Četvrti Međunarodni sajam vina Beovajn (BEOWINE FAIR), održan od 21-24. februara 2013. Godine na Beogradskom sajmu, sa 140 izlagača iz 13 zemalja bio je do sada najmasivniji ikada održan festival vinarstva i vina u Srbiji. Tim povodom smo razgovarali sa Darkom Jakšićem, samostalnim savetnikom za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koji nam je u ekskluzivnom intevrjuu za TOPSRBIJU izneo utiske sa Sajma.

-Po mom mišljenju Sajam turizma je bolji, sa više izlagača nego prethodnih godina, a Sajam vina je zadivljujući. Čini mi se da ima i više izlagača i neuporedivo više srpskih vinarija nego prethodnih godina. Među srpskim vinima izloženo je dosta kvalitetnih vina, po prvi put su se pojavile neke nove vinarije.
*Kakvi su utisci sa juče održanog predavanje vezanog zasistem geografskog poreklavina, s obzirom da je počeo sa primenom novi Pravilnik.
-Tema je aktuela i daje prostora tri godine da se prilagodimo tom novom sistemu. Potrebno je da svi proizođači jednog rejona, regije ili vinogorja, naprave zajedničke elaborate i definišu šta je to specifično i zajedničko za sva njihova vina, i za jedno geografsko područje. Bilo je mnogo interesovanja za predavanje i naravno dogovorili smo se da već sledeće nedelje počnemo sa podrškom proizvođačima, da dođemo do novih geografkih oznaka u skladu sa geografskim sistemom.
*Šta je to što je u tom Pravilniku proizvođačima nejasno?
-O ovoj temi se dosta priča. Ono čega se najviše plaše proizvođači vina jeste što preko 50% njih iz određenog rejona, kao što su Fruška gora, Knjaževac, Šumadija itd., moraju da se slože, da donesu kosenzus. Smatraju da će biti jako teško da se okupe svi proizvođači oko zajedničkog mišljenja. Naše iskustvo vezano za Negotin i Knjaževac je pozitivno, i pošto je to zajednički interes, očekujem da će sve ići u željenom pravcu, željenim tokom. Ono što je najbitnije da proizvođači nađu idealnu vezu između klime, zemljišta, načina proizvodnje, ljudskog rada i specifičnosti vina. Kao problem mogu da se pojave različiti nivoi u proizvodnji vina, od tehnološki najsavremenijeg do najtradicionalnijeg i tamo gde su  proizvođači sličnog nivoa razvijenosti, ili gde ih ima manje, tamo će biti lakše.
*Da li to znači da će se ovo uneti red u vinske krugove?
-Osim reforme sistema geografskog porekla vina, ovo je istovremeno i nov način deklarisanja vinaregulisana Pravilnikom o deklarisanju, obeležavanju i predstavljanju vina usklađenim sa regulativom Evropske unije, po kojem će svako novodeklarisano vino, odnosno etiketa dobiti kontrolni broj. To znači, da oni proizvođači, koji nemaju deklaraciju o geografskom poreklu ne mogu da nalepe geografske odrednice ili odrednice za kvalitet na svojim vinima. Drugi benefit proizvođača vina sa feografskim poreklom jesu subvencije. S obzirom da se pripremaju subvencije za podizanje vinograda, za refundacija troškova za analizu, za kupovinu nove opreme, za izgradnju i adaptaciju vinarija i degustacionih sala, gde će veće subvencije biti predviđene za proizvođače koji su stekli geografsko poreklo.
*Da li će i kako biti kontrolisana proizvodnja grožđa sa proizvodnjom vina jer imamo slučaj male proizvodnje grožđa a velike proizvodnje vina kod istih domaćina?
-Kao prvo, želeo bih da istaknem da je vino, uz dečju hranu, najkontolisaniji proizvod, i u zemljama EU i kod nas. Ono što će rešiti probleme realnog odnosa površine vinogradima sa količinom proizvedenog vina je Vinogradarski registar, projekat na kojem smo počeli da radimo, gde će popisom svih vinograda i kontrolom proizvodnje grožđa svake godine lako doći do podataka koliko jedna vinarija moža da proizvede vina. Svi dobri vinari iz Srbije zdušno podržavaju Vinogradarski registar, međutim, vinarije koje imaju malo vinograda, a mnogo vina, nisu za to i postoji čak, mogu reći, negativna kampanja sa njihove strane, da se vinari ne upisuju u te registre, što zapravo za naše prave proizvođače nije dobro. Vinogradarski registar i to će biti jedan filter, najbolja kontrola da se situacija dovede u red, odnosno, da bude proizvedeno onoliko vina koliko ima i grožđa.
*Dosta smo uradili na prezentaciji vina kao turističkog proizvoda, na tzv. Putevima vina, sve više autobusa i turista organizovano posećuje vinarije. Šta bi trebalo još uraditi da se taj segment razvije?
-Po mom mišljenju je to više ingerencija Ministarstva ekonomije i sektora za turizam, ali i Ministarsvo poljoprivrede to podržava, kroz ruralne mere, subvencije itd. Ministrastvo poljoprivrede podržava kroz neke zakonske osnove proizvodnju vina, uslove koje vinarije moraju da ispune za prodaju vina isključivo od sopstvenog grožđa u samim podrumima, itd. Da bi uopšte došli do nadogradnje, a to je turizam, moraju se pre svega ispuniti bazični zahtevi: Vinogradarski registar, rejonizacija vinogradarstva, zaštita geografskog porekla. Sve su to važni preduslovi za pravljenje brenda, razvoja turizama, itd.
*Dosta radimo na sopstvenoj kontroli, podizanju kvaliteta, a istovremeno još uvek imamo puno nekvalitetnih vina iz uvoza. Kako tome stati na put?
-Uvoz vina u Srbiju raste, ali isto tako raste i izvoz iz Srbije. Da se ne bi pojavila vina neodgovarajućeg kvaliteta na našem tržištu, ne samo iz uvoza nego i iz domaće proizvodnje, regulisano je Zakonom o vinu, novom zakonskom regulativnom kojom se sva vina moraju senzorno ocenjivati prilikom laboratorijske analize. Ono što je naše iskustvo od kada je ovaj Zakon uveden, brojna vina su vraćena. Jednostavno su bila vina sa manom, ili nisu prelazila 39 poena, minimalni broj poena da bi jedno vino na srpskom tržištu bilo pušteno u promet. Naravno da je bilo puno pritisaka, svi smatraju da je njihovo vino najbolje, ali to je način da loša vina ne budu na našem tržištu. Međutim, mi ne možemo da zabranimo uvoz vina iz drugih zemalja, jer to je nemoguće pošto želimo da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, članice smo CEFTE, ali loša vina ne mogu da uđu na naše tržište - zaključio je gospodin Darko Jakšić.