Opština Kovačica se nalazi u južnom Banatu. To je mala opština od nekih 26.000 stanovnika, po ranijem popisu je bilo malo više. Prostire se na 419 km2. Ono što je posebno interesantno za sve u Vojvodini i Srbiji i Evropi je da je u Kovačici u službenoj upotrebi četiri jezika: slovački, srpski, rumunski i mađarski jezik, i zato se na zgradi opštine nalaze natpisi na svim ovim jezicima, a isto tako i u holu, ispred skupštinske sale, svakoj kancelariji, a i svi štampani materijali poštuju princip četvorojezičnosti. Jednom rečju, Kovačica je mesto u kome ljudi žive u potpunoj toleranciji i sredina u kojoj apsolutno nije bitno na kojem se jeziku priča. Kompletiranju slike o opštini Kovačica dala je načelnica za privredu, malu privredu i razvojMarija Benka Hrješik.

-Kada ste ulazili u opštinu mogli ste videti novu tablu na kojoj piše da je opština Kovačica jedna od onih sa povoljnim okruženjem za investitore. Tu sertifikaciju smo dobili krajem prošle godine koja nam je vrlo značajna i koju nema puno opština. To je sertifikacija odNacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), čiji su predstavnici godinu dana obilazili i snimali našu opštinu kako funkcionišemo, i došli do zaključka, sa nekim izmenama koje smo morali da izvršimo, da je opština Kovačica ta koja može da poneti ovo priznanje.
Ovom prilikom vam neću govoriti o već dobro i nadaleko poznatoj i priznatoj Galeriji naivne umetnosti, rodnom mestu Mihajla Pupina, Poslovno-rekreativnom centaru "RELAX", već pre svega o poljoprivredi. Ja sam rukovodilac odeljenja za privredu i lokalno-ekonomski razvoj. U mojoj nadležnosti je i poljoprivreda. Imamo jedno odeljenje sa mladim, obrazovanim ljudima koji pišu projekte na engleskom jeziku, i u tom odeljenju imamo predstavnika svake nacionalnosti, pa tako možemo da apliciramo za projekte na svakom od ova četiri jezika. U odeljenju za poljoprivredu, trudimo se da pratimo sva dešavanja u ovoj oblasti, kako u zemlji tako i u svetu. Nema nas puno, a Jozef Havjarsavetnik za poljoprivreduopštine Kovačicaje diplomirani inženjer poljoprivrede. I mogu da kažem da se ponosimo da sa tako malo kapaciteta u ljudstvu, odrađujemo tako mnogo poslova, onoliko koliko je opštini dato na raspolaganje.
Opština Kovačica ima nešto manje od 40.000 hektara obradivog zemljišta, od toga je većinom u privatnom sektoru. Državnog zemljišta smo imali nešto manje od 3.000 hektara, za koju je licitacija zemljišta. Ostalo je nekih 300 hektara zemljišta koje nije izlicitirano, to su većinom baštenske livade, močvare, zemljište koje nije interesantno za poljoprivrednike. Nekih većih problema nismo imali kod tih licitacija. Na teritoriji opštine Kovačica imamo 3.384 registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Setvena struktura opštine Kovačica je uvek bila orijentisana na proizvodnju kukuruza, i dalje se držimo tog pincipa i najviše imamo zemlje pod kukuruzom, posle toga suncokretom, pa pšenicom.
Ono čime se ponosimo kao opština to je jedan projekat sa Institutom “Taniš” koji smo završili, tiče se kontrolisane proizvodnje hrane. Napravili smo jedan pilot projekat u južnom Banatu, pored nas to ima i Pančevo. Mislimo da nismo dovoljno spremni da idemo na organsku proizvodnju hrane, ali smatramo da možemo da krenemo sa prvim stepenikom, a to je kontrolisana proizvodnja povrća, u koju smo uključili dvadeset povrtara iz opštine Kovačica, uključili smo naše pijace, i u jednom zajednočkom projektu smo, posmatranjem tih proizvođača-povrtara pratili primenu herbicida, pesticida i drugih zaštitnih sredstava, njihov način skladištenja, pakovanja. Ovi proizvođači su na pijacama imali svoje tezge na kojima je pisalo ”Ovde se proizvodi povrće kontrolisanog kvaliteta”. Imali su svoje kecelje sa istim natpisima, i Institut “Tamiš” je mogao da dođe svakog trenutka da kontroliše da li je to baš to povrće koje oni proizvode. Sa tim projektom ćemo nastaviti i ove godine. Prošle godine smo prvi put odradili taj projekat.
Prošle godine smo isto tako, ušli u organizovanu poljočuvarsku službu, konkurisali smo kod Pokrajisnskog sekretarijata za poljoprivredu i dobili određena sredstva. Obrazovali smo poljočuvarsku službu, koju smo poverili jednoj agencija. Opremili smo poljočuvare sa motorima i terenskim vozilima, dvogledima i fotoaparatima, i mislim da je prošle godine poljočuvarska služba funksionisala dobro. Imamo neke primedbe, naravno uvek ima nekih problema koje treba rešavati, ali se nadamo da će ove godine to još bolje funkcionisati-rekla je Marija Benka Hrješik.