• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Mnogo toga se može popraviti, nešto se može i vratiti, ali nikada se više ne može preslikati vreme, vreme prošlo u vreme sadašnje. Žal za prošlim i starim uvek nosi ozbiljnu dilemu, zašto smo uopšte i menjali, mada nisu sve promene izašle na bolje. Ali, ako se i vraćamo tamo odakle smo pošli, uvek treba primeniti iskustvo koje smo u međuvremenu stekli.

I upravo je Bara Trskovača ilustracija za brojne faze i promene koje je taj izdvojen prostor između sela Platičeva i sela Grabovci pretrpeo tokom poslednjih trideset godina. Priču o ovom pitoresknom predelu ispričala nam je, a mi zabeležili, dr bioloških nauka i direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, gospođa Biljana Panjković.
Nekada je između sela Platičeva i Grabovci bila velika bara. Ona se smestila u prirodnoj depresiji, koja je znala za vreme velikih kiša, kada nadođu vode, da uđe u selo i polavi kuće. Do 80-tih godina prošlog veka, Bara Trskovača je bila kao i sve druge bare, od koje je bilo i hasne i štete, u kojoj su meštani hvatali ribu. Ponekad, za vreme visokih voda ljudi su čamcima prelazili put od Platičeva do Grabovaca.
Nakon sprovođenja melioracije ’80-tih godina XX veka i isušivanja bare, bio je pokušaj prevođenja i te bare u poljoprivredno zemljište. Međutim, zbog visokih podzemnih voda koje se javljaju na tom prostoru, isušivanjem zemljišta nije sprečena aktivnost podzemnih voda. Podzemne vode Bare Trskovače ne izlaze iz donjeg izdana, nego su to podzemne drinske vode, koje stalno izviru. I u toku zime, kada je najveći sneg i led, uvek su na tom prostoru prisutni pirirodni izvori, u kojima voda nikada ne ledi. I to su mesta na koja životinje dolaze na pojilo.
Ali, kada je bara pretvorena u oranice, dobile su se oranice V, VI i VII kategorije, tj. loš kvalitet zemlje. Ljudi su ih uzimali u najam, i u vreme prolećnih suša, pokušavali su da ih zaseju. Obično se dešavalo da su u jesen, za jačih kiša, seljacima-traktoristima koji obrađuju njive, u ispomoć dolazili tenkovi iz Nikinaca, ne bi li izvukli traktore, zbog vlažnog zemljišta zaglavljivljene u njivama. Suštinski, u ovoj depresiji nikada nije bilo prinosa koji bi opravdali prevođenje te bare u oranicu.
Pored toga, na višoj gredi iznad depresije, nalazile su se njive koji su pre sprovođenja melioracionih mera bile I i II kategorije. Na tim njivama meštani iz Platičeva gajili su slatku papriku, kukuruz, žito, ukratko, šta god su zasadili rađalo je jer je zemlja bila dobra a vode koliko je trebalo. I kako je sproveden program melioracije preko sistema kanala, te njive su ostale bez vode, a kvalitet zemljišta opao. Da bi održali prinos seljaci su na njivama morali da ukopavaju pumpe za vodu, 3 do 4 metra, i da ih navodnjavaju, a tvrde, da dok je bilo bare da su njive bile okupane jutarnjom rosom i padalo je više kiša, jer logično je da voda privlači vodu.
Inicijativa za vraćanje Bare Trskovače potekla je od lokalne samouprave, tj. od MZ sela Platičevo, da bi njihove njive po obodu opet imale dovoljno vode, da bi imale kvalitetni prinos, da ne bi morali dodatno da ulažu sredstva, jer svaka pumpa predstavlja ozbiljan izdatak.
Na tu inicijativu odgovorio je Zavod za zaštitu prirode Srbije (dok je bio jedinstven, a 2010. godine funkcioniše kao Pokrajinski zavod za zaštitu prirode), i na licu mesta izvršio stručna snimanja stanja i utvrdio da po njivama postoje mesta bogata vrbacima, tršćacima, ševari, koji rastu isključivo na zemlji bogatoj vodom, i da to nisu njive, nego samo komasacijom, zemljište pretvoreno u njive, i da dobar deo ne može da se koristi.
Zavod za zaštitu prirode Vojvodine uradio je studiju zaštite. Osnovna vrednost koja se pokazala su kanali koji su iskopani na najdubljim delovima, u kojima su pronađene jako bogate populacije riba, linjaka i zlatnog karaša. Prisustvo linjaka i karaša upućuje na dobar ekološki status vode po evropskim standardima. Linjak i zlatni karaš su vrste riba sa naših prostora koje nestaju. Što je veće hemijsko zagađenje to manje dolazi do razvoja ikre i riblje mlađi ovih riba. To dovodi do širenja invanzivnih vrsti, kao što je američki somić, babuška, sunčanica, koje se hrane ikrom naših autohtonih riba i zato naše ribe nestaju. Generalno, populacija linjaka i karaša južno od Save je u stalnom opadanju. Naravno, u Trskovači je bilo i barskih kornjača, zmija i žaba, najmanje biljaka, koje bi ukazivale na raritet područja koje je trebalo zaštititi. Ali, te vrste koje se tu nalaze su vrste koje baš ukazuju na visok stepen podzemnih voda, koje su još uvek prisutne. Napravljena je studija kojom se sa trenutno raspoloživim sredstvima pokušava uz pomoć postojeće crpne stanice zadržati određen nivo vode u kanalima, koji bi odgovarao zaštićenim vrstama riba, a da taj nivo vode ne ugrozi selo. Funkcija crpne stanice jeste da u slučaju viška podzemnih voda izbaci višak vode, i preusmeri ga u reku Obedsku baru. Plan je da se produbi taj prostor i izvrši revitalizacija zemljišta. Da se ovaj prostor prepusti prirodi, za par godina vratilo bi se staro stanje, i vode bi plavile selo. Do sada su dobijena sredstva utrošena za skidanje jednog dela šibljaka i produbljivanje depresije. Dok god ne budu našla sredstva da se kompletno revitalizuje prostor Bare Trskovače, delaće se po principu deo po deo. Ministarstvo poljopivrede je dalo saglasnost da će osnovna namena Bare Trskovače biti zaštićeno, a ne poljoprivredno zemljište. Ali, dok se to ne uspostavi, u nekom narednom periodu ovo zemljište će se koristiti na jedan ekstenzivan način.
Biće dozvoljena samo ekstenzivna poljoprivreda, bez korišćenja herbicida i pesticida, deo zemljišta će se koristiti za ispašu, za sađenje lucerke, nešto za livadu, nešto za pašnjak i nešto ostaviti za vodu.
Bara Trskovača je nekada imala dubinu do 1,34 cm. To je bila plitka depresija, a u sadašnjim kanalima dubina vode je do dva metra. Oni sakupljaju vodu sa depresije i postoji mogućnost da se centralni kanal „malo raširi“, da se otvori vodeno ogledalo na nekoliko mesta, i naprave mala ostrva za ptice, što je sve urađeno i na Obedskoj bari.
Nekada je bilo više vode u Bari i po obodima su rasle ive. Po starim zapisima čuvenog nemačkog zoologa Alfreda Brema, na ovom prostoru je postojala velika kolonija čaplje kašikare. U literaturi je zapisano da su tu dolazili ornitolozi i pratili populaciju tih ptica. Ali je isto tako bilo ptica i na Obedskoj bari. Sve te vrste nalazile su pogodne uslove gde bi mogle da se gnezde. Ako se po planu uradi revitalizacija Bare Trskovače, čaplje kašikare će se vratiti, a možda se odomaće i neke druge vrste ptica.
Od 2010 godine Zavod za zaštitu prirodneVojvodine je nadležan za stručne poslove zaštite prirode, a za sprovođenje svih mera zaštite prirode na Trskovači je zadužen upravljač, u ovom slučaju Turistička organizacija Rume. I oni to rade dobro. A kada Bara Trskovača zaživi u punom sjaju biće to zanimljiv spoj tradicionalnog barsko-livadsko-avanturističkog lokaliteta, atipičnog za plodnu talasavu vojvođansku ravnicu.