Da ne shvatite ovu najavu iz naslova bukvalno, jer reč je isključivo o nazivu, koji ne samo da nije funkcionalan, odgovarajući, već je u mnogo čemu prevaziđen, baš kao i bivše varijante Jugoslavije. Zato je logično, prvo novinarsko pitanje najkompetentnijem čoveku, u ovom slučaju direktoru YUTE, što je skraćenica za Jugoslovensko udruženje turističkih agencije, gospodinu Aleksandru Seničiću, bilo kada će biti promenjen naziv ovog udruženja, tj. kada ćemo otkinuti taj YU od TA, jer su sve druge republike ili države, to odavno učinile?

-To je jedna od stvari koju smo mi započeli. U mom planu rada, kada sam se kandidovao za direktora, to je bila jedna od tačaka. Na žaolst, ili na sreću, YUTA je vrlo ozbiljna asocijacija i jedna takva odluka mora biti donešena na njenoj skupštini glasovima svih članica, a njih je preko 300. S obzirom da redovno obilazim Srbiju i razgovaram sa našim članicama, imam inforamciju da ćemo to uraditi na prvoj narednoj skupštini. Dakle, mi smo krenuli sa inicijativom i za sada su dva nova imena u opticaju. Naravno, taj prefiks opredeljenja državnosti je nešto što moramo imati, što će govori da sami sebe dovoljno poštujemo.
Ime YUTA, kao simbol nečega što je bilo valjano u prošlosti, nećemo izgubiti. Naime, 16. aprila 2013. godine, formiraćemo “YUTA klub senior”, koji će okupiti sve ljude koji su se ozbiljno bavili turizmom u nekadašnjoj Jugoslaviji, danas penzionere, još uvek aktivne, visprene i u mogućnosti da nam pomognu, jer u njima leži 2.000 godina iskustva u turizmu (interna šala). I na taj način će ime YUTA biti sačuvano kao vrednost koja je trajna – obavestio je Aleksandar Seničić. 
Asocijacija turističkih agencija Srbije iskoristila je prisustvo svojih članova, da na Dan otvaranja Turističke berze u Novom Sadu, 2. april 2013. godine, održi sednicu Upravnog odbora. Poslednjih sedam meseci YUTA deluje u novom sazivu, a njen predsednik Aleksandar Seničić, zadovoljan je dosadašnjim učinkom.
-Upravni odbor kao najviši izvršni organ Asocijacije, sastaje se jednom mesečno i broji devetnaest članova: deset članova su predstavnici regiona, a ostalo predstavnici drugih delatnosti (osiguravajućih kuća, reprezentativnoh sajmova i predstavnici reprezentativnih asocijacija iz svih domena turizma). Danas smo održali četvrtu sednicu Upravnog odbora i iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim domaćinima, koji su nas pozvali da aktivno učestvujemo u program Berze. Na ovom Upravnom odboru, kao i na svim ostalim, bavili smo se aktuelnim temama iz domena turizma. Puno ih je i na našu nesreću, puno je i problema. Pokušali smo da obratimo pažnju, pre svega na receptivu. Sastanak odbora za receptivu  u koji je uključeno 35 agencija, održan je juče. Mi se trudimo da definišemo kriterijume za sve one agencije koji žele da se bave ovom vrstom turizma i da omogućimo da receptiva bude što prisutnija, a sa druge strane, da damo prednost onima koji su godina u tom poslu u koji su uložili značajna novčana sredstva. Naš zadatak će biti da podupremo kompletnu aktivnost takvih agencija sa paketom mera koji ćemo predložiti resornom Ministarstvu kao subvencije, pomoć u razvoju receptive. Za sada imamo dobru saradnju i sa državnim sekretarom, sa našim resornim Ministarstvom, Turističkom organizacijom Srbije i potporu svih državnih nadležnih institucija.
Redovne teme Upravnog odbora su i prijem u članstvo. Na našu sreću, na svakom Upravnom odboru imamo između pet i deset novih agencija koje se prijavljuju prepoznajući značaj YUTE kao reprezentativne asocijacije.
Bilo je razgovora i o možda kapitalom projektu koji bi trebali mi kao asocijacija da uradimo, a koje bi bile usmerene na analizu zakonskih regulativa svih zemalja članica EU u domenu rada TA i upoređivanje sa zakonodavstvom u Srbiji. Na osnovu tih analiza dao bi se  predlog resornom Ministarstvu, sa konkretnim smernicama za konkretne korake koje treba preduzeti u Srbiji, da bismo naše zakone usaglasili sa zakonodavstvom EU. Naravno, tu ćemo raditi razne analize i po pitanju receptivnog turizma, baviti se pravilnikom rada TA, garancijama za turoperatere, sub agente itd., kao i svim gorućim pitanjima, koja su na neki način nerazjašnjena do kraja.
*Da li ste vi generalno zadovoljni kako TA u Srbiji tretiraju domaći turizam?
-Naravno da nisam. Svestan sam da agencije čine veliki napor, kao i da je teško promovisati destinaciju koja je prošla politički i svaku drugu krizu, kakva je zadesila Srbiju. Mi imamo tu nesreću da nas u svetu ne prepoznaju kao turističku destinaciju. Za Srbiju mnogo ljudi na svetu  nije čulo, ali smo još prepoznatljivi kao nekadašnja Jugoslavija. Moramo da se rešimo tog balasta prošlosti, da ne gledamo politički na tu priču. To znači, da moramo da se ujedinjujemo, jer bivše JU republike su danas sve male zemlje koje ne mogu da ponude programe duže od pet, šest dana, izuzev Hrvatske i Crne Gore koja imaju more, da ponude savremenom turisti jedan ozbiljan proizvod. Nekim zajedničkim umrežavanjem i promocijom ove kompletne regije smatram da to možemo značajno poboljšati. Mislim da su na tom planu pojedine agencije uradile najbolje što mogu, ali su limitirane sredstvima, nerazumevanjem državnih struktura, i sve to dovodi do toga da nemamo onaj broj gostiju, za koji mislim da Srbija treba da ima i mora da ima.
*Kako napraviti red u radu ne samo TA nego i turizmu Srbije uopšte, anulirati amaterizam i u turizam uvesti profesionalce?
-Mislim da je ovaj projekat, analiza i upoređivanje našeg sa zakonodavstvom turistički razvijenih evropskih zemalja, prvi korak u tom pravcu. Svi se pozivamo na neka iskustva, a da malo znamo o tome u detalje. Detaljnim ispitivanjem, moramo da izvadimo sve primere dobre prakse, da vidimo kako se došlo do takvih rešenja i koji su razlozi doveli da se baš tome turisti odrede.
Danas se i u turizmu teži senzacionalizmu, traže se problemi, ukazuje se na njih, ali na pogrešan način. Imam utisak da dajemo za pravo turistima, jer ih nismo edukovali, da  možda očekuju i nešto više nego što zaista treba da dobiju, bilo gde na svetu, pa tako i u Srbiji. Naš problem je nelojalna konkurencija, ljudi koji nisu licencirani, koji se ne bave ozbiljno svojim poslom već urušavaju ugled u pogledu svega onoga čemu mi pokušavamo da doprinesemo. I na kraju, i sami turisti se ne osećaju dovoljno bezbedno u jednom takvom ambijentu. To su koraci na kojima treba svi zajedno da radimo. Resorno Ministarstvo trenutno radi na izmeni pravilnika o radu turističkih agencija, i moram priznati da po prvi put, jedni druge  doživljavamo kao ravnopravne partnere i očekujemo da će se u najskorije vreme pravila ponašanja u radu turističkih agencija definisati u skladu sa svetskim – rekao je Aleksandar Seničić.