• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Dr Laslo Dujmović, vlasnik Vinarije „Vindulo“, slovi za najboljeg zubara među vinarima i najboljeg vinara među zubarima na našem prodručju. U Temerinu, u bačkoj ravnici drznuo ne samo da zasadi vinograd, gde mu po nekima mesto nije, već i da zasadi novu generaciju hibrida vinove loze Instituta za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Od sorti Petre, Morave, Bačke, Kosmopolite, Panonije, izrasla su vina Mirna Bačka, Panonija, Slatka Eva, koja su na mnogobrojnim domaćim, ali i međunarodnim takmičenjima ocenjena najvišim ocenama.

Takvim rezultatima prethodila su velika iskušenja i zadaci, koje je ravnica postavila pred vinogradare. Jake zime, mrazevi, velike kiše predstavljaju ne idelan klimat za vinovu lozu. Ali sa stučnim timom, pomoći stučnih ljudi oko sebe, a pre svega uz saglasje porodice, Vinarija „Vindulo“ je postala mesto gde gosti, turisti, vinoljupci sve više zastaju. A bački vinski fenomen, dr Laslo objašnjava ovako:
-Sa svakim čokotom treba posebno razgovarati, stati ispred njega i odlučiti koje lastere ostaviti, koje odstraniti, šta će biti rezervni kondir itd. Što se tiče ekstremnih vremenskih uslova, poslednjih godina stavljali su i lozu i vinogradare pred velika iskušenja, ali na sreću nismo imali tuče (grada), kojom su bila pogođena neka područja na Fruškoj gori. Imali smo pretprošle godine velike kiše, a prošle, niske zimske temperature, pa pretoplo leto. Ove godine se nadamo, kao i uvek, najboljem. Do sada su uslovi bili povoljni i vinograd je spreman za vegetativan period. Nisam siguran da ima dovoljno vlage, mislim da je korenski sistem vinove loze još uvek suv. Ali nadam se da će biti još nekoliko ozbiljnih kiša.
Mi smo jedni od retkih koji smo iskoristio domaće znanje i ukazali poverenje domaćim sortama, što se pokazalo dobrim. Naša vina proizvedena od domaćih hobrida nekoliko puta bila su među najboljima u državi kao i na međunarodnim takmičenjima. Međutim, u poslednje vreme imamo sve više problema sa novim zakonom, „Zakonom o vinu“, za koji smatramo da je apsolutno neadekvatan. Ako je država do sada finansirala razvoj i stvaranje tih novih sorti, i ako su smernice bile kod sadnje: „Sadite domaće sorte“, a mi te preporuke prihvatili, sada zakon kaže: „Ne te sorte“. Postavlja se pitanje ko greši, mi ili donosioci zakona, i postavljam pitanje, da li je i koliko stučan taj tim koji donosi te i takve zakone. Mislim da ovoj priči nije kraj. Sve se te institutske sorte nalaze u državama Evropske unije, i tamo se duže vreme proizvode sadni kalemovi, i plašim se da će se tim sortama proći isto kao sa našom dunjom, ili našim sortama jabuke, čiji sadni materijal sada uvozimo iz EU. Naša sorta Lipolist i Furmint, to su sorte sa Fruške gore, koje mi danas uopšte nemamo, a Mađari su sa njima napravili bum napravivši izuzetna vina - kaže naš sagovornik.
Da spasi što se spasiti može, gospodin Dujmović je u svom vinogradu podigao čardu, koja spremno dočekuje goste 365 dana u godini. Vinograd i čarda smešteni su na izuzetnom mestu, na glavnom putu, da se lako nađe, a opet, dovoljno izolovano da niko nikome ne smeta, i nije ni čudo što ima sve više posetilaca.
-Naša promocija u podrumu i sali za promociju, a imamo divnu salu, možda i jednu od najlepših u okolini, ili čak državi, funkciniše u potpunosti na nivou porodice, što sa ponosom ističem. Naša vina su unikatna zbog toga što se sorte ne prskaju i grožđe se uzgaja pod ekološkim uslovima. Naša vina su bio vina i jeste da ta vina još nisu verifikovana kao vina iz organske proizvodnje, ali to praktično več jesu. Pitanje je samo vremena kada ćemo dobiti pečat. Nudimo raritet, nudimo vina iz takvog sortimenta koja skoro niko nema. Nema Panoniju, Bačku, Kosmopolitu, Petru, Moravu, Petku itd. Tako da taj sortimenst nas čini jedinstvenim. Osim toga, nudimo pravi doživljaj za sve vinoljupce, a to je da mogu da piju vina na mestu njegovog rođenja, nastanka, dok uljuljkano sede ispod nadstrešnice salaša, sa čašom Mirne Bačke na metar i po od čokota grožđa od kojeg je proizvedeno. Veliki udeo u kompletnom doživljaju ima i atmosfera, priroda i nije samo u pitanju doživalj u vinogradu već sve to prati i orginalna domaća hrana, različite vrste, specijaliteti, koji ne mogu da se kuvaju u nekoj većoj količini
Mi smo se od početka trudili da zalogaji za razdvajanje vina budu domaći, da potiču iz Vojvodine, a najjpre iz Temerina. Kompletan doživljaj će biti ako ja našu Bačku ili Italijanski rizling, služim sa zalogajima lokalnim, a ne kavijarom i sl. Najbolji primer za to su gosti iz Bosne, navikli na rakiju i jagnjetinu, koji dolaze kod nas da probaju naša lokalna vina i naše lokalne specijalitete.
Ono što ohrabruje je činjenica da se krug ljubitelja vina širi, da je to proces koji je po oceni gospodina Dujmovića trenutno na nivou 30% ukupnog kapaciteta, i da će se još razvijati.
Vina Vinarije „Vindulo“ možete naći u vinoteci Udruženja „Naša vina“ u čuvenoj novosadskoj Dunavskoj ulici broj 31 i u nekim restoranima Srpske Atine i Beograda. Ali, pošto se proizvodnja na godišnjem nivou kreće oko 30 do 40.000 litara, a do 50.000 u izuzetno rodnim godinama, sva ta vina se potroše na ovim mestima. Popularni Lacika dodaje:
-Ja mislim da nema neke posebne čarolije za promovisanje vina. Oko vina morate samo stalno podizati prašinu, stalno pričati o njemu, ako ostanete iza zavese, niko neće znati za vas. Smatram da vino mora doći do potrošača, i to je najosnovnije, nikakava reklama vam neće pomoći ako ga potrošač nije degustirao, probao i dao svoj sud o njemu.
U Vinariji „Vindulo“ očekuju dobru godinu i upućuju poziv svima da ih posete. Organizvane posete treba blagovremeno unapred najaviti, a oni su spremni svakome da izađu u susret, da stvore komletnu atmosferu, sa vinima, zalogajima za razdvajanje i glavnim jelom, uz tamburašku muziku, da doživljaj bude autentično.