Kompanija DTD Ribarstvo predstavila je riblje proizvode marke Ribella restoranu u hotela Novi Sad, 12.marta 2013. godine. Na promociji i degustaciji brojni posetioci, predstavnici trgovinskih lanaca i medija, imali su priliku da probaju polugotova riblja jela, riblje paštete, viršle i kobasice, kao i humus. Uz jelo se služilo vino iz Vinarije “Mačkov podrum” iz Iriga.

Poštujući elektronske i štampane medije, direktor proizvodnje Fabrike za preradu ribe DTD Ribarstvo, Siniša Simić, obraćajući se prisutnima naglasio je da je to najvažnija i najznačajnija prezentacije i degustacije koje ova firma organizuje u svojih 35 radnji raspoređenih po celoj Srbiji, i u okviru trgovačkih lanaca sa kojima sarađuju. Direktna promocija proizvoda ove kompanije i susret sa potencijalnim potrošačima, je ono što najviše odgovara poslovnoj filozofiji nastupa na tržištu firme.
Riba u ishrani stanovništva sa teritorije Srbije zastupljena je u vrlo malom procentu. Do skoro riba je bila sezonska roba i njeno konzumiranje je bilo sezeonskog karaktera. Intenzivno konzumiranje ribe je bilo vezano samo za određene verske praznike. Danas se količina ribe po stanovniku kreće oko 4,5 kg na godišnjem nivou. Na nivou Evropske unije je 17kg, a u nekim zemljama Dalekog istoka je 50 do 60kg. Neki naučnici su uspeli da ustanove vezu u potrošnji ribe i dugovečnosti. Dugovečnost ljudi u Srbiji je oko 61/2 godine, zavisno od pola, a u zemljama dalekog istoka 10 i 15 godina je duži životni vek. Želeći da ovu lošu naviku stanovništva promeni, DID Ribarstvo nastoji da kvalitetom, širokom paletom svijih proizvoda, pristupačnim cenama, a putem prezentacija i obuka, približi jedan kvalitet i blagodeti koje donosi konzumiranje ribe.
DTD Ribarstvo poseduje 5.000 ha zemlje, ribnjake za uzgoj slatkovodne ribe i od 2010. godine, Fabriku za preradu ribe, i upravo je skup u Hotelu“Novi Sad“ jedan u nizu promocija proizvoda ove fabrike.
-Mi smo firma koja non stop radi na razvoju novih proizvoda, poboljšanju i podizanju kvaliteta i kapaciteta prozvoda. Imamo i planove za svaku godinu u budućnosti šta ćemo i kako raditi. I ono što sada možemo da vam prezentujemo, a što smo proizveli krajem prošle, 2012. godine su riblje viršle i riblje kobasice. Mesec dana kasnije smo počeli da proizvodimo nešto što nije direktno vezano za ribu, ali ima veze sa zdravnom hranom, a to su humusi, vezani za tradiciju Bliskog istoka, Siriju, Liban, Izrael, i prave se od kuvanih leblebija i susamove paste. Mi radimo natural varijantu i sa još pet zdravih začina. Očekivali smo određenu pažnju i interesovanje kupaca, ali interesovanje koje su kupci pokazali prevazišlo je naša očekivanja. Zbog toga pripremamo i proizvodimo novi pogon, koji će se baviti proizvodnjom isključivo tih i nekih novih namaza, a koji bi bili u oblasti zdrave hrane.
Mi nastojimo da tako formiramo prodaju da tokom cele godine bude što ujednačenija. Naravno da nam u prilog idu posni dani i sve više ljudi poste, ne samo iz verskih razloga, već zato što brinu o svom zdravlju. To nas zanima i zbog toga što proizvodimo i poseban program, grupu proizvoda pripreme za posnu slavu, koju čine četiri jela i još dva proizvoda, kao što su viršle i kobasice, ne bi li omogućili našim domaćicama da što lagodnije uđu u pripremu slavskog obroka.
Kompanija DTD Ribarstvo ima velike ambicije u zadovoljavanju domaćeg tržišta, ali i osvajanja novih. O tome je gospodin Siniša Simić rekao:
-Jedan od finansijskih razloga našeg nastupa jeste nastojanje da smanjimo uvoz morske ribe, a da za to obezbedimo adekvatan kvalitet proizvoda. Ono što mi radimo je proizvodnja i prerada slatkovodne ribe i delom morske ribe (prepakivanje i konfekcionisanje smrznute ribe). Kako na domaće, naša proizvodnja usmerena je i na ino tržišta. Obavili smo niz razgovora, konkretno pregovore sa Slovenijom i Nemačkom. Verujem da naši proizvodi mogu naći meste na tržištu tih zemalja i samo moramo biti uporni. Ono što nam s vremena na vreme onemogućava pristup tržištima su određeni problemi oko formiranja cena, zato što naša država u ovom momentu još uvek nema stimulaciju u proizvodnji, pa smo relatnoivno nekonkurentni na tržištu EU za koju imamo dozvolu, kao i na rusko tržište. Verujemo da će uz pomoć države, a više uz naše sopstvene snage, naši proizvodi uspeti da nađu put do tržište EU, Rusije i svih zemalja bivše Jugoslavije.
Definitivno možemo da zaključimo da smo spremni da i stranom i domaćem tržištu možemo da ponudimo velike količine, a veliki problem jesu subvencije u ribarstvu koje uopšte ne postoje. Ima najave i to nije ono šta se očekivalo. Pričalo se o subvenciji od 50 dinara po kilogramu proizvedene žive ribe, a sada se definisalo, po mom saznanju, na nekih 7 dinara. Ne možemo očekivati od države koja nema para da bude samo prema ribarstvu izdašna. Ona mora voditi računa o svim aspektima poljoprivredne proizvodnje, ali ja to vidim kao dobar korak u dobrom pravcu. Očekujemo da ćemo taj novac vratiti izvozom, većim prilivom zarade u Srbiju. A onda očekujemo da dalje država na taj način drugačije i sa više pažnje posveti ribarstvu. Ribarstvo je jedna vrlo intenzivna grana stočarstva. Ona ima povećanje proizvodnje u svetu 10% godišnje, što je neuporedivo više u odnosu na uzgoj goveda ili svinjarstvo, pa i živinarstvo.
U poslednje vreme je bilo raznih priča o zdravstvenoj ispravnosti rečne ribe. Posmatrajući DTD Ribarstvo kao izuzetno ozbiljnu kompaniju, pitali smo ih na koji se način kontroliše riba u njihovim ribnjacima i da li možemo biti sigurni da su riba i riblji proizvodi ispod kojih je potpis ove komanije bezbedni za konzumiranje?!
-Mi imamo kontrolu na nekoliko nivoa, pri kojima kontrolišemo i hranu i ribu u ribnjacima. Kada su u pitanju naši ribnjaci, vodimo računa da hrana za ribe bude zdrava, izbalansirana i da pruži sve ono što je za jedan normalan, prirodan uzgoj ribe dovoljno. Vodimo računa ne samo o zdravlju ribe već i o zdravlju i kvalitetu vode, mulja koji se stvara u tim ribnjacima. Kontrolišemo ribu pre izlovljavanja i slanja u fabriku za preradu i kontrolišemo na ulasku u fabriku, i na kraju kontrolišemo i proizvode koje smo proizveli i sa stanovišta mikrobioloških i hemijskih aspekata. Sa ribom u našim ribljacima nema nikakvih problema. Naša kontrola nije ukazala ninakakvo prisustvo pljosnatih crva koji su bili poslednjih nedelja vrlo aktelni u našim medijima. To su bili pojedinačni uzorci nađeni u rečnim tokovima, i to nisu u pitanju invazije već sporadični slučajevi - zaključio je gospodin Siniša Simić.
Više fotografija možete da pogledate o v d e.