Društvo pčelara iz Novog Sada, nazvano imenom profesora Jovana Živanovića (Sremski Karlovci 1841-1916), oca savremenog pčelarstva, priredilo je za vikend (od 12. do 14. apila) Treći sajam pčelarstva.
Društvo pčelara “Jovan Živanović” u saradnji sa Udruženjem “Veliko kolo”, uz pokroviteljstvo grada i suorganizatora Gradske uprave za privredu i Turističke organizacije Novog Sada, na ovoj manifestaciji ugostilo je oko 100 proizvođača, što pčelinjih proizvoda, pčelarske opreme, kozmetike i preparata na bazi pčelinjih proizvoda, proizvođači vina, lekovitog bilja i čajeva, konditorskih proizvoda, te oko 1.500 učesnika kulturno-zabavnog programa iz cele Srbije.

 
Miodrag Čupić predsednik Društva pčelara „Jovan Živanović“ bio je zadovoljan i odzivom proizvođača i posetom Novosađana, ali i vremenom. 
*Kako ste uspeli da organizujete ovako jednu masovnu manifestaciju?
-Društvo pčelara „Jovan Živanović“ 40 godina radi na ovim prostorima u ovom obliku, a postojalo je u nekom drugom obliku i mnogo ranije. Svake jeseni mi organizujemo, ove će biti 20-ti put, Festival meda, a treći put Sajam pčelarstva. Cilj nam je na ovom sajmu da se susretnu proizvođači i potrošači zdrave hrane, da podignemo nivo znanja naših potrošača o korisnosti meda i pčelinjih proizvoda.
*Osim toga što je izloženo mnogo uzoraka meda, imali ste i bogat stučni deo programa.
-Što se tiče sturčnog dela juče smo imali za pčelare i građanstvo jedno veoma praktično predavanje o značaju pčelinjih proizvoda i njihovoj upotrebi u sprečavanju nastanka bolesti i lečenju koje je iskazano pojmom „apiterapija“ (apis– pčela, therapeia– lečenje)– lečenje pčelinjim proizvodima.
*Koliko se u Srbiji „troši“ med?
-U Srbiji se jako malo troši med u odnosu na svet, i naš prosek je vrlo nizak. Dok zapad barata brojem od preko 10 kilograma po osobi, kod nas je utošak meda svega pola kilograma na godišnjem nivou, mada smo mi ozbiljni proizvođači meda. Srpski pčelari u 2012. godini, u Evropu izvezli preko 3.000 tona meda, posebno u Nemačku i druge zemlje Zapadne Evrope.
*Šta je problem u srpskom pčelarstvu?
-Organizovanost. Prevashodno administracija, koja je kao i u ostalim segmentima veoma loše funkcioniše. Do pre par godina pčelarstvo nije uzimano kao „oziljni“ deo poljoprivrede, jer pčelarstvo spada u poljoprivrednu granu tek poslednjih godina. Čine se određeni napori na republičkom i pokrajinskom nivou da se ova grana pomogne, jer očito rast izvoza u odnosu na ostale grane poljopirvrede je veoma izražen i pokazuje najveće rezultate. Osim toga, pčelarstvo poslednjih godina zapošljava znatan broj mladih ljudi koji su ostali bez posla i koji su se okrenuli alternativnom zanimanjima.
*Mnogi predeli Srbije su idealni za pčelarstvo. Šta treba uraditi da se to pospeši?
-Srbija je idealna za pčelarstvo u svim segmentima. Mi još uvek imamo čistu prirodu. Društvo pčelara „Jovan Živanović“ je nosilac oznake geografskog porekla lipovog meda, To je monoflorni med koji ne postoji, sa takvim sadržajem polenovih zrnaca, nigde u Evropi, i mi činimo napore da u toku sledeće godine steknemo uslove da se taj med izveze kao brend. Mi smo stekli oznaku geografskog porekla, sada predstoji sticanje uslova da se izvrši međunarodna registracija, u saradnji sa gradom Novim Sadom
*Koje vrste meda se najviše traže?
-Kada su u pitanju količine proizvedenog meda, suncokretov med je u prednosti, pa livadski, ali na bagremov med je naš narod najviše navikao i najveća potrošnja je upravo bagremovog meda, zbog njegove blagosti, blage arome, i deca su najveći potrošači.
*Koliko klimatske promene utiču na proizvodnju meda?
-Poslednjih godina imamo velikih problema kada su u pitanju klima i bolesti koje stižu na ove prostore ljudskim ponašanjem. Hemijska industirija igra najveću ulogu, sve veći su pritisci da se uvede GMO hrana, koja je pogubna za pčele, ali i za celu poljoprivredu i opstanak čovka. Pčela kao oprašivač praši 98% biljaka i Amerikanci svojim lošim ponašanjem i uvođenjem GMO hrane doveli su do toga da nemaju više oprašivača, da su pčele uginule, da se sada u Americi za oprašivanje plaća i do 150 $ po košnici, a pčele se sele do 1000 kilometara, dok kod nas oprašivanje plaća oko 15 evra.
*Mnogi pčelari su se žalili da ne postoji dobra komunikacija i informisanost, vezano za zaprašivanje i prskanje?
-Nažalost, naši voćari u prvom redu, prskaju voće u cvetu kada to zaista nema nikakvog smisla i onda dolazi do velikog ugibanja pčela i mi činimo napore da edukacijom, preko medija to objasnimo ljudima. Opet, to ne možemo sami i moraćemo da učinimo dodatni napor da hemijska industrija prilagodi, tamo gde mora da se prska u cvetu, da taj preparat ne bude otrovan za pčele.
*Dosta se priča o pravljenju meda na veštački način. Kako to prepoznati i eliminisati?
-Poslednjih godina je i to jedan veliki problem za prave proizvođače meda, jer jednostavno matematika je prosta. Otkup bagremovog meda, na veliko, je 3,7 evra a trgovci na malo ga prodaju za 400 dinara uključujući i 20% PDV, teglu, poklopac i svoju zaradu. Apsolutno jasno je da to ne može da bude pravi med. Naša kontrola je podeljena i potpuno je podbacila, te je jako teško bilo šta učiniti. Mi, kao Društvo činimo napore u tom delu, ali Ministarstvo trgovine, je pre svega to koje treba da organizuje zaštitu potrošača da inspekcije funkcionišu u skladu sa svjim nadležnostima.
*Divan je dan, Novosađani uživaju, progam je raznovrstan i kvalitetan. Kako ste vi proizvođači i prodavci meda zadovojni?
-U principu smo jako zadovoljni. Dobio sam povratnu informaciju da su izlagači i svi ostali učesnici programa veoma zadovoljni, naravno, uvek ima sitnih propusta i mi ćemo se truditi da ih sve manje bude i nadamo se da ćemo biti domaćini i naredne godine - rekao je gospodin Miodrag Čupić.
Više fotografija možete da pogledate  o v d e.