemljama. Tako da je to jako nazavidna i opasna situacija za razvoj bilo koje zemlje.
*To praktično znači da mi školujemo i guramo najbolje i onda oni dolaze u situaciju da ovde nemaju posla i da moraju da idu iz zemlje?
-Najčešće je tako. Ima i dobrih primera gde naši vrhunski studenti uspevaju da ostanu ovde, da ovde kreiraju svoje firme, naročito u oblasti softverske industrije, ali i naši mehatroničari su jako dobri. Takođe, imamo čitav niz malih firmi koje dobro posluju i gledaju svet kao jedinstveno tržište. Za njih nema prepreke što su u Srbiji-zaključio je prof. dr Dragan Šešlija.
Više fotografija možete da pogledate o v d e.
