U svečanoj Sali Čelarevkse pivare, 6. marta 2013. godine priređeno je još jedno uspelo veče na kojem je predstavljena knjiga našeg poznatog književnika Vanje Čobanova „Vreme koje se nikad više ponoviti neće“. Draž i lepotu ovog susreta nedvosmisleno je dao autentičan ambijent u kojem je nastala prva od šest Vojvođanskih priča, sadržanih u ovoj knjizi.

Pošto je od grofa Bezeredija kupio Čib (1882.), Lazar Dunđerski je zasadio hmeljarnike i u delu parka dvorca podigao pivaru, u kojoj se i danas proizvodi pivo. A u drugom delu  parka: “Većina biljaka doneta je na poklon kao ulaznica za prijeme koje su Dunđerski priređivali na prelazima godišnjih doba. Vremenom je postao jedan od najlepših listopadnih parkova u ravnici. Mnoge sadnice posađene su rukom donosioca...“.
U autentičnom ambijentu, u kojem se pre 100 i više godina događalo ono o čemu je Vanja Čobanov pisao, okupili su se poštovaoci njegove reči i dela.
Uvodna reč poverena je Dragoslavu Bokanu režiseru, piscu i publicisti, u ovom slučaju i za ovu priliku, piscu pogovora knjige Vanje Čobanov,„Vreme koje se nikad više ponoviti neće“, i podnaslovom „Vojvođanske priče“.
*Govoreći večeras o knjizi, prisutne ste odveli tamo gde je pisac i zamislio, u vreme prošlo, u dvorac porodice Dunđerski. Da li ta emocija oslikava vaš doživaljaj ovom pričom i ovom knjigom?
-Vanjina knjiga po mnogo čemu je posebna, drugačija od ostalih knjiga. Od te muzike, koja uvek prati knjigu, jer je i nastajala, kako sam pisac priznaje, uz slušanje te lepe, zavičajne muzike, te muzike sa dušom ovih prostora. Tako su i promocije ozvučene, da više liče na neki mali film ili predstavu u kojoj svi učestvujemo, kao nekakvi nastavljači onih o kojima knjiga govori. S tim, što susret tog prošlog, nostalgičnog vremena i ovog vremena koji nosi u sebi tu „žal za mladost“ je naglašenije, i nije slučajno što smo i Vanja i ja, i mnogi u tim godinama, kada se upravo i oseća najjače i najviše ta „žal za mladost“.
*Da li je vaš doživljaj ovom pričom bio spontan  ili je nastao kao rezultat razmišljanja?
-Uvek kada govorim, govorim spontano, nikada se namerno ne pripremam za nekakav govor, da bih svaki put govorio drugačije. Samo kada svaki put govorite drugačije, samo onda ima smisla i to onda nije puko ponavljanje naučenih reči, pošto su tu glumci koji kazuju ono što je napisano. Mi smo tu da kažemo nešto novo, i ono što osetimo u tom trenutku. Meni je bilo jako važno, da osetim, koliko je to bilo moguće, to Čelarevo, taj stari Čib, i taj neobični dodir onih vremena u kojem su baš ovde, u ovom dvorištu, najpamnetniji, najtalentovaniji, najlepši, najbogatiji Srbi, čak u čitavoj našoj istoriji, bili tu, boravili, sanjali svoje snove, koji se nikada neće realizovati, ali ostavljajući nama primer i mogućnost da ih sledimo, volimo, poštujemo i da kroz njih osećamo jači ponos i veći razlog da uopšte živimo ovde gde živimo i borimo se sa svojim životim i problemima razmišljajući o njima, tim našim prethodnicima, o njihovim problemima koji su bili često veći nego naši. Ono što je meni najzanimljivije u ovoj knjizi, i o čemu sam posebno govorio, da je ovo knjiga velike tuge. Ljudi romantičnih snova, ljudi koji su voleli i svoj zavičaj i koji su želeli nešto da naprave i svi su tragično završili, svi poimence iz ove knjige. I onda ta lepota tuge o kojoj Vanja piše je još jedan dodatni razlog da se ova knjiga pročita, da se malo očisti, iščisti duša u ovom teškom vremenu u kojem mi retko kad uspemo da se zadržimo i da razmislimo o stvarima koje su i važnije od problema koji nas svakog dana zaokupljaju.
*Ovo je malo drugačija promocija od onih na koje smo navikli. Da li je to zbog sadržaja knjige ili je to isprovocirano prostorom?
-Ja sam, pre svega, ovo doživeo kao jedno malo, ali meni značajno, privatno hodočašće. Jer, odlazak na važna mesta istorije svog naroda, a posebno istorije kulture, umetnosti mog naroda i čitave Evrope, pošto su to oni bljeskovi koji u sebi nose evropke i svetske vrednosti, a dešavalo se baš ovde, meni je to bila fenomenalna prilika da nađem razlog da dođem ovde, da malo osetim i svojim koracima, vidom, pogledom, sluhom i onim nemim osluškivanjem nevidljivih glasova, i da se susretnem sa mojim velikim uzorima, koji su baš ovde živeli, u ovim vrtovima, dvorištu, sanjali svoje snove, sadili to čudno drveće koje i dan danas postoji, kao jedino ostalo od njih. Važna poruka je da nikada nije kasno za novi početak. Jer, oni su to umeli, da uvek ispočetka svoje živote počinju, bez obzira šta se pre toga dešavalo, i to je najlepša i najvažnija poruka koju sam ja od njih dobio, a i zbog toga sam došao ovde, osetivši to kao svoju dužnost, da ispunim tu dužnost odajući im počast, govoreći na jednoj ovakvoj promociji, jedne ovakve knjige, pred jednom ovakvom publikom, na ovakvom mestu – izjavio je Dragoslav Bokan.
Dodajmo na kraju, da je pored našeg sagovornika i autora knjige „Vreme koje se nikad više ponoviti neće“, Vanje Čobanova, u ovom jedinstvenom književno-muzičko-pozorišnom performansu, učestvovali su glumci Aleksandar M. Matić i Vladimir Gavranić, dok su Bane Krstić i njegovi pajtaši iz „Garavog sokak“, održali prigodan muzički koncert za pamćenje. Brojne zvanice, pozdravila je koordinatorka Muzeja piva Carlsberg Srbija d.o.o. Ljiljana Radišić, koja je bila izuzetan domaćin, jedne izuzetne promocije.
Više fotografija možete da pogledate  o v d e.