U Privrednoj komori Srbije je 14. februara 2013. godine održan VI Susret organizatora manifestacija 2012/1013. godine. Realizacija ideje da se na jednom mestu okupe vodeći akteri manifestacionog turizma u Srbiji započeta je 2006. godine u Beogradu.  Koliki je privredni potencijal manifestacionog turizma veliki, govori podatak da se godišnje u Srbiji organizuje oko 2.000 manifestacija – turističkih, kulturno-zabavnih, umetničkih, sportskih, privrednih, verskih i drugih.

Neosporno je da manifestacije mogu u velikoj meri da utiču na povećanje obima turističke potražnje jednog mesta, regije, ali i atraktivnosti cele Srbije, a samim tim i na ekonomski razvoj pojedinaca, grupe, pa i celokupnog društva. Uviđajući te velike benefite manifestacija, Susreti organizatora manifestacija iz godine u godinu, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju, su sve masovniji. Vođeni tom idejom, organizatori su i ove godine upotpunili program izvesnim dopunama, u vidu razmene znanja između oraganizatora manifestacija sa iskustvom, i onih koji to iskustvo stiču.
Predavanja na određenu temu bio je zadatak najuspešnijih, a jedna od njih je bila Svetlana – Ceca Zrilić, novinar RTS (,,Knjiga utisaka''), dobitnica „Turističke slagalice 2012“ u kategoriji  Zaslužni pojedinac u manifestacionom turizmu, koja je govorila o “Značaju medijskog predstavljanja turističkih manifestacija”.  
Svetlana Zrilić se prisutnima obratila na osnovu iskustva o medijima u turizmu Srbije.
-Da nam je stalo do medija i do događaja, sredine i svega što imate da pokažete drugima, kroz sferu turizma, pada u vodu jer, ukoliko nije bilo na televiziji, kao da se nije ni dogodilo - rekla je Svetlana Zrilić i nastavila: -Mediji su zauzeli takvu sliku u našim životima i imaju takav značaj, da se bez njih ne može. Generalno gledano u Srbiji je registrovano 937 medijskih glasila: novina, servisa, novinskih agencija, radio i TV programa i internet javnih glasila, i to su prostori kojima trebaju teme. Svi mediji, a pogotovo televizija sa nacionalnom frekvencijom, najčešće prate događaje u prestonici, dok o svim važnim događajima u manjim sredinama, u većoj meri izveštavaju lokalne televizije. Prioritet imaju one manifestacije koje su neobične i vizuelno atraktivne.
Dok sport i zabava zauzimaju izuzetno visoko mesto, kao i filmski program, obrazovni, školski i dečji programi odavno ne učestvuju u toj borbi za viši plasman. Turizam kao segment društvenog i privrednog razvoja zemlje, nalazi se negde u sredini.  
Internet se pokazao kao najjeftiniji i najefikasniji izvor informacija, dosupan i mlađoj generaciji. Na žalost, u izradi sajtova i njihovom ažuriranju, najčešće brinu ljdui koji nisu novinari i ne poznaju način pripremanja i plasiranja informacija.
Svetlana Zrilić kaže da promocija jeste važan činilac, ali samo ukoliko postoji dobar turistički proizvod. Veštački stvorene manifestacije se vrlo lako razotkriju i posetioci im se više ne vraćaju, jer loš glas još dalje se čuje.
-Manifestacije koje se probijaju stavljaju u drugi plan ideju, da li je to kultura, tradicija, hrana, muzika, najbitniji je koncert na završnoj večeri kada dolazi neka poznata estradna ličnost. To je greška.To jeste možda komercijalno, možda privlači dosta ljudi i donosi određen profit, ali zanemaruje celu ideju. Ne postoji manifestacija zbog estradne zvezde, već bi trebalo da bude obrnuto.
Postoje i neki neobični predlozi, da se na planini pravi takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Nemam ništa protiv toga, ali sumnjam da postoji dovoljno kvalitetnog materijala za tu namenu. Čak ni pasulj–čuveni „gradištanac“ ne bi trebao da ima svoju manifestaciju. Ova biljka je jednostavno nestala sa teritorije Velikog Gradišta, a za jednu od proteklih manifestacija kuvalo se sa pasuljem koji je stigao iz Kine.
Primer dobro osmišljenog koncepta je opština Blace, u Topličkom okrugu, koja je dobila sredstva za sprovođenje turističkog plan Južene Srbije u 2012. godini. Naime, na konkursu EU programa Evropskog partnerstva sa opštinama, opština Blace je dobila sredstva u iznosu od 30.000 evra, za realizaciju projekta „Blace, festival šljive“. Za period od šest meseci realizacije projekta organizovana su naučno-stručna predstavljanja iz oblasti voćarstva u okviru manifestacije „Dani šljive“, uz učešće eminentnih predavača iz te oblasti. Manifestacijea „Dani šljive“ imala je odličnu medijsku promociju. Prvi put su nacionalni mediji pratili manifestaciju: RTS, TV Prva, RTV Pink, Heppy, B92. Manifestaciju su uživo prenosile: RTV Belami Niš, Nipka TV, dok je na radiju „S“ emitovan blok džinglova 7 puta dnevno, 20 dana. Postavljeno je 25 bilborda širom Srbije i podeljeno je preko 10.000 flajera. Press kliping sastavljen u toku projekta kaže da je bilo više od 50 objava o manifestaciji i projektu Blace, festival šljive. Manifestacija je oborila i rekord posećenosti i izrađena je turistička publikacija o Blacu, u tiražu od hiljadu primeraka i DVD sa promo turističkim filmom o Blacu i Danima šljive.
U suštini imidž se stvara dvojakim putem-direktnim, gde formiraju mišljenje o nekom mestu na osnovu doživljenog, ili onoga što su čuli od prijatelja, kuma, sestre, komšije, od ljudi kojima verujete. Reč je o modelu gde se o imidžu saznaje od neplaćenih izvora. Druga vrsta stvaranja imidža je indirektni način, gde se putem medija i dolazi do informacija koje je neko platio promovišući turističko mesto. Indirektna  reklama uvek može da budu mač sa dve oštrice, posebno ukoliko ne znate šta da pokažete, ako niste dobro organizovani, i ako nemate podršku sredine u kojoj živite i radite.
Postoji mnogo manifestacija u Srbiji, između 1.000, 2.000 i više koje sve i nemaju turistički predznak, ali treba izdvojiti one koje vrede. U toj nekoj masi ja favorizujem one koji privuku na stotine i desetine hiljada posetilaca, jer vrlo ozbiljno shvataju taj značaj i zaradu od toga.
U „Knjizi utisaka“ se vidi je u programski arhiv RTS-a objavio sate i sate materijala sa turističkih manifestacija. To se čuva kao naše nacionalno dobro i to su predstave iz čitave Srbije. Može da bude interesantno i ne treba zanemariti ni jedan jedini detalj, o svemu treba dobro promisliti, da li treba praviti kratku ili dugačku priču, da li je plasirati samo na lokalnom nivou ili proširiti priču. Postoji mnogo stvari koje treba iskristalisati, a te stvari rade i treba da rade ljudi koji to znaju uz podršku lokalne samouprave, mora da se objasni koliko je to značajno za razvoj lokalne sredine. Svaka dobro osmišljena manifestacija je za lokalnu sredinu, pa i državu, višestruko značajna, a to se ogleda u.posetama, potrošnji, upoznavanju sa kulturnim identitetom na lokalnom nivou, upoznavanju sa tradicijom, kulturom, običajima, nematerijalnim vrednostima i ekonomskim potencijalima, do sticanja prihoda od korišćenja smeštaja, ishrane i ostalih turističkih sadržaja.
Turizam i turističke manifestacije u medijima kako god da okrenemo, ipak zauzimaju jako visoko mesto iz razloga što tu postoje nekoliko turističkih, muzičkih manifestacija na koje dođe i do nekoliko stotina hiljada ljudi. Ali nije samo to. Propratni efekti uvek postoje, dopunske priče koje mogu da prošire i deluju na druge ciljne grupe i mogu da ostanu u pamćenju i za generacije porodice, ljudi ili roditelji i deca kada se vrate uvek pričaju kako su se proveli. To je direktna reklama, a kroz celu tu priču imate povratne efekte. Mediji su tu da vam pomognu – naglasila je Svetlana Zrilić.