Profesor dr Branislav Đurđev je na dužnost direktora Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo stupio 1. oktobra 2012. godine. Nešto više od šest meseci bilo je dovoljno vremena da iskaže svoje neskrivene ambicije, da ovu organizacionu jednicu PMF-a povede još ambicioznije u razvoj, kako bi zadržala poziciju lidera u „proizvodnji“ najkvalitetnijih kadrova ovih profila na našim prostorima. Zato je prvo pitanje za dr Đurđeva bilo vezano za njegovih prvih šest meseci na poziciji direktora.

-Pre nego što sam postao direktor Departmana, imao sam neka slična iskustva u rukovođenju, bio sam prorektor Novosadskog univerziteta, dugo godina šef katedre, pa predsednik društva demografa SFRJ, pa SRJ i RS. Rukovodeće mesto za mene nije bila novost, mada moram da priznam da je ovo operativnija pozicija, sa koje čovek nekako pokušava da ostvari ono o čemu je ranije možda samo maštao. Mislim da ima novina koje je doneo naš novi tim i šefovi katedri. Sa pomoćnicima direktora imam dobru saradnju, tako da pokušavamo da uvedemo novine i što se tiče studija, zgrade i prostora, i softvera i hardvera, što bi se reklo.
*Vaši studenti kontinuirano imaju praktičnu nastavu kojoj redovno prisustvujete. Recite nam nešto i o tom delu vašeg posla?
-Naš Departman je jedan od, čini mi se, najvećih, ako ne i najveći na Univerziteta u Novom Sadu. Mi imamo negde oko 1.800 studenata. Uz teorijska predavanja i ispite, svi oni imaju i praksu koja se odvija u najelitnijim delovima sveta. Imali smo praksu u hotelu „Dorčester“(The Dorchester), London,sve do ekonomske krize, pre godinu, dve dana. Godinama tradicionalno održavamo praksu u Grčkoj, na Kosu i na Rodosu, u dve tri smene. Zbog tamošnje situacije, praksa će biti malo drugačija, i moramo da je osiguravamo preko Ministarstava. Takođe, jedan deo  studentske prakse je ugovoren na Slovenačkom primorju, a jedan deo studenata će ići na Crnogorsko primorje.
*O državnim fakultetima je jedno vreme vladalo mišljenje da su zastali, pa čak i da kaskaju za novootvorenim privatnim, koji su produktivniji, praktičniji i realniji. Međutim, vaš Departman se ubraja u red onih koji jako dobro drži korak i svojim studentima obezbeđuje da, kada završe studije, odmah mogu da krenu na posao?!
-Mi smo odavno svesni konkurencije privatnih fakulteta i spremni smo da se takmičimo sa njima. I koliko imam povratnih informacija sa tih mesta gde naši studenti vežbaju, ili gde se takmiče, naši studenti su osetno ispred ostalih. Pitanje je šta znači produktivnost. Produktivnost studija može biti i ovakva i onakva, ali mi držimo jedan kriterijum, čini mi se vrlo visok, što naši studenti shvataju i prihvataju. U toj konkurenciji sa privatnim fakultetima nastojimo da naše studente osposobimo da čim završe mogu da rade, da ne moraju da prolaze kroz neke dodatne pripremne periode za dobijanje licence ili posla. Recimo, što se tiče profesora turizmologa, mi se sada trudimo da sa završetkom dobiju automatski licencu za vodiča, što do sada nije bio slučaj. Takođe, sa turizmolozima nastojimo već sledeće godine, da naši studenti kada diplomiraju mogu da ode u bilo koju turističku agenciju na svetu da sednu i da rade. Ne samo da su pre toga imali praksu, nego će oni dobiti i licencu za rad na Amadeus sistemu (Amadeus je vodeći globalni distributivni sistem i najveći procesor putničkih rezervacija u svetu). To je osetan iskorak napred i u odnosu na sve privatne fakultete u ovoj zemlji.
*Sigurno ste ponosni na vaše studente, s obzirom da su u poslednje vreme osvajali brojne nagrade na različitim studentskim smotrama. Da li to smatrate uspehom i celog Departmana i njegovog nastavničkog kadra koje se trudi da im pruži sve najbolje moguće u ne baš idealnim uslovima za rad? 
-Naravno. Mislim da tu postoji jedna sinergija, koja se vidi ne samo na našem Departmanu, već i na celom Priridno matematičkom fakultetu, pa čak i Univerzitetu, jer rektor izričito podržava naše aktivnosti. Ipak, najveća aktivnost koja nas čeka u narednom periodu je povećanje prostora. Gradimo dve nove učionice, što će povećati prostor za 150 do 160m2 do jeseni, ali, u narednom periodu od par godina, nastojaćemo da napravimo posebnu zgradu za Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, između Đačkog igrališta i sadašnje zgrade PMF-a, za šta već postoji urbanistički plan. To će biti zgrada sa podrumom, prizemljem i četiri sprata sa ukupno 5.000m2 koja će na duži rok rešiti problem prostora sa kojim već godinama kuburimo, što nam je najslabija tačka i danas limitirajući faktor daljeg razvoja.
*Jedna od vaših značajnijih delatnosti su projekti i naučni radovi. U toku je projekat „Sinerija kulture i turizma“ rukovodioca prof. dr Jasmine Đorđević, sa kojim su svi učesnici izuzetno zadovoljni, ali i ljudi koje smo mi obišli jer su videli da to ima smisla i da može da donese boljitak. Šta mislite o tom povezivanju fakulteta sa društvenom zajednicom?
-U poslednjih par godine, a posebno poslednje godine, uložili smo veliki napor da ne samo da se bavimo nastavom, već da pomirimo nauku i transfer. Trenutno imamo tri republička projekta, nekoliko pokrajinskih i u poslednje vreme dobili smo dva South EastEuropeprojekta i tri IPA projekta. Naši mladi ljudi imaju veliku saradnju ne samo sa kolegama iz zemalja u regionu nego i evropskih zemalja. Tako da smo se sada „umrežili“ u te svetske naučne tokove i videli da možemo uspešno da se nosimo i da sarađujemo po svim pitanjima i temama. Vidim da su i kolege iz inostranstva koje su boravile kod nas, jako zadovoljne. Da imamo stalnu međunarodnu saradnju, potvrđuje i činjenica da upravo sada dok razgovaramo, imamo na našem fakultetu jedno predavanje gostujućeg profesora sa kojim imamo saradnju što preko Campus Europa, CEEPUS-ai ostalih međunarodnih projekata.
*Kako ste zadovoljni saradnjom sa privredom, sa praksom, s obzirom da tu postoje neslućene mogućnosti koje bi bile od obostrane koristi i za fakultet i za saradnike?,    -U toj pripremoj praksi mi smo u kontaktu kako sa TA, tako i sa hotelima, i u Novom Sadu i u okruženju. Ima prostora da se usko povezujemo i sa nekim strukovnim organizacijama, što je nešto što ćemo nastojati da radimo, ali i do sada, kada su u pitanju  turizam i geografija, mi smo imali dobru saradnju sa privredom. Nedavno smo radili na izradi master plana Fruške gore, radimo na brojnim prostornim planovima, radili smo na proceni potencijala Vojvodine zajedno sa kolegama iz Grčke, sa ekspertima iz London’s Economic-sa, sa Bečkim institutom, a preko CEEPUS-a smo radili dosta projekata, tako da mislim da možemo biti zadovoljni. Smatram da je gastronomija, možda najperspektivnija grana. Naše gastronome traže mnogi vlasnici hotela u zemlji i Evropi, pa čak i u Americi i oni jako lako nalaze posao preko Work and travel mreže. Mi ne možemo da ispunimo zahteve hotela na Crnogorskom ili Slovenačkom primorju da im pošaljemo dovoljan broj gastronoma. Po tome sudim da će oni što se tiče zapošljavanja u narednoj dekadi biti možda jedna od najtraženijih struka.
*Kakva je vaša vizija razvoja turizma u Srbiji?
-Sada ste mi postavili jedno privatno pitanje. Ja sam okružen turizmolozima, ali ono što mislim i što stalno naglašavam je da je kod nas najperspektivniji tranzitni turizam. Mi imamo tri nezaobilazna koridora. Pokušavaju da grade puteve zemlje oko nas, ali prečice za saradnju, svakakvu, a pre svega ekonomsku, između Evrope i Azije, idu preko Srbije. Dok nije imao razvijene ostale vidove turizma, Egipat je 90% prihoda dobijao samo od  Sueckog kanala. Mi imamo Dunav, imamo autoputeve, koje treba doterati, imamo i železnički koridor, to je neka razvojna šansa za ovu zemlju, u koju treba razvijati, treba ulagati u infrastrukturu, jer to je nešto u čemu možemo da se takmičimo sa turističkim velesilama – zaključio je prof. dr Branislav Đurđev.