Vino traži lepu reč, da se kaže nešto lepo o njemu. Tako je jedan od najvećih autoriteta u oblasti vina i vinske kulture u Srbiji, boem i pesnik prof. dr Slobodan Jović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, započeo druženje u „časnoj kući“ Vinarije „Miljević“ u Starim Ledincima. U domaćinstvu porodice „Miljević“ okupili su se prijatelji, vinoljupci i proizvođači vina, a među njima se našao i prof. Slobodan Jović, enolog, koji je, za dezert, doneo i neka „svoja“ vina. Prof. dr Slobodan Jović iza sebe ima 39 godina staža u vinarstvu, i sve te godine se radom, delom i pesmom trudio da vinska kultura oživi i zaživi na našim prostorima. Nešto se uradilo, a mnogo toga i nije.

O tome prof. Slobodan Jović kaže:
-Domaćin nam je omogućio da pored svojih vina donesemo i druga vina i da uživamo u jednoj pravoj degustaciji. Da uživamo u tim raznim klimama i sudbinama, u čaši. U domaćinstvu „Miljević“ smo imali čast da prisustvujemo prezentaciji nekoliko vina. Pored vina domaćina, iz Vinarije „Miljević“, bila su tu vina Podruma “Srpska tradicija” sa Oplenca, Podruma malih vinara „Putinci“ iz Putinaca, a i ja sam doneo nekoliko svojih vina. Skerlić je pod pritiskom pesnika koji su ga optuživali: “Ti samo kritikuješ, a ne pišeš“, odgovorao: „Ja ne nosim jaja, ali znam šta je mućak“. U tom kontekstu, ja znam da procenim dobro vino, da ocenim šta je dobro, a šta nije dobro vino, ali nosim i jaja. Ovog puta sam doneo svoja vina koja proizvodim za „Kraljev podrum“, Zadužbinu Kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu. Prisutni su mogli da probaju Burgundac beli (Pinot Blanc), Chardonnay, Rose i Cabernet Sauvignon. Sva vina su apsolutno korektna, čak veoma dobra, sortna, glatka na ukusu, visoke tehnologije, malo smeta visok alkohol ali, vinarija do sada nije imala cednicu i sada, pošto su je kupili, od jeseni imam šansu da kreiram kako ja hoću i momenat berbe i kvalitet vina i onda će to biti još i bolje.
oDa li je tačno da prvo treba da imamo znanje o vinu da bi mogli uživati u njemu?
-Uvod o vinu, vinskoj kulturi i „meriage“ (brak) hrane i vina, treba dosta znati da bi ga mogli razumeti. Dobro vino i dobra hrana nekada i ne idu zajedno i mogu biti uzrok lošeg raspoloženja, bezidejnosti. Ako su se hrana i vino našli u skladu to je dobar uslov za užitak. Ali, ako se u tome promašilo, posledice mogu biti loše raspoloženje, apatija, čak i da nam društvo ne prija, iako je naše i odabrano. Taj brak hrane i vina je sličan našim brakovima. I to je suština. Treba naći hranu koja će uzvisiti gastonomski doživljaj i vino koje će uzvisiti duh, otvoriti vaše misaone, verbalne i sve druge potencijale i šarm.
Morate da napraviti takav sklop vina i hrane da to bude uživanje za vas, a trpeće ga i oni oko vas. A za to je potrebno znanje. Treba znati koja vina postoje, kako se karakterišu vina i koje su mu senzorne osobine, treba znati i o hrani, i napraviti redosled. Zna se da prvo idu lagana bela, pa teža bela vina, rose, lagana crvena suva ka onima sa slađim, deserna vina; od mlađih ka starijim itd..
oKako vi ocenjujete stepen razvoja vinarstva u našoj zemlji i da li smo napravili značajniji pomak u tom pravcu?
oJa se čudim našim ljudima u ministarstvima, turističkim organizacijama, koji promovišu nekakve „Vinske puteve“. Mi nemamo“Vinske puteve“, mi imamo „Vinske tačke“. Podrum „Miljević“ je jedan vinska tačka, u Irigu imamo dve vinske tačke, u Srbiji imamo osam, devet, deset tačaka, i ništa više. „Vinki put“ treba zaista to i da bude, obeležen putnim pravcima, bilbordima, propraćen informacijama o mogućnostima smeštaja, a da ne govorima o informacijama o vinskim kućama, koja sve imaju vina i šta sve nude. To je nešto što mora da se koncipira: i vinari i vinogradari, i vinska kultura i ugostitelji i turistički poslenici, a kod nas se to sve radi malo „ad hoc“.
Imamo veliki problem u odnosu prema našim vinarima, u analizi tj. kontoli kvaliteta domaćih vina, a sa druge strane, uvozimo sve i svašta, jer od 100 mogućih, za uvoz je dovoljno da vino ima 39 poena, čime smo postali otpad za vina Evropske unije.
U domenu vinogradarstva i vinarstva vlada blagi haos, nemamo ni urađenu realizaciju, ni katastar, ni preduslov za proizvodnju dobrih vina, zaštitu proizvođača, ali ni potrošača, „seku“ se naši proizvođači, traže se uvek neki novi uslovi. Smatram da mi imamo pravo i obavezu da branimo i štitimo autentičnost svojih vina.
oŠta bi trebalo da uradimo da bi stanje bilo bolje?
-Treba pričati o kulturnoj potrošnji vina, zdravlju i lepoti, o vinu oplemenjivaču gastronomskog doživljaja... Vinska kultura je deo kulture jednog naroda i gastonomske kulture i zato su ljudi koji žive u regiji pogodnoj za gajenje vinove loze u prednosti od onih u Holandiji, Norveškoj... Mi treba da uživamo u našim suncima, mislim i na ono u čaši. Mislim da treba ljudima dati još neka znanja, zato što imamo od 100 vina 20 koja mogu da pijem, 5 bih poželeo da pijem, a problem su onih 75% vina koja su u rukama nedovoljno znanjem potkrepljenih privatnika i takve privatnike treba obučiti da taj kvalitet vina dovedu na jedan prihvatljiv i poželjan nivo. Šteta što naša vinska politika ne ide u tom pravcu, a mislim da je to jedini pravi put kojim možemo da stignemo i da se prikažemo kao zemlja dobrih vina. Jer, samo mali nedostaci u procesu proizvodnje, koji su relativno lako otklonjivi, doprineli bi da imamo kudikamo bolji kvalitet vina. Još uvek idemo logikom da svako pije vino kakvo zaslužuje, a treba da se vodimo logikom, da svi zaslužujemo da pijemo dobra vina.
Dozvolili smo da na jedno naše uđu 5 stranih vina i „sečemo“ našeg proizvođača, jer su uvozna vina uglavnom niskog kvaliteta. Treba da edukujemo ljude da piju dobra vina i moramo da napravimo dobar zakonsko-pravni okvir kako bi zaista dobra vina došla do potrošača.
oIza nas je 9. Sajam vina u Beogradu koji se pokazao kao dominantnom vinskom manifestaijom kod nas. Kako ste ga Vi videli i doživeli? Kakva je vaša ocena?
-Sajam vina je ispunio svoju ulogu. On je povezao proizvođače i potrošače i skoro su svi dobri proizvođači bili prisutni. Bio je to dobar uvid u ono šta se sve proizvodi, pre svega kod nas, a posetioci su imali veliki izbor i mogli su da se opredele za ono što im odgovara po kvalitetu i karakteristikama, i to je jedan doprinos razvoju vinske kulture i favorizovanju naših vina. Mislim da je to bila lepa propaganda, da se vidi šta Srbija trenutno ima. Isto tako, naša vina su mogli da probaju i svi oni koji su došli iz okruženja i regiona, a mi da vidimo šta to imaju naše komšije, i u kom pravcu treba da idemo, kada je kvalitet vina u pitanju.
oI na kraju, ono što od Vas, kao pesnika vina, ljudi očekuju, da nam otkrijete nekoliko razloga zašto treba piti vino?
-Ne piti vino to je Božja kazna. Vino je utemeljeno na civilizacijskim osnovama čovečanstva i treba piti vino zato što je odraz visoke, sofisticirane kulture. Vino je najcivilizovanije sredstvo za uživanje. Sa vinom su se sklapala primirja, objavljivali ratovi, velike ljubavi su se uspostavljale sa vinom. To je i erotsko piće, ali i piće koje donosi zdravlje i štiti od raznih bolesti. To je najstarije i najhigijesnkije piće koje ima toliko dobrih osobina kao ni jedno drugo piće. I zato treba u tom koncentratu sunca i soka vinove loze nalaziti i farmakodinamsko dejstvo, sprečavanje zakrečavanja krvnih sudova, ali naći i onu vedrinu koja je toliko poželjna. Uveče, kada posle napornog dana popijemo čašu vina i suzbijemo sympatikus, parasympatikus stupa na scenu i shvatamo da su mnogi probelmi bili predimenzionirani. U tom stanju dubljeg rasuđivanja možemo sutrašnji dan da zapčnemo novi život pun mudrosti, suvereniteta, da se uspešno nosimo sa hazardima svakidašnjeg života. To je vino - zaljučio je prof. Slobodan Jović.