Sonta je jedno od mesta u opštini Apatin uključeno u pilot projekat SY_CULTour (Synergy og culture and tourism), koji Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Departman za geografiju,, turizam i hotelijerstvo, sprovodi sa još pet zemalja partnera: Slovenijom, Bugarskom, Mađarskom, Grčkom i Italijom, kako bi se pokazalo korišćenje kulturnih potencijala u manje promovisanim, ruralnim područjima. Posetu delegacije ovog projekta u utorak, 9. aprila 2013. godine, meštani su dočekali kako i dolikuje tradiciji, uz posluženje, pesmu i igru i prikazivanje kulturnih potencijala ovoga kraja u tzv. Šokačkoj kući.

Zvonko Tadijan, predsednik Kultuno prosvetne zajednice Hrvata „Šokadija“, direktor i profesor biologije u Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić“, bio je naš sagovornik na temu aktivnosti ovog primernog udruženja.  
-KPZH „Šokadija“ je osnovana 2002. godine kada su zakoni o nacionalnim manjinama stupili na snagu, postali smo manjina iznenada, ali trudimo se da očuvamo izvorne vrednosti,  šokačke igre i pesme, kako svetovne tako i duhovne, imamo koncerte i za Uskrs i za Božič i to uspešno radimo svih 10 godina koliko postojimo – obavestio je gospodin Tadija i nastavio: -Trudimo se ne samo da budemo jedno klasično KUD nego zajednica oko koje će se dešavati i druge stvari vezane za kulturu. Tako smo došli i do ovog projekta. Šokačka kuća u Sonti, zamišljena je kao mesto gde ćemo sačuvati najveći  deo starih alata, imamo još mnogo planova i nadogradnje, treba da dođu paorska kola, sve ono što su stari Šokci koristili u svojim domaćinstvima, u skladu sa sredstvima koja imamo to radimo. Šokačka kuća nije privatno vlasništvo, mi smo je kupili za naše društvo i na kraju za čitavo selo, pa ko god je zainteresovan, vrata su otvorena, mogu dati svoj prilog, može da se radi i pomaže u svakom pogledu. A kada neko od zainteresovanih za naše aktivnosti i našu postavku u Šokačkoj kući dođe u Sontu, treba da se obrati Mesnoj zajednici, sa kojom sarađujemo i ona je organizator tih događanja. Mi smo u svakom trenutku spremni da se pedstavimo kao grupa, sa malo folklora, a iskreno se nadam da će biti još sadržaja u ovom našem mestu i da će biti još mnogo toga za videti.
O aktivnostima ovdašnjeg Kulturno umetničkog društva, gospodin Tadija kaže:
-Imamo stotinak članova i više grupa. Danas je nastupila seoniorska, a imamo razne grupe. Aktivnih igrača, pevača, koji nastupaju u izvođačkom ansamblu je pedesetak, još pedesetak pomažu, a po potrebi ima ih još i više, kada organizujemo Šokačko veče ili neku od tih naših manifestacija. Raspoređeni smo u folklornu, tamburašku, pevačku i etno, dramsku, literarnu i likovnu sekciju. Mi smo sedmu godinu organizatori jedne lepe likovne kolonije, prve nedelje u spetembru, koju osim slikara posećuju i drugi umetnici i zainteresovani gosti, pa imamo već lep fundus slika sa tih kolonija, koje su izložene u Šokačkoj kući.
*Primećujemo u Šokačkoj kući veoma lepu postavku rukotvorina, vrednih žena Sonte, pa pitamo našeg sagovornika o ovim aktivnostima?  
- Postavka rukotvorina u Šokačkoj kući je prilika za žene koje se bave izradom rukotvorina, da ih prodaju, da nešto zarade i da budu motivisane da se i dalje bave tim dodatnim zanimanjem, te da svoje znanje prenose na mlađe generacije. Mi pokušvamo da ove i slične projekte učinimo održivim, jer imamo ideju da se naša etno sekcija i ručni radovi koje rade žene, izlažu u svakoj prilici. Konkurisali u Pokrajini za podršku ženama na selu, jer je sa zapošljavanjem jako teška situacija.
*Recite nam nešto više o Sonti?
-Sonta je selo koje je bilo jedno do najvećih u ovom delu Bačke, u jednom momentu je imala 8.000 stanovnika. Pedesetih godina prošlog veka je bilo 1.000 đaka samo u osnovnoj školi. Nažalost, na populaciju se odrazila prvo ekonomska situacija, pa je mnogo meštana otišlo u Nemačku na privremeni rad, neki se nisu ni vratili. Na poslednjem popisu izborjano je 4.300 stanovnika, za 1.000 stanovnika manje nego prilikom prethodnog popisa. Najveći problem je što mladi odlaze. Ovde je primarna delatnost bila poljoprivreda, ali je globalizacija dovela do toga da mali poljopirvrednik veše ne opstaje sa 2,3 ha zemlje. Sve se to ukrupnjava, tako da su sada dominantna staračka domaćinstva, uglavnom penzioneri. Jedino što u Sonti danas radi je nekadašnja fabrika Novitet, u čijem pogonu je zaposleno 60 do 80 žena. Veliki kombinat „Mladi borac“, naša zadruga, sve je to privatizovano i iza te privatizacije jako je mali broj ljudi zaposlen. Ranije su ljudi radili u Apatinu, Somboru, ali danas ni toga nema. Sonta je postalo jedno malo mesto, čija je prosečna starost stanovništva 5o godina, sa oko 300 učenika u školi. A Sonta ima sve uslove za dobar život i razvoj, prugu, puteve, vodovod, telefone, Dunav na oko 3,5 kilometara od sela, gde na obali imamo jedan kamp koji se koristi u letnjem periodu, dok se ček 17 kilometara našeg atara direktno naslanja reku, na njegov nasip. Dok je Sonta bila opština, bilo je i prihoda od toga. Sada je to uglavnom prihod od blagodeti rezervata Gornje Podunavlje, i baš zato mislim da možemo pružiti ljudima dosta kvalitetnih programa vezanih i za rezervat, i za etno stvari.
*Selo Sonta nalazi se na teritoriji opštine Apatin, pa nas zanima kako ste zadovoljni saradnjom sa lokalnom samoupravom?
-Saradnja s lokalnom samoupravom je dobra. Oni su nama izlazili u susret i oko ovog projekta finansijski, koliko je to bilo u njihovoj mogućnosti, i s te strane smo zadovoljni. Mi se trduimo da svojim radom postignemo svoje ciljeve, u šta se lokalna samouprava uverila više puta, pa nam i oni pomažu u našim nastojanjima da selo uzdignemo na željeni nivo. Stoga imamo njihovu podršku i u kulturnim projektima i u izgradnji i završetku ove kuće.
*Naslanjate se na Banju Junaković, svega desetak kilometara vas deli. Da li postoji mogućnost da se tu razvije neka vrsta saradnje, a u pravcu turističke pronude?
-Mi u Sonti već imamo ljude koji su ušli u projekte gradnje etno salaša i takav vid smeštaja bi bio moguć. Imamo nekoliko soba u  kućnoj radinosti, a blizina od svega 12 kilometara Banje Junaković, je svakako šansa za razvoj ovog vida turizma, što bi za goste Banje bila velika atrakcija, a za stanovništvo motiv više da uzme aktivnije učešće u ovoj vrsti ponude. Pokušavamo da organizujemo jednu letnju školu za mlade iz čitave Srbije, da naprvimo kampove u kojima će se raditi ili biologija, što bi bilo logično zbog Gornjeg Podunavlja, ili geografija, ili škola računarstva, gde bi program bio da tu deca provedu nedelju dana, a da ih u slobodno vreme prevezemo do Banje Junaković ili u obilazak rezervata, jer more je daleko, a ovo nam je pri ruci. Svi ti projekti su napisani, neki prolaze, neki ne prolaze, ali mislim da ima šanse za dalji razvoja Sonte u toj priči – kategoričan je Zvonko Tadijan.
Više fotografija možete da pogledate  o v d e.