Peti konzorcijum Upravnog odbora članova Međunarodnog projekta SY_CULTour održava se od 8. do 10. aprila 2013. godine u Novom Sadu. Domaćin ovom skupu je Prirodno matematički fakultet, koji je kao predstavnik zemlje domaćina ugostio predstavnike partnerskih institucija iz pet država: Italije, Grčke, Slovenije, Mađarske i Bugarske.

Dr David Bole,iz Znanstvenoraziskovalnega centra Slovenske akademije znanosti in umetnosti, Geografski inštitut Antona Melikaiz Ljubljane, bio je ljubazan da nam odgovori na neka od pitanja vezana za trenutnu turističku ponudu Slovenije i pravce njenog razvoja.
*Kako ste zadovoljni načinom odvijanja projekta?
-Jako sam zadovoljan s tim projektom i onim što radimo sa našim srpskim partnerima. Mi insistiramo na tome  da na lokalnim nivoima građani treba da se udružuju, da se sami brinu o svom proizvodu i da ga sami polasiraju, a ne da se oslanjaju na turističke organizacije i da ne očekuju uslovno rečeno, pomoć spolja, već da se oslone na svoje snage.  
*Kakva je danas situacija u seoskom turizmu u Sloveniji, s obzirom da je Slovenija prva od bivših jugoslovenskih republika počela da razvija taj vid turističke ponude?
-Razvoj seoskog turizma je nešto slabiji nego što je bio ranije, i ruralni, seoski turizam više nije na tom nivou kakav je nekada bio. Razvijao se više zimski i banjski turizam, dok je agrarni stagnirao. Imamo isti problem da ljudi imaju neku glavnu delatnost, a turističku delatnost nekako zanemaruju, čekaju da im neko u tome pomogne, umesto da se oslone na sopstvene snage.
*Čini mi se da jako puno imate modernijih vidova turizam, poput ekstremnih sportova, planinarenja, vožnji biciklima itd. Recite nam nešto o tome?
-U svakom slučaju, ceo Balkan je interesantan pogotovo za ne tako masovni turizam, za biciklističke ture, agro i kulturni turizam. Imamo puno potencijala za turistički biciklizam i ekstremne sportove i naravno da se to razvija. Zbog prirode u Sloveniji, posebno su interesantne i popularne biciklističke ture. I Slovenija predstavlja multietnički prostor sa specifičnom kulturnom ponudom i mi se trudimo da u okviru ovog projekta to i uradimo.
*Koja vrsta turista dolazi u Sloveniju?
-Osnovu turzma u Sloveniji još uvek čini zimski skijališni turizam, potom banjski, imamo nešto letnjeg turizma, pošto imamo more, ali i vrlo popularne ekstremne sportove. Svesni smo da ruralni turizam može mnogo više da pruži, ne samo u Sloveniji, nego u ruralnim prostorima na čitavom Balkana, gde je uglavnom očuvana životna sredina, sa izuzetno lepim predelima. Pogotovo to može Slovenija, koja ima planine, more, jezera... Ekstremni turizam koji Austriji donosi veliki profit, može da ima budućnost i u Sloveniji, a verujem i u Srbiji, , ukoliko se izgdrade neki manji hoteli za smeštaj  turista ili hosteli za mlađe, koji žele da se time bave  tokom odmora.
 *Šta danas Slovence interesuje, i gde idu slovenački turisti?
-Jako je popularna hrvatska obala, a interesantna destinacija za mlađe generacije je  Beograd. Mladi želi da osete dinamiku života Beograda kroz zabavu koju on pruža. Takođe, veliko je interesovanje slovenački turisti pokazuju i za ruralna područja, za autentičan ambijent srpskog sela, gde žele da upoznaju takav način života i budu smešteni kod njihovih ljubaznih domaćina. Interesovanje za takav vid turizma je izuzetno veliko. I to treba da je pravac razvoja turističke ponude, orijentacija na manje grupe, da to na izvestan način bude lakše i turističkim agencijama. Slovenci vole da obilaze Evropu i evropske prestonice, a prostor Mediterana je poslovično popularan.
*Ko najčešće dolazi u Sloveniju?
-To su uglavnom Italijani, Austrijanci, sve više Rusi, i naravno gosti iz Srbije.
*Od svih bivših jugoslovenskih republika, Slovenci najviše naginju Srbiji, posećuju u velikom broju Beograd za Novu godinu, Guču i EXIT... Da li možemo očekivati da će sada dolaziti i u Vojvodinu?
-Naravno, EXIT festival je među omladinom bio prvi izbor, a nastojaćemo da približimo slovenačkim turistima i Vojvodinu, njene običaje i ljude i u tom pravcu sam veliki optimista – rekao je dr David Bole.