• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

„Pre sedam osam godina sam dao vina na ocenjivanje Komisiji za ocenu kvaliteta vina na Novosadskom sajmu, a jedan od ocenjivača, Slobodan Čapin iz Erduta, rekao mi je: „Dečko, ti obećavaš! Ja sam tada bio mladi vinar i kada sam zatražio objašnjenje rakao mi je: „Pa vina su mlada, lepa, kvalitetna, zaokružena, definisana, vidim svetlu budućnost“. Tako lepe reči izrečene od strane jednog autoriteta, kakav je gospodin Čepin, dale su mi podstrek da radim.

Nas dvojica smo se kasnije približili, spijateljili, ali retko se viđamo. Prošle godine me je zvao i pitao da li bi išao na jedan studijski boravak od sedam dana u Napa valley, u Kaliforniju, sa grupom od 30-tak vinara iz Hrvatske i Slovenije koji su inače proputovali ceo svet, videli sva svetska vinogorja. Naravno da sam im se pridružio i otišli smo u Napa valley. U jednoj vinariji, gde nijedna boca vina nije bila ispod 50$, božanstvenoj i po izgledu, upravo kako sam zamišljao da treba da izgleda moja idealna vinarija, nadajući se da ću je napraviti od moje pradedovine koja mi nije vraćena, na kraju degustacije, upitao sam vlasnika od kojeg je klona proizveden Pinot Noir? Znam da je kvalitet vina zavisan i od klimata, teroara, od podneblja, od kvaliteta zemljišta i dela zemljane kugle, ali me je interesovalo koji je klon Pinota posađen, na šta mi je odgovorio: tri sedmice. Pa ja ga imam u svom vinogradu, rekoh na njegovo iznenađenje. Objasnio sam mu da sam ga zasadio po savetu Radeta Kolarova, koji mi je svojevremeno tvrdio da je klon tri sedmice najbolji. Naš domaćin je odmah pozvao svog enologa i rekao da mi donesu tri boce tri sedmice, uz napomenu da kada budem ovako nešto flaširao, da obavezno naznačim da je ovo vino od tri sedmice, koje je broj 1 u svetu. Nisam mogao da verujem da i ja to imam. A to što smo degustirali otkrio je da nije ni nalik onom što ću dobiti u flaši. Tri flaše sam spakovao u kofer, ali su mi sve izvadili na aerodromu. Ipak, uspeo sam da prenesem jednu jedinu bocu i kada sam došao u Sremske Karlovce stavio sam je pred Tanju, našeg enologa i rekao da hoću da takvo vino napravi. Trebalo nam je duže vremena, probali smo jedan, drugi, treći barik. Na kraju smo uspeli da dobijemo željenu kombinaciju Pinot Noira koja nam najviše odgovara i koju imamo čast danas da pijemo. Rade je svojevremeno rekao: tri sedmice, to je priča za tebe. To se pokazalo kao nepogrešivo tačna procena i sada sam siguran da će i novo vino Vinarije Vinum, koje još nema zvanično ime, ali će verovatno u nazivu imati te reči – tri sedmice, biti naš novi brend.
Ovu neverovatnu priču ispričao mi je gospodin Milan Ubavić, vlasnik Vinarije Vinum iz Sremskih Karlovaca i Zdravstvene ustanove Medlab u Novom Sadu, dok smo sedeli u njegovoj kancelariji i pijuckali novo vino, fantastičnog izgleda, boje, i ukusa. Tako će brend vino ove vinarije, Sauvignon Blanc, dobiti ozbiljnu konkurenciju, na Milanovu radost, koji kaže:
-Interesantno je da naš Sovinjon Blanc nije najprodavaniji, već je to trenutno vino Viner, kupaža Traminca, Zlatnog i Italijanskog Rizlinga, Seminion-a, Chardonnay-a i Muskata Žutog, šest vrsta grožđa. Da li zato što je rinfuza, njega nismo stavili u flaše ili zbog nekog drugog razloga, tek najnagrađevanije vino nije i najprodavanije.
Našeg sagovornika pitamo otkud on u vinogradarstvu i vinarstvu, kada znam da je laboratorijski rad naporan i zahtevan posao?
-Ja bez ljubavi ne krećem ni u jedan posao. Meni je i Medlab ljubav, samo to je prva koja se rodila pre dvadeset godina. A vino mi je bila neka ideja, što zbog ljubavi prema vinu ali i želje za dokazivanjem, svojstvene lavovima u horoskopu. Mislio sam da će biti i neka bolja vremena, da ćemo krenuti u nekom demokratskom pravcu što podrazumeva povraćaj imovine, itd. Meni treba da se vrati 150 hektara zemlje, ali nikada da se to dogodi. Čak sam pomišljao i da prodam vinariju jer ne mogu da izvučem svoju neku zaradu koja ni na drugom poslu više nije realna. Ostaje moralna i ljudska satisfakcija da je napravljen brend od Vinarije i da sve više ljudi pije naša vina.
-Chardonny nam je fenomenalan, da ga probate samo, problem je što ga svi imaju, i sada je Chardonnay iz Vinuma potpuno neinteresantan. I dalje Vinarija Kovačević vuče sa Chardonnay-om. Ja kažem da je njegov odličan, ali je i naš rame uz rame sa njegovim po kvalitetu. Jedino što ga nemamo mnogo. Mi se medijski ne eksponiramo, jer nemamo dovoljne količine i to je problem. Ustvari, to je osnovni problem kod vinara: ako napraviš dobar brend i dobar proizvod i daš veliku reklamu za njega, uložiš ogromne pare, onda ga brzo potrošiš. I kada ga brzo potrošiš ti dogodine, osim onih koji su tada potrošili količine, imaš još gomilu drugih koji hoće da ga prodaju i s obzirom da mi ne možemo da povećavamo cenu ne znam koliko, kao na zapadu gde kada krene potrošnja povećavaju cenu, ostajemo sa istom cenom, pa se onda to potroši za šest meseci i onda šest meseci nemaš robe na tržištu. Za razliku od pivara koji mogu da naprave količine kad god hoće, vinari to ne mogu, jer koliko naprave toliko mogu i da prodaju, ako je to ista roba. Ako je prevara, kojoj na kraju mnogi pribegavaju, moraš da napraviš količinu pa kupuješ, to onda nije to.
-Država nas ne podržava na onaj način na koji nas je podržavala ranije. Stalno izmišljaju neke nove varijante. Juče smo imali etikete, danas moramo da pravimo nove, a uz sve to treba nam i saglasnost. Tako nisam mogao naziv Viner da provučem, jer asocira na nešto. Imam utisak da je sve upereno ka tome da se vinarstvoi sroza do kraja. Za nas vinare, veliki problem su i enormne cene nastupa na vinskim festivalima. Ko može za jedan festival na trgu da da 600 evra. Da li je to normalno. Ja za tri dana ne mogu da prodam robe da isplatim zakup tezge već moram još i da dodam. Mi se nećemo više pojavljivati na takvim manifestacijama. Zato smo napravili našu vinoteku „Naša vina“ u Dunavskoj ulici broj 31 u Novom Sadu, u samom centru grada. I to jako lepo ide. Nas pet vinara finansiramo zajedno ovaj projekat, imamo menadžera koji pravi prezentacije, drži kurseve za ljubitelje vina, a uz znanje dobije se i neka diploma. Imamo jako lepu baštu sa 24 stolice, a planiramo da svakog petka od 18 i 30 do 22 i 30 sati u tom prostoru prigodnu muziku sviraju tamburaši. Ambijent je odličan, atmosfera prikladno mirna i u suštini trebao bi svaki iole poslovni čovek da dođe i održi sastanak u jednoj od dve prostorije, ili u bašti u kojoj niko nikom ne smeta, uz hladno vino, hladno meze i hladnu bašta, pošto praktično u njoj ima sat i po do dva sunca dnevno i to sve za 999 dinara. Ide se ka tome da se ova ideja dalje razrađuje, iako je Novi Sad relativno inertna sredina. Nije sve to još došlo na taj opseg da može da funkcioniše normalno, dosta mi tu još dotiramo, ali ova naša ideja ima budućnost – ubeđen je Milan Ubavić
Vinarija Vinum ima 9 hektara i još 3 hekatara u planu za sadnju vinograda. Može da proizvede 40-50.000 litara vina, ali je uvek problem vinski podrum, pa Milan razmišlja o proširenju starog ili izgradnji novog i ide na smanjivanje količine roda grožđa da bude što kvalitetnije. S druge strane, to ima i svojih prednosti, jer su Vinumova vina sve traženije, kako u Novom Sadu, tako i u Kanjiži, Adi, Senti, Somboru... Za one koji žele da uživaju u vinima Vinarije Vinum, informacija: Pinot i Chadonnay mogu kupiti u vinoteci „Naša vina“ buteljke od 0,7dcl po ceni od 600 din, Sauvignon je 700 dinara kao i Bermet, a ostala vina su po 500 dinara.