Prva asocijacija na grad Sombor su zelene gradske ulice, Galerija Milana Konjovića, tamburaška muzika i pesme Zvonka Bogdana i nezaobilazni somborski fijaker, koji je kao simbol grada svoje mesto našao i na zvaničnom sajtu TO Sombora. Mutnietničnost ovog prelepog grada na severu Bačke, posebno je interesantna za razvoj kulturnog turizma, jer se u Somboru, danas gradu sa nešto manje od 50.000 stanovnika, sa okolnim mestima manje od 90.000, čuva i neguje brend prošlosti.

Dragan Višekrunić, zamenik direktora TO Grada Sombora je kao dobar i ljubazan domaćin, predstavio svoj grad, dajući akcenat na one kulturne, ali manje poznate sadržaje, koje krase i gradu daju dušu:
-Sombor ima 18.000 stabala, više od sto kilometara ulica aleja drvoreda i jako smo ponosni na naše zelenilo. Ne treba zaboraviti da pravi doživljaj Sombora možete imati tek kada se fijakerom provozate tim zelenim ulicama. Nekada smo imali tridesetak fijakera, danas jedan, koji je subvencionisan od strane grada, i koji kada je lepo vreme stoji na fijaker placu spreman da vas provoza gradom da biste osetili njegov šarm.
Sombor je opevan u brojnim pesmama. O našoj kulturi i kulturnim objektima, o galeriji Milan Konjović, o somborskom pozorištu, gradskoj kuća, zgradi županije u kojoj se nalazi slika veličine 7x4 m, najveće ulje na platnu i u bivšoj Jugoslaviji i sada u Srbiji, Ferenca Ajzenhuta„Bitka kod Sente“, koja se odigrala 1697. godine. Slika je naručena
1896. godine, povodom proslave milenijuma od dolaska Mađara na ove prostore. Da bi je uneli u Svečanu salu Županije, danas Skupštine grada, morali su prvo da sruše zid.
*Čime se danas Sombor, kao multinacionalna zajednica, može pohvaliti turistima?
-Sombor je multietnička i konfesiona zajednica. Više od dvadeset naroda živi na teritoriji grada Sombora. Upravo na multikulturalnosti gradimo našu turističku ponudu. Posebno bih pomenuo okolna naselja, Bački Monoštor, Bezdan, Telečku u u kojima ta raznolikost stvara jednu jako lepu i šarenu turističku ponudu. Monoštor se naslanja na Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“,
u njemu postoje dve Etno kuće: "Mali Bodrog" i "Kuveljić", održava se etno festival „Bodrog fest“, gde smo uspeli da u privatnom smeštaju kategorišemo više od 50 ležaja. U svakom trenutku jedan autobus turista može da dođe u Bački Monoštor i da provede nekoliko dana u prirodi, uživajući u dobroj hrani i lepim običajima.
*Smeštajni kapaciteti su slaba tačka turističke ponude. Kako je stanje u Somboru kada su smeštajni kapaciteti u pitanju?
- Najnoviji objekat koji je završen je hotel „Andrić“ pre nekoliko godina. Nekadašnji gradski hotel “Sloboda“, kasnije „InterNacion“ je trenutno zatvoren, i nadamo se da će neki investitor prepoznati svoju šansu za profitom i tako obogatiti Sombor turističkim smeštajem. Dok je takva situacija, gledamo da kategorišemo što više u privatnom smeštaju da na neki način nadomestimo nedostatak smeštaja u hotelu.
*Koliko salaša ima na teritoriji Sombora i da li su oni u dovoljnoj meri iskorišćeni?-Kažu da Sombor grad sa 1.000 salaša i da je po tome prepoznatljiv. Ipak, dva salaša se po svojoj osobenosti izdvajaju. Dida Hornjakov salaš pruža neverovatne mogućnosti, domaću atmosferu, ima odličnu kuhinju i „10 kilometara ravnice, a da je ništa ne naruši pogled. Art salaš "Višinka", pripada somborskom slikaru Jene Višinki,koji je starinu salaša oplemenio svojim slikama, pa ga je lepo opremio i pravi je užitak boraviti na njemu. Oba salaša predstavljaju i deoturističke ponude ovoga kraja. Međutim mnogo salaša je u pripremi i nadamo se da će se otvoriti za turiste.
*Nekada je Sombor bio poznat i po čardama
-Čarde su priča za sebe. Kažu da se paprikaš, jelo na koje smo mi ponosni, sprema na ovakav način, samo od Baje do Bogojeva. Mi imamo četiri čarde na našem području, dve su na Dunavu, Čarda „Pikec“, Čarda „Kod carine“, zatim Čarda“Šebešfok”', koja se nalazi na Velikom bačkom kanalu, i u Somboru, Čarda „Andrić“, koja je takođe na Velikom balkom kanalu, i po svemu izuzetna,. Nažalost ne radi ona čuvena velika čarda na Dunavu. Ali, ko voli da pojede dobar parikaš, da popije neko lepo vino, da možda sluša tamburaše sigurno će u nekoj od ovih čardi naći svoje zadovoljstvo.
*U nizu manifestacija koje TO Sombor organizuje tokom godine, posebno se izdvaja „Somborski kotlić“
 -Ona se namenula kao glavna i nastala je pre petnaestak godina po uzoru na sličnu manifestaciju u Baji, gradu pobratimu Sombora, udaljenom 50 kilometara. Oni iz godine u godinu prave kotlić gde imaju učesnika jednako godini, i ove godine će ih biti 2013. Somborska manifestacija nije tolikog kapaciteta. To je manifestacija gde čitava društva zakupljuju stolove, gde se kuva 300 kotilća, od kojih je trećina takmičarskih, i koja okupi do 3.000 ljudi. Za vreme manifestacije stolovi se postavljaju na centralnom gradskom trgu i za svakim stolom se nađe po 8 do 10 ljudi. I pretvara se u najveći restoran na Balkanu.
*TO Sombora je shvatila da bez promocije nema turista. Kažite nam koje su vaše ciljne grupe?
-TO mora da se bavi i promocijom, ali i razvojem turizma, i mi se trudimo da radimo i jedno i drugo. Promocija se vrši kroz štampanje materijala, imamo vrlo lep i uvek ažuriran sajt, koji predstavlja našu ponudu i predstavljamo naš grad na sajmovima. Mi se uglavnom baziramo na sajmove u Srbiji: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš. Od okolnih država interesantna nam je Budimpešta koja nam je ciljna grupa i eventualno Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Na tim sajmovima, Sombor uvek izaziva lepe uspomene. On je opevan grad, svima poznat i svi su zainteresovani da dođu i uživaju. Mnogo ljudi, sada srednjih godina po Hrvatskoj , BiH, Sloveniji su u Somboru služili vojsku i na konto starih sećaja vole ponovo da dođu. Ljude uvek neki pozitivne stvari vraćaju u Sombor i vole Sombor koji ima taj izgrađen brend, a na nama je samo lepo da ih dočekamo i da im ponudimo što bolju uslugu.
*Sombor i Apatin su dva grada udaljena dvadesetak kilometara, svaki interesantan na svoj način. Kakva je saradnja TO ova dva grada?
-Ja sam od onih koji uvek kažu da mi nismo konkurencija jedni drugima, dapače, naša ponuda je komplementarna. Apatin je na Dunavu, i ima svoju ponudu, ribolov itd., a mi, Somborci smo malo u unutrašnjosti, imamo našu kulturnu ponudu i gradski ambijent. Između dva grada je i Banja Junaković. Sve to je taman zanimljivo da se jedan dan provede u Apatinu, a drugi posveti Somboru i obrnuto. Nas i veže SRP „Gornje podunavlje“, biser naše regije, koji tek u budućem vremenu treba da se valorizuje na pravi način. Naše dve opštine imaju zajednički master plan razvoja turizma. Nadamo se
da će neki budući projekti, doneti pre svega valorizaciju naše ponudu i veću posetu turista, što je naš krajnji cilj – rekao je Dragan Višekrunić.

Slike Sombora možete videti  o v d e.