• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

Institut PKB Agroekonomik iz Padinske skele dostavio je Komisiji za ocenjivanje kvaliteta semenskog materijala biljnog porekla 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, 10 uzoraka i osvojio 5 Srebrnih, 1 Zlatnu i 1 veliku zlatnu medalju, a za visok kvalitet semenskog materijala kukuruza i pšenice, nagrađen je sa Srebrnim Šampionskim  peharom. Priznanje slavodobitnicima uručeno je 19. aprila u Kongresnom centru Master, Novosadskog sajma, a mr Nenad Đurić, direktor Instituta, sa kojim smo razgovarali neposredno posle dodele priznanja, nije krio zadovoljstvo ostvarenim  rezultatom.

*Kako se do njega došlo, glasilo je prvo pitanje za našeg sagovornika? 
-Nama je jako drago da smo u ovoj jubilarnoj godini Sajma osvojili šampionski pehar. Mi smo poslali na analizu pet uzoraka kukuruza, i pet sorata pšenice. Nikada do sada nismo izlazili sa sortama pšenice na Novosadskom sajmu. Ove godine smo to po prvi put učinili i svi su nagrađeni. Posebno nam je drago što su svi uzorci, i kukuruza i pšenice, nagrađeni i što smo dobitnici šampionskog pehara za visok kvaliteta semena, jer moram priznati da je konkurencija bila izuzetno jaka, s obzirom da su tu bili svi naši domaći instituti i strane kompanije. Učešće velikog broja proizvođača semenskog materijala pokazuje opredeljenost domaćih brendova ovom sajmu, što mi stalno propagiramo, ali isto tako odražava jedan kvalitet naših proizvoda.
*Institut PKB Agroekonomik se svrstava u red lidera srpskog semenarstva. Za poslednjih osam godina, koliko ste na čelu firme, iz godine u godinu postiže sve zapaženije uspehe, a ovo je kruna jednog takvog rada. Šta je zapravo Agroekonomik?
-Institut PKB Agroekonomik, poslednjih godina napreduje velikim koracima kada je reč o semenerstvu, selekciji i genetici. Mi smo zastupljeni ne samo na domaćem tržištu, već predstavljamo i veliki izvoznike semena u sve zemlje u okruženju i neke zemlje Evropske unije. Nama je posebno drago da smo poslednjih godina registrovali par hibride kukuruza i šest sorata za tržište EU, da radimo na registracji sorata u Turskoj, da radimo nešto takođe i u Africi, tako da polako ali sigurno krećemo uzlaznom linijom.
Institut PKB Agro-ekonomik d.o.o. je prošle godine obeležio jubilej - 50 godina postojanja. Osnovan radi razvojnih potreba matične kompanije Poljoprivredne korporacije Beograd, Institut se vremenom izdvojio u samostalno pravno lice i sada predstavlja jednu semenarsku kuću srednje veličine, koja je prisutna i na domaćem i na inostranom tržištu. Institut trenutno ima oko 50 zaposlenih, 42. je u rangu inženjera, magistara i doktora nauka, što predstavlja potencijal za ustanovu takvog, relatiovno malog obima. Posluje u okviru nekoliko zavoda: Zavod za ratarstvo i povrtarstvo, Zavod za voćarstvo i vinogradarstvo, Zavod za stočarstvo, kao i pratećih službi. Zavod za ratarstvo i povrtarstvo radi selekciju pšenice i selekciju kukuruza, ima 26 priznatih sorti pšenica u Srbiji, jednu sortu ječma, jednu sortu tritikalea i 30 hibrida kukuruza. U EU ima 4 priznata hibrida kukuruza i 6 sorti pršenice. Pored ratarstva Institut se bavi selekcijom u voćarstvu, proizvodnjom sadnica, i na tom polju se svrstava u velike proizvođače sadnica svih vrsta voća. Zavod za stočarstvo se bavi pružanjem usluga u razvoju stočarskih gazdinstava,  farmi, genetike, ishrane, posebno u govedarstvu. Svi navedeni poslovi se obavljaju i za komercijalna poljoprivredna gazdinstva u okviru porodične poljoprivdene službe uz punu saradnju sa domaćim i inostranim institutima i fakultetima. Svi zavodi obavljalju poslove na projektima sufinansiranim od strane Ministarstva nauke i zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede RS, precizirane ugovorima.
*Šta je dalji cilj Agroekonomika?
-Naš moto je: „Pravo je vreme za domaće seme“. Tom sloganu bih dodao i reč – uvek. Mi se ne zaustavljamo na postignutom. Cilj je da unapređujemo selekciju. Vidite i sami kakve su klimatske promene nastupile, da neki stari hibridi ne mogu da izdrže ovakve vremenske uslove. Stoga je naš zadatak stvaranje nekih genotipova koji to mogu da podnesu mnogo bolje, a isto tako i nastupi na inostrana tržišta. Poslednjih godina, posebno na tome insistiram, jer smatram da srpsko semenarstvo može biti ozbiljan brend ove naše države – naglasio je mr Nenad Đurić.