• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Zima nije ni izbliza nalik prošlogodišnjoj, koja je ostavila pustoš u voćarstvu Srbije. Početkom 2012. godine, izrazito niske temperature u februaru, a potom prolećni mrazevi, te velika suša početkom avgusta i u septembru, i toplo, pretoplo leto, uticalo je da su naši voćari imali prosečno 30% manji prinos. Svi navedeni nepovoljni vremenski uslovi, ostavili su dosta velikih tragova na prinos i na kvalitet plodova, pogotovo tamo gde ne postoji sistemi za navodnjavanje.

*Kolika je bila šteta lane i kakva će biti 2013. godina? Na ova i druga aktuelna pitanja odgovor smo potražili od najkompenentnijeg čoveka kada je u pitanju voćarstvo u Srbiji, prof. dr Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu?
-Očekivao sam da će doći do većih problema kada je u pitanju priprema voćaka za 2013. godinu. Međutim, verovatno zbog niskog roda u 2012. godini, u mnogim zasadima voćke su se dobro pripremile za rod u ovoj godini, osim tamo gde je bila visoka rodnost i gde nije bilo sistema navodnjavanja, tamo imamo dosta malu potencijalnu rodnost. Ali, bez obzira na sve probleme koji su pratili 2012. godini, moja procena je da se u 2013. godini kod svih voćnih vrsta očekuje značajno povećanje prinosa, ukoliko se u narednom periodu ne dese niske temperature i velike štete od grada, a prema dugoročnim prognozama nema takvih nagoveštaja.
Profesor Keserović kaže da je najveće posledice suša ostavila kod maline, koja je vodeća u strukturi izvoza (koja se izvozi smrznuta), i to na južnim i jugo-istočnim ekspozicijama, gde nije bilo sistema za navodnjavanje.
-Još jednom se pokazalo, da bez obzira što smo velesila u proizvodnji maline, nismo dovoljno uradili na uvođenju savremenih tehnologija proizvodnje. Malo je zasada koji se nalaze pod sistemima za navodnjavanje, protivgradnim mrežama, mrežama za zasenjivanje, da ne kažem plastičnim pokrovima i sigurno da bi u narednom periodu država morala uložiti više sredstava u savremene tehnologije, s obzirom da je malina pored višnje veliki izvozni potencijal. Mi se u Vojvodini, preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, zalažemo da se ide na finansiranje savremenih tehnologija. S obzirom na nastale klimatske promene, i da jedino novim tehnologijama možemo da se borimo sa sve surovijom konkurencijom koja će biti, pogotovo posle 2014 godine. I sada već imamo problem, jer polako u Srbiju ulazi jabuka iz Poljske, Makedonije, dosta nekvalitetna i već je na neki način ona snizila cene naše jabuke u Srbiji. Teško je boriti se protiv onih zemalja koje imaju premije po kilogramu, kao što je Poljska, Hrvatska, i mislim da i mi treba polako da uvodimo premije, kako bi proizvođači bili stimulisani za ovu voćnu vrstu.
*Prošle godine nismo ni pomišljali na rezidbu u ovo vreme a ove godine je to već urađeno, ali to je samo dokaz da savremeni voćari moraju da prate i savremene trendove. Posebno se mora naglasiti da je organizovanje savetovanja od strane fakulteta bilo izuzetno mnogo ljudi koji se sve više interesuju za savremeni način proizvodnje.
- Mi sada očekujemo intenzivniju rezidbu u zasadima voća, a po mom saznanju jabuka je orezana već na preko 50%. Počinje polako rezidba i ostalih voćnih vrsta. Upozorio bih proizvođače, pogotovo onih voćnih vrsta koji su krenuli sa savremenim gustim zasadima, da je to sasvim drugačija rezidba i da moraju povesti računa da im primarne grane budu što bolje obrasle, takođe i produžnica, jer veliki problem nastaje u gornjem delu krune zbog mreže. Tu uvek moramo gledati da posle treće žice ide tzv. krivudava produžnica, da bi se održala bujnost i vitalnost nižih grana. 
Ja moram da pohvalim naše proizvođače voća da su jako disciplinovani kada su u pitanju savetovanja i stručni seminari, da oni sve to budno prate. Nemamo nikakavih problema da se oni odazovu na radionice gde smo imali čak i demonstraciju savremene rezidbe u gustom zasadu pre tri meseca, ali isto tako i na savetovanju, gde smo izložili nova saznanja u tehnologiji proizvodnje jabuke. Mislim da u narednom periodu proizvođači će sve više morati da budu na izvoru informacija, jer greške su nedopustive. Moraju biti konkurentni na tržištu, a poznato je ako  u voćarstvu napravite jednu malu grešku, ona kasnije mnogo košta. To je pogotovo izraženo kod jabuke, gde nisu dozvoljene ni male greške u tehnologiji proizvodnje.
*Poljoprivredni fakultet je jedna institucija čija su vrata uvek otvorena, gde ljudi mogu da dobiju svakodnevno potrebne informacije.
-Mi smo preko Projekta prekogranične saradnje IPA održali preko 50, što zajedničkih što posebnih radionica, sa jedne, a isto toliko i sa druge strane. Uvek smo se trudili da prilikom održavanja radionica prikažemo nešto novo. Mislim da naši proizvođači to cene. Izdali smo i tri priručika o tehnologiji gajenja jabuke u gustim zasadima, o zaštiti, o organskoj i integralnoj proizvodnji, berbi i čuvanju, primeni biljnih regulatora rasta. Mi smo podelili našim proizvođačina ove priručnike i to je isto jedan način afirmacije struke, gde će moći da dođu do najvažnijih potrebnih informacija, neophodnih u tehnologiji proizvodnje.
*Zalažete se za intenzivnu proizvodnju u voćarstvu. Koliko smo u tome napredovali i da li je to doprinelo višoj ceni naših proizvoda u svetu?
-Mislim da smo napravili zaokret kod nekih voćnih vrsta, ali ne svih. Najviše smo uradili kod jabuke, nešto malo kod trešnje. Da bi intenzivirali proizvodnju, naročito koštičavih voćnih vrsta, mi moramo otkloniti neke probleme koji postoje u toj proizvodnji. Poslali smo jedan predlog projekta Pokrajinskoj vladi, tj Sekretarijatu za poljoprivredu u kojem tražimo da se, kao kod jabuke, ide u inteziviranje proizvodnje koštičavih voćnih vrsta: kajsije, trešnje, šljive i višnje. Treba introdukovati vegetativne podloge koje su daleko kržljavije i koje se mogu gajiti u sistemu guste sadnje, kao i jabuka i kruška. Mislim da ćemo taj projekat ove godine realizovati. Čim budemo kalemili sve te nove sorte ovih koštičavih voćnih vrsta, mi ćemo brzo postaviti pilot oglede i to će biti jedan novi zaokret u tehnologiji proizvodnje. Ne treba uopšte da se stidimo onoga što smo do sada uradili u voćarskoj proizvodnji. Mislim da smo dosta uradili i ljudi to cene u inostranstvu, o čemu svedoči poseta naših čeških kolega i poziv da održimo nekoliko stručnih prdavanja. To jeveliko priznanje kolegama sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ali isto tako i kolegama iz Beograda, Čačka, svima onima koji su radili na afirmaciji voćarstva u Srbiji.
*Da li se nešto promenilo poslednjih nekoliko godina u strukturi voćarstva u Srbiji?
- U Vojvodini koja nikada nije slovila kao regija za proizvodnju voća, već bila ratarska regija, će se, ako nastavi ovakvim trendom, proizvoditi čak preko 50% jabuke. Imamo fruškogorski, južno-banatski, subotičko-horgoški region, telečku i titelsku visoravan, dosta položaja uz Dunav, izuzetno pogodnih za voćarsku proizvodnju. Pokrajinski sekretarijat, koji je prepoznao ideje ovog Departmana, digrao je presudnu ulogu da se 2007. godine krene sa rešavanjem problema u voćarskoj proizvodnji. Mi smo tada počeli, a drugi su nas sledili, i ono što je dobro, da su iz drugih grana privrede počeli da investiraju u voćarsku proizvodnju. Pokrenuli smo druge grane privrede, pokazali kako ruralni, nerazvijeni rejoni mogu oživeti intenzivnom proizvodnjom.
U narednom periodu bih preporučio da pored jabuke, posebno treba obratiti pažnju na trešnju, koja  je deficitarna voćna vrsta. Deficitarna je i kajsija kao voćna vrsta, pogotovo nema tih ranijih sorti kajsija. Nema dovoljno krupnoplodnih sorti višanja, ranih sorti šljiva koji se mogu širiti kao Čačanska rana, Timočanka, Čačanska lepotica, jagodaste voćne vrste. U poslednje vreme u Vojvodini se širi brusnica. Mislim da to nije dobro. To je jedan od dokaza da se nekada radi napamet, brzopleto. Vojvodina nije za brusnicu, malinu, kupinu. Moguće je da se obrati pažnja na borovnicu u Srbiji, koja je perspektivna voćna vrsta, da se promeni malo struktura sortimenta maline, da se pređe i na remontantne sorte maline.
Moram da kažem da u osnovi, nije urađen neki značaj pomak u tehnologiji proizvodnje. Malo je takvih zasada koji su podignuti po savremenoj tehnologiji. Imamo ih nekoliko po Fruškoj gori. Mi smo u Departmanu podigli jedan sa protivgradnom mrežom. Sada ćemo staviti i plastični pokrov. Nemamo takođe, proizvodnju voća, ni jagodastog ni koštičavog u zatvorenim prostorima, u plastenicima. U Evropi se sve više podižu jagodaste voćne vrste pod plastičnim pokrovom, a čak se prešlo i kod koštičavih. Bio sam u par zasada u Nemačkoj, Holandiji, video sam zasade trešnje u plastenicima, u kontejnerima. Takva proizvodnja se isplati jer, iako je skuplja, kasnije se može postići daleko veća cena, s obzirom da su plodovi kvalitetniji i ranije sazrevanje.
Ono što je budućnost Srbije, a nismo dovoljno uradili, to je proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala. Ja deset godina pričam da moramo da stimulišemo proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala. Da Srbija, koja je bila veliki izvoznik za sada nema dovoljno proizvedenih kvalitetnih, ni sadnicani jabuke, ni koštičavih voćnih vrsta, nego se to pretežno uvozi iz Italije, Nemačke, Belgije, Holandije i drugih evropskih zemalja – zaključio je prof. dr Zoran Keserović.