Irig je bio jedan od najvećih srednjovekovnih gradova u Sremu oko koga su podignuti manastiri: Staro i Novo Hopovo, Krušedol, Grgeteg, Vrdnička Ravanica, Velika i Mala Remeta, Beočin i Rakovac. Irižani su 1828. godine osnovali prvu biblioteku, među najstarijom u srpskom narodu, a 1. januara 1842. godine i Srpsku čitaonicu, stariju i od novosadkse i od beogradske. To je grad “slepačke akademije”, ali i Borislava Mihajlovića Mihiza. S kraja VIII i početkom XIX veka Irižani su uglavnom zanatlije i trgovci, i od 35 trgovaca, čak 33. trguje ribom, uprkos činjenici da Irig nema reku.

Ali, ono što je Irig uvek imao, ono što mu je Bogom dato bilo je vinova loza. Godine 1929. osnovana je voćarsko-vinogradarska zadruga, koja je 1930. podigla podrum za otkup grožđa i pravljenje vina. Iriški podrum, koji je proizvodio vina od Iriškog rizlinga i Župljanke, dugo je bio jedan od najvećih i najrespektabilnijih čak i u granicama jedne SFRJ. A onda su se vremena promenila. Nekada čuveni Iriški podrum, više od decenije je bio devastiran i izuzev velikih tankera za vino i dela sistema za pretakanje, do danas nije ostalo gotovo ništa. Međutim, tome je došao kraj jer je odnedavno, Miroslav Kovačević, vlasnik Vinarije “Kovačević” rešio da pokrene vinogradarstvo i u Irigu i okolni.
Ova značajna investicija u vinarstvu će vratiti opštinu Irig na put stare slave, kada je u reonu „Kasarna” bilo više od stotinu hektara loze. U Irigu i okolini trenutno ima oko 150 hektara vinograda, a u planu je podizanje još 120 hektara.
Miroslav Kovačević je treća generacija vinogradara i vinara u porodici Kovačević, a svoju robnu marku je napravio 2001. godine. Tada je vinarija proizvodila nekih 10.000 litara, da bi od 2003. godine, svake godine proizvodnja rasla za 50%, te danas iznosi 500.000 boca. Vinarija Kovačević se prepoznaje pre svega po Chardonny-u i Aurelius-u, ali ništa manje nisu kvalitetni Rajnski Rizling, Sauvignon Blanc, Rose, Bermet crveni i Bermet beli, penušavo vino Kovačević, vinima proizvedenim na 10 hektara vinograda u vlasništvu porodice Kovačević i još oko 100 hektara kooperanata sa Fruške gore
-Kupovina novog starog podruma u Irigu predstavljala je logičan sled stvari. Pošto vinarija u porodičnoj kući nema dovoljno kapaciteta, a kapaciteti se iz godine u godinu šire, ove godine smo privatizovali Iriški podrum. Cilj nam je ne samo da proširimo proizvodnju vinarije Kovačević nego i da vratimo stari sjaj iriške vinarije i iriškog vinogorja. Planiramo da, već ove godine, završimo stari podrum za barik buradi, arhivski podrum osposobimo prijemni deo i preradu grožđa, i jedan deo prohromskih cisterni koji se sada nalaze u iriškoj vinariji. U narednih pet goina planiramo da napravimo novu vinariju, koja bi bila po svim svetskim standardima, kojom bi bio obuhvaćen kompletan proces proizvodnje vina, od fermentacije vina, flaširanja do odležavanja u drvenim buradima. Podrum ćemo osposobiti da primi na preradu grožđe iz celog Fruškogorja. Već od proleća krenemo saradnju sa novim kooperantima, vinogradarima koji bi želeli da učestvuju u proizvodnji grožđa za nas. Cilj nam je osnivanje 50 do 100 malih vinarija ili nekih novih vinara koji bi proizvodili grožđe. Oni ne bi morali da kupuju opremu za proizvodnju vina, već bi im mi omogućili da po predaji grožđa uzmu novac ili vino u zavisnosti od količine grožđa koje su predali, i da ga prodaju za duplo veću cenu.
Ono što sledi je poboljšanja turističke ponude u iriškoj optini. Tome će doprineti uređivanje Vinske ulice u centru Iriga, i adaptacija najstarije kuće/zgrade tzv, “turske kuće” , najstarije u Vojvodini u centru Iriga, u Vinsku kuću, tako da u roku od par godina, mislim da će Irig biti centar vinskog turizma, ako ne u Srbiji, ali u Vojvodini, sigurno.
-Kakva vina možemo da očekujemo od Starog-Novog iriškog podruma? Naša vina se kreću oko 5 do 6 evra. Sigurno ćemo zahtevati poštovanje određenih standarda od naših kooperanata npr. prilikom rezidbe, da se ide na manje prinosa, od kilogram i po do dva kilograma grožđa po čokotu, i mislim da je to nešto što može da zadovolji neke standarde. To govorimo za iriško vino koje bi bilo nešto i jeftinije. Za neka vina koja će se proizvoditi pod imenom Vinarije „Kovačević“, tu ćemo ići na kilogram po čokotu, ali to ću sprovoditi u mojim vinogradima, u nameri da napravim „veća“ vina. Ta vina će odležavati u drvenim buradima godinu dve dana, i tek posle par godina ću puštati u prodaju - rekao je na kraju gospodin Miroslav Kovačević.