Deo svoje knjige „Vina Srbije“ (Mladenovac, 2010), koja govori o slaganju vina i hrane, autor Slavomir Vojinović započeo je konstatacijom da se vinska kultura i poznavanje vinskih tajni ne meri količinom ispijenog vina, već se ona stiče vremenom. Vinska kultura podrazumeva izvesna znanja o vinovoj lozi i njenom geografskom poreklu, o proizvodnji i kvalitetu vina, poznavanje načina serviranja vina (koje razume izbor čaše, temperature, dekantiranje), a najvažniji i najdelikatniji element vinske kulture je slaganje hrane i vina.

U vinsku kulturu, kao dela visoko negovane gastronomske kulture, osim poznavanja osnovnih generalija o vinu i spoznaja njegovihsenzornih karakteristika, boje,bistrine, mirisa, ukusa, teksture, postojanosti arome, harmoničnosti, utkani su i elementi poetskog, filozofskog, mitološkog, simboličkog, pa čak i ekstratičkog, tj. spiritualnog čina uživanja u vinu. Jedan fransuski poeta je rekao da je „jelo potreba, a razumeti se u jelo i piće predstavlja umetnost“. Engleski esejista Čarls Lamb rekao je:„Ne volim ljude koji se prave da im je svejedno šta piju, jer sumnjam onda u njihov ukus i u drugim stvarima“.
S toga se sve češće postavlja pitanje kako odabrati pravo vino uz određeno jelo i koje se jelo najbolje slaže sa određenim vinom. A ko bi bolje znao da da odgovor na ovo pitanje od prekaljenog fruškogorskog vinara, gospodina Save Jojića, vlasnika „Mačkovog podruma“ u Irigu.
-Postoje veoma stroga pravila kod slaganja vina i hrane. Francuzi kažu da je to venčanje vina i hrane, a mi danas imamo malo mekši stav o tom pitanju. Bitno je da vino nikad nije toliko jače od hrane da potre ukuse hrane, niti hrana da je toliko jača od vina da ne znamo da smo pili vino. To je jedno opšte pravilo koje se svodi na to da, po mogućnosti, treba usaglasiti snagu vina i snagu hrane, i da to tako usaglašeno daje jedan sinergizam i jedno opšte uživanje.
Uz jednu mekanu, lepu, belu ribu, ili neki čokoladne mus npr. ne možemo piti teško crveno vino, jer nećemo ni znati da smo nešto jeli. Ali, ako imamo tešku divljač ili pečenu kobasicu, kiseli kupus sa rebarcima, tu ne možemo da pijemo lagana, lepršava vina popust Sauvignon Blanc ili Chardonnay-a. Za takvo jelo prati dobro jak Rizling ili još bolje, jedno jako crveno vino.
Međutim, još jedno pitanje, a vezano za vino, jeste česta zabluda o koju se spotiču nedovoljno upućeni ljubitelji i poštovaoci vina, a to je da je vino bolje što je starije. Na tu temu gospodin Sava Jojič kaže sledeće:
-Za bela vina važi pravilo da ne bi trebalo da traju duže od 3 do 5 godina.
Kada je reč o crvenim vinima, tu je lepeza i rastegljivost mnogo veća. Dobra, vrhunska, kvalitetna crvena vina bez ikakavih problema traju i do 20 godina. Naravno, ako su to neka kompleksna, teška vina kao što je Cabernet ili kombinacija Tempranillo-Shiraz,govorim o sortama koje se ne proizvode kod nas, ali se mogu naći na tržištu, i ta vina mogu, bez problema da „izdrže“ 20 godina i više. Ako su to mlada, lagana vina, rađena po stilu Božolea, ili nekih drugih lakih crvenih vina, pet godina je maksimum i za crvena vina.
Za vinoljupce ili one koji to planiraju da postanu, važno je pitanje čuvanja vina. „Mačkov podrum“, na osnovu svojih dugogodišnjih iskustava, daje osnovna pravila koja treba slediti:
Optimalna temperatura na kojoj se čuva vino je od 14 do 20°C.
Vina uvek treba postavljati tako da leže u kosom položaju, i da po mogućnosti, čep bude u tečnosti, jer se na taj način on slabije rasušuje, a protok vazduha između sredine u kojem se vino nalazi i same tečnosti, tj vina je manji.
Vazduh je glavni krivac, posebno kod belih sorti, za njegovo„kvarenje“ (kada kažemo „kvari“ mislimo na tehnološki ispravno vino koje je oksidiralo). Oksidacijom vina gube svoja svojstva, oksidacija dovodi do sagorevanja svih polifenola i mirisnih materija u vinu.
Ekonomske (ne)prilike uvele su običaj kupovanje vina u rinfuzi, u kanisterima od po 5 litara, što je prava katastrofa. Ako se ipak odlučite za takvu kupovinu, savet je da ta vina odmah prespete u staklene boce i dobro zatvorite čepom od plute.
Otvoren kanister vina ne može da „izdrži“, posebno kod lošijih vina, duže od tri dana, a da ne oksidira. Vino koje stoji duže od 24 sata otvoreno, gubi svoje osobine.
Umesto zaljučka: Kod uživaoca i poštovaoca vina sve je značajno: osim onog što je u boci i boca, i izgled boce, etiketa, kvalitet plutanog čepa, i ritual otvaranja boce i mnogi drugi, ne manje važni elementi, koji doprinosi vrhunskom zadovoljstvu ispijanja vina.