Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Milan Popović predvodio je delegaciju ove visokoškolske ustanove koja je nedavno na poziv opštinskog rukovodstva Bača bila pozvana da uoči prolećne setve održi predavanja zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima o aktuelnim temama. Svoje utiske o ovom stručnom skupu i poseti opštini Bač, dr Popović je izneo na konferenciji za novinare, naglašavajući da je već u prvom kontaktu dve strane, postignut dogovor da ubuduće, 19. mart svake naredne godine bude proglašen za Dan Poljoprivrednog fakulteta u Baču.

-Predstavili smo naš fakultet i obavestili opštinsko rukovodstvo i poljoprivredne proizvođače o tome šta mi to radimo na fakultetu, koje mogućnosti fakultet ima i dogovorili se da pokušamo da odredimo moguće pravce i programe u kojima bismo zajednički učestvovali, s obzirom da je opština Bač poljoprivredna regija, a sve radi definisanje programa sa ciljem unapređenja poljoprivredne proizvodnje – obavestio je dr Popović i nastavio:
-Poljoprivredni fakultet nije bez razloga najstarija visokoškolska ustanova ove vrste na prostorima Vojvodine, odnosno Novosadskog univerziteta. Vojvodina je poljoprivredna regija i sasvim je bilo prirodno da pre 59 godina, tadašnje generacije shvate da baš ovoj regiji ovakav fakultet treba. Sledeće godine fakultet će obeležiti jubilej, šest decenija postojanja. Za to vreme, on je kao malo dete, rastao i ravijao se. U početku smo krenuli sa nekoliko tradicionalnih studijskih programa, od biljne i stočarske proizvodnje, da bi danas završili akreditaciju četrnaest različitih studijskih programa, tako da gotovo nema neke poljoprivredne oblasti koja nije pokrivena nekim od studijskih programa koji se proučavaju na našem fakultetu. Dobar deo tih studijskih programa mogu biti od interesa za programe koji se osmišljavaju npr. u „Zdravo organiku“, tj. Centru za organsku proizvodnju. Organska proizvodnja je jedan od poslednjih organizovanih studijskih programa koji se proučavaju na našem fakultetu.
Profesor Popović je sa ponosom istakao da je za bezmalo šest decenija, sa Poljoprivrednog fakulteta proizašlo oko 10.000 što inženjera agronomije, što diplomiranih inženjera, blizu 1.000 magistara nauka i oko 700 doktora nauka.
-Nastava i obrazovanje su naša osnovna i prioritetna delatnost, ali nauka nije manje bitna, već jednako važna, jer nastava i nauka kada se sprovode uporedo daju pravi proizvod, pravi kvalitet. I u toj sferi imamo značajan broj projekata, kako onih koji su finansirani od strane države, Ministarstva, tako i od Pokrajine. Sve više apliciramo i za međunarodne projekte i tu imamo solidan rezultat. Mislim da ćemo u budućnosti morati još više da idemo na međunarodne projekte, jer će domaćih sredstava biti sve manje, a da bi bili uspešni na međunarodnim projektima moramo imati i stvarati dobre uslove, kako bi na međunarodnoj utakmici bili pobednici u konkursima za odgvarajuće projekte za koje budemo aplicirali. Ja mislim i da lokane samouprave imaju mogućnost u tom pravcu, pa tako možemo napraviti neke zajedničke programe.
Treća naša delatnost je saradnja na svim nivoima, pa tako i saradnja sa lokalnom samoupravama. Zato smo mi danas i ovde. Mi smo fakultet primenjene struke i primenjenih istraživanja, tako da ona znanja koja naši studenti ponesu sa fakulteta, to znanje je primenjivo odmah u praksi. elimo da ostvarimo neposredne kontakte sa lokalnim samoupravama, gde bi mogli dati neka konkretna rešenja u zavisnosti od lokalne samouprave, njenih specifičnosti, o daljim pravcima razvoja itd.
Mi procenjujemo da je opština Bač, koja poseduje preko 24.000 ha obradivog zemljišta, opština sa dosta razvijenom primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, koja ima značajan broj od 2.150 poljoprivrednih gazdinstava, organizovanih poljoprivrednih proizvođača, opština koja ima mogućnosti da unapređuje i razvija poljoprivrednu proizvodnju i biljnu i stočarsku i voćarsku. Mislimo da bi takođe mogli da sarađujemo na obostranu korist, naročito kada su u pitanju odgovarajući projekti za koje je potrebno definisati akcenat porgrama razvoja u poljoprivredi. Bez toga se neće moći aplicirati za bilo koji projekat, naročito kada su u pitanju projekti iz evropskih fondova. Kanalski i mrežni sistemi su ono u šta će i država najzad uložiti sredstva, gde bi, pošto imamo Departman za uređenje voda, naše stručnjake mogli uključiti u ove programe i učiniti ih zajedničkim. Zjednički možemo aplicirati na programe agroturizma, samozapošljavanja, individualnih i kućnih radionica, itd. Mislim da ima dovoljno prostora da osmislimo neke zajedničke projekte i da budemo od koristi jedni drugima - zaključio je prof. dr Milan Popović.