• Prethodna
• 1 of 6
• Sledeća

U nizu stručnih predavanja koja su u Baču, 19. marta 2013. godine, na poziv predstavnika opštine priredili stručnjaci sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, a zainteresovani poljoprivredni proizvođači ovoga kraja budno pratili, posebno interesovanje izazvala je radionica pod nazivom „Voćarstvo u ravnici – izbor, vrsta i održivost“, direktora Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, prof. dr Zorana Keserovića.

Nakon što je zainteresovane voćare tog kraja upoznao sa teorijskim i praktičnim stvarima vezanim za bavljenje voćarstvom, izneo je, na osnovu stručne analize, svoju procenu o ovogodišnjem rodu voća:
-Ja sam u nekoliko navrata rekao da u ovoj 2013. godini očekujem jednu od rekordnih godina, kada je u pitanju proizvodnja voća, negde preko 1,4 miliona tona. Ta rodnost je posledica jako male rodnosti u 2012. godini, tako da su se voćke dobro pripremile za rod u 2013. godini. Na osnovu analize pupoljaka koju smo radili kod jabuke, očekivani rod je negde oko 280.000 tona i to će biti jedna od najrodnijih godina u poslednjih deset godina.
Profesor Keserović je jedino izrazio bojazan da će ove godine biti smanjen rod kod maline, jer su zasadi reagovali na veliku sušu u prošloj godini, a poznato je da su ovi zasadi malo zastupljeni u sistemu zalivanja, protivgradnih mreža, mreža za zasenjivanje i pogotovo, došlo je do sušenja izdanaka, na onim ekspozicijama.
-Što se tiče zimskih temperatura koje su bile u proteklih nekoliko dana, one su pojedinim reonima iznosile i do -6 i -8°C, stajale su negde i do dva sata. Na osnovu analize koje smo uradili u toku današnjeg dana kod kajsije koja je bila u najosetljivijoj fazi, jer se nalazila u fazi cvetanja, videli smo da su neke rane sorte izmrzle 5 do 10%, a ostale se nalaze u fazi zatvorenih cvetova i analiza je pokazala da je došlo do izmrzavanja od 18 do 40%, što je beznačajno za prinos u ovoj 2013. godini. Kajsija, recimo, ima jako mnogo rodnih pupoljaka, a ovo što će ostati kod nekih drugih sorti, daće veliku rodnost. Ukoliko se pojave niske temperature krajem nedelje, gde se očekuje -2°C, mislim da će kajsija koja se nalazi u fazi pred puno cvetanje i fazi pupoljenja, izdržati, tako da na osnovu mojih rezultata ova godina će biti jedna od rodnijih godina.
Na pitanje ima li voćarstvo u ravnici šansu i pod kojim uslovima, profesor Keserović je odgovorio:
-Nažalost, u medijima se poslednjih nekoliko dana pojavilo nekoliko informacija vezanih za voćarstvo, koje su me prosto zaprepastile. Zato što već deset godina tražim da se napravi voćarska rejonizacija u Srbiji. Vojvodina jeste žitnica. Pre dvadeset godina je ovde bilo dosta otpora da voćarstvo ne treba širiti po Vojvodini, ali u Vojvodini postoje tipično voćarski rejoni. Subotičko-horgoški, Fruškogorski, koji je možda jedan od najperspektivnijih, gde se nalaze najsavremeniji zasadi, Južno-banatski, Telečka visoravan, Titelska visoravan. Čak i ravničarski deo kada je u pitanju, zna se koje voćne vrste idu u ravnici na 180m nadmorske visine. Mi smo tačno dali preporuku da one voćne vrste koje su osetljivije na pozne prolećne mrazeve i niske zimske temperature, da ih ne treba saditi ispod 150, 170 metara. Nema, prema tome, nikakavog ograničenja da se voćarstvo širi i u Vojvodini. Ako pogledate Južnio Tirol, dolinu reke Po, svi voćnjaci su u ravnici, kuda god da krenete. Pogledajete, oko Verone je voćarski kraj. Ono što nedostaje Srbiji to je reonizacija, i da se podsticajna sredstva daju za one voćne vrste i sorte koje daju najbolje rezultate u tim agroekološkim uslovima. Mi smo do sada bacili dosta novca u Srbiji, svuda podizali voćnjake, čak i tamo gde teren odgovara za vinograde i videli ste da se u 2012. godini tačno se pokazalo gde ne treba saditi vinovu lozu, gde ne treba saditi pojedine voćne vrste, čak postoji razlika i kod pojedinih sorti. Prema tome, ovo što se dešava u Vojvodini, a znam da postoji dosta otpora, to je za sada jedan od najsavremenijih tehnologija koja se primenjuje, ne u Srbiji, nego i šire. Za sve što smo uradili, odaju nam priznanje, pogotovo za podizanja savremenih zasada jabuka u Fruškogorkom rejonu. I ovde u Selenči imamo jedan savremeni zasada jabuke. Prema tome, ljudi moraju da razmišljaju kako da reše tri problema: a to su socijalni, ekonomski i demografski faktor. Intenzivna proizvodnja je ta koja može to da reši. To se pokazao kao odličan model.
Na pitanje koje voćne vrste vrste treba saditi u ravnici, tačnije u krajevima koji su ispod 150 metara nadmorske visine, profesor Keserović kaže:
-U ravnici mogu se bez ikakavih problema podizati zasadi jabuka, s ozirom da ima jako dugo cvetanje, kasnije cvetanje, jer su otpornije na pozne prolećne mrazeve, višnja takođe, rane sorte šljiva, kao i sve ostale voćne vrste, uz primenu antifrost sistema, čak i jagoda, kasne sorte maline. U Selenči u plasteniku imamo jako lep primer uzgoja jagoda-rekao je prof. dr Zoran Keserović.