Tue09292020

Poslednja izmena:07:31:43 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Dida Hornjakov salaš svedok bunjevačke tradicije

Dida Hornjakov salaš svedok bunjevačke tradicije

  • PDF

Sombor je poznat kao mesto sa 1.000 salaša. Nekada simbol paorskog težečkog života, salaši su pretvoreni u trističku atrakciju, jedinstvenost panonske ravnice. Način života ljudi na salašu, okruženih brojnim životinjama, te prostranstva vojvođanske crnice na koju se u vreme setve spuštaju jata ptica, njive koje okružuju salaše, uvek su vrvili životom i pobuđivali znatiželju. Salaši su oduvek bile vojvođanske niske nanizane oko gospodskih gradova, koji bi bez salaša ostali gladni.

Salaši su čuvari tradicionalne arhitekture, načina života i običaja, kulturne baštine ovog podneblja, raritet koji kao takav, samo ovde može videti. Iako su mnogi salaši zadržali poljoprivredu kao glavnu privrednu delatnost, turizam je postao sve ozbiljniji dopunski izvor sredstava. Pružajući gostoprimstvo i uslugu turistima, vlasnici salaša su bili prinuđeni da sačuvaju autentičnost arhitekture, uređenja prostora, pa čak i navika, jer ljudi nenavikli na salaš upravo u toj autentičnosti našli su ono nešto vredno divljenja. Primajući turiste, vlasnici salaša su morali dobrano da se potrude da poboljšaju nivo usluga i na taj način, bili primorani da ulažu u sebe, u poboljšanja osnovnih životnih uslova, a da ne remete drevni red koji je odvajkada vladao na salašima. I to nije sve, jer svaki salaš je u cilju privlačenja turista, morao da bude po nečemu poseban, da se izdvoji od drugih i postane prepoznatljiv.
Posebnu vrednost ima sakupljanje predmeta, za koje se nekada govorilo da su stari, a obnavljanjem i aktivniranjem salaša kao turističke zanimljivosti, postali antikviteti. Koliko li je samo zarad nekog ukrasa ili etno momenta, sačuvano u zaborav potisnutih predmeta.
Zato nije ni čudo, što je tim sa Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, u okviru projekta „Sinergija kulture i turizma“ a koji obuhvata šest zemalja, kao pilot područje izabralo opštine Sombor i Apatin, a Dida Hornjakov salaš kao reprezentativan tradicionalan životni prostor seljaka, poljoprivrednika, karakterističan za panonsku niziju, još od XVII veku.
Dida Hornjakov salaš se više od veka nalazi u vlasništvu bunjevačke porodice Hornjak, koja čini napor da sačuva autentičnost prostora i načina života svojih predaka.
Dida Hornjakov salaš je seosko turističko domaćinstvo novijeg datuma. Starije zgrade potiču iz 1901. godine i pretvorene su u izložbeni prostor. U njima posetioci mogu da vide stari nameštaj, opremu, način razmeštanja soba, ukratko da zavire u živote njihovih domaćina, salašara, članova nacionalne bunjevačke manjine, koji su tu živeli.
Novi deo salaša izgrađen je za potrebe turističkih prezentacija i mesto je gde se iznose jela sa tradicionalnih vojvođanskih, bačkih, somborskih trpeza.
Aranka Hornjak-Mijić, vlasnica i domaćica Dida Hornjakovog salaša, samo tri kilometra udaljenog od Sombora, bivša reprezentativka SFRJ u rukometu, odlučila je da obnovi stari salaš dida Stipana Hornjaka, i da ga, uz svesrdnu pomoć supruga Radivoja i sinova Marka i Nikole, pretvori u turističku atrakciju.
Aranka Hornjak Mijić je rekla da na salaš mogu da dođu samo najavljene grupe turista, i da je smeštajni prostor u pripremi. U ovom ogromnom prostranstvu od 10 hektara gosti mogu da uživaju pola ili ceo dan. A šta posetioci salaša mogu da vide? Za sada, mogu da vide „čistu sobu“ i bunjevačku svečanu nošnju, „čistu kujnu“ sa porodičnim nameštajem, etno postavku, mogu da se voze fijakerom ili biciklom, razgledaju i hrane životinje, prate nastup folklorne grupe ili uživaju u tamburaškoj muzici uz tradicionalni salašarski doručak, ručak i večeru.
-Osnovna delatnost ovog salaša je poljoprivreda, a ovo što se mi bavimo turizmom je dodatna delatnost kao dopuna budžetu. Ovo naše gazdinstvo je tipično za somborsku opštinu. Ovakvih poljopirvrednih gazdinstava u somborskoj opštini ima 80%, nekih 10% su nešto malo manja, a 10% malo veća. Tako je bilo nekada tako je i sada – kaže naša domaćica.
A tako će i ostati, sudeći po naporima Aranke Hornjak Mijić, koja je posle kratke napomene o istoriji salaša gostima predložila tzv. Veliki bački ručak, onakav kakav se jede nedeljom: žuta supa od morke sa knedlama i flekicama, meso iz supe, rinflajš, tri vrste sosa, fašir, pohovana piletina, restovani krompir, salata i štrudla sa makom i višnjama.
Svečani ručak, tipičan za somborski kraj, pripremao se nedeljom, kada dođu gosti i za svečane prilike. Danas se, uglavnom, ta tradicija još uvek čuva u većini somborskih kuća, a na pravi način se može doživeti na Dida Hornjakovom salašu, jer je svako jelo u pravom smislu te reči – domaće.
Više fotografija možete da pogledate o v d e.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar