Regionalno razvojna agencija Bačka je nastala na inicijativu 13 opština sa prostora Bačke: Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Srbobran, Sremski
Karlovci, Odžaci, Kula, Vrbas, Titel, Žabalj i Sombor, koje su 2010. godine prepoznale značaj i neophodnost udruživanja u jednu vrstu organizacije, asocijacije putem koje bi oni sprovodili zajedničke projekte i zajedno uticali na planiranje razvoja ove regije, a time i AP Vojvodine.

Ta inicijativa je naišla na podršku od strane delegacija EU u Republici Srbiji koja je kroz komponentu 1 IPA izdvojila 250.000 evra kroz operativni grant za uspostavljanje administrativnih i tehničkih kapaciteta Regionalne razvojne agencije u skladu sa procedurama EU i opštine su obezbedile određena sredstva tako da su obezbeđena sredstva za Regionalni razvoj agencije Bačke u iznosu od oko 312.000 evra. Mi smo praktično na budžetu EU do 2014. godine.
-Od trenutka uspostavljanja Razvojne agencije mi smo počeli intenzivno da radimo sa opštinama i za manje od godinu dana smo opravdali svoje postojanje jer smo u saradnji sa opštinama realizovali nekoliko drugih projekata koji su finansirani od strane EU tako da u ovom trenutku mi rukovodimo sa projektima ukupne vrednosti 1,6 miliona evra, što je za otprilike godinu dana operativnog rada, jer prvu godinu pisanja projekata i pripremanja terena ne računamo, jako dobar rezultat – rekao je direktor RRA Bačka Srđan Vezmar i dodao:
-Pored 13 opština, Razvojnoj agencije pristupila su i dva udruženja građana: Evropski pokret u Srbiji-Novi Sad i Centar za organsku proizvodnju iz Selenče, kao i kompanije, Slovan progres-Selenča, Reciklažni centar „Braća Ilić“ iz Bačke Palanke i „I2R“d.o.o. iz Novog Sada, što je u skladu sa negujućim principom o javno-privatnom partnerstvu, i preporuci Evropske komisije, ali i u skladu sa Zakonom o javnim i privatnim partnerstvima koja će se tek razvijati u narednom periodu.
Rad Agencije je podeljen u četiri sektora:
-sektor za ravoj malih i srednih preduzeća omladinskog i socijalnog preduzetništva
-sektor za razvoj opština, međuopštinsku saradnju i strateško planiranje
-sektor za održivi razvoj i obnovljivih izvora energije i
-sektor za međunarodnu i međuregionalnu saradnju.
Mi kroz ova četiri sektora sprovodimo naše aktivnosti.
Prava uloga Regionalnih razvojnih agencija videće se u onom trenutku kada krene početak primene IPA3 i IPA4, IPA komponenti koje su namenjene za regionalni razvoj i povećanje ljudskih kapaciteta.
IPA3 je namenjena za regionalni razvoj i ona u sebi sadrži tri dela: sredstva namenjena za infrastrukturu, za povećanje konkurentnosti u privredi i zaštitu životne sredine i održivi razvoj. IPA4 je namenjena za razvoj ljudskih kapaciteta.
To praktično znači da ćemo u saradni sa našim opštinama prvo izdentifikovati razvojne projekte, koji treba da budu definisani njihovim strategijama razvoja i akcionim planovima. To je prava stvar koja mora da bude urađena. Nakon identifikovanja tih projekata mi ćemo u skladu sa brojem opština probati da identifikujemo ključne, prioritetne i razvojne projekte od značaja za razvoj Bačke i Vojvodine i predložiti ih u operativni plan koji će finansirati EU. U pitanju su projekti koji vrede više desetina miliona evra.
Da bismo mi mogli da započnemo proces primene IPA3 i IPA4, moramo dobro da se pripremimo. U ovom trenutku mi smo odradili jedan deo priprema koji se ogleda u tome da su opštine spremne da konkurišu sa svojim projektima na IPA2 za prekograničnu saradnju. Međutim, i po sadržaju i po obimu, to su projekti manje vrednosti i tzv. soft projekti, namenjeni za vežbu za velike projekte, pripremu projektne dokumentacije i sl. Zato smo mi kao Razvojna agencija predložili Pokrajinskoj vladi, Sekretarijatu za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, program aktivnosti koji treba da sprovedemo u narednom periodu, šta je to šta bi trebala svaka opština da uradi kako bi bila spremna za 2014/2015. Godinu i početak primene IPA komponenti. Mi smo to nazvali „Vojvođanski standard“ i Vlada Vojvodine je obezbedila značajna sredstva za njegovo sprovođenje. On podrazumeva nekoliko stvari:
-sve opštine u Vojvodini treba da imaju uspostavljenu kancelariju za lokalni ekonomski razvoj koje su standradizovane i sistematizovane da rade projektni menadžeri koji imaju veštine da pišu razvojne projekte za opštine;
-sve opštine treba da imaju studije održivog razvoja koje će biti urađene po istoj metodologiji na celoj Vojvodini i one treba da imaju akcione planove, gde su definisani projekti kroz koje će se ostvarivati definisani prioriteti u strategiji. To znači da same strategije bez akcionih planova ne znače puno;
-moraju da imaju osposobljene službe finansija, tj. službe računovodstva za sprovođenje PRAG procedura EU. Prag procedure EU su procedure po kojima se troši evropski novac. To znači da kada dobijete novac ne možete da ga trošite kako hoćete, u smislu da poštujete samo budžet, već postoje tačno određene tenderske procedure koje se moraju poštovati i mi ćemo u skladu sa tim raditi sa opštinama i službama računovođstva kako bi ih osposobili za trošenje velikih fondova koji će nam biti dostuni;
-standardom je predviđeno da sve opštine imaju uređen sistem 48 sati uslužne centre, koji će pružati jednako kvalitetne usluge i građanima i privredi bilo gde u Vojvodini, u bilo kojoj opštini, što podrazumeva da ćete, ma gde budete, dobiti isti kvalitet usluga;
- sve opštine biti uvezane u jedan informacioni sistem čije će centralno mesto najverovatnije biti u Sekretarijatu za finansije, a na oblasnom nivou u Regionalnim razvojnim agencijama, kako bismo pratili analitiku trošenja tih sredstava i apsorbcije sredstava iz evropskih fondova.
Sve je ovo jedan ambiciozan plan koji treba da se sprovede do početka 2014. godine. Već sada imamo vrlo značajne rezultate i praktično smo na polovini tog procesa koji treba da se sprovede u Vojvodini.
Pored toga, mi smo deo republičke mreže regionalnog razvoja i nas su osnovale opštine, ali smo deo republičke mreže i sprovodimo mere dva nadležna ministarstva: Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstva finansija i privrede. Budući da Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave radi u novom sastavu i u okviru nove vlade, još uvek nisu krenuli programi koje će to Ministarstvo sprovoditi, ali svakako će biti usmereni na projekte koji su od značaja za razvoj infrastrukture i za ravnomerni regionalni razvoj. Ono što sprovodimo od početka 2013. godine, a sprovodili smo i prošle i pretprošle godine, to je standardizovani set usluga Ministarstva finansija i privrede tj. prethodnog Ministarstva ekonomije, koji je pre svega namenjen razvoju malih i srednjih preduzeća. Prošle godine smo kroz te programe podrške dodelili preko 20 miliona dinara bespovratnih sredstava i ta sredstva su otišla na podršku privredi na području Bačke.
Mi smo imali veoma značajne aktivnosti u Briselu. Blisko sarađujemo sa kancelarijom Vlade AP Vojvodne u Briselu i zajedno sa njima smo učestvovali na manifestaciji „Open Days“ koja je najveća manifestacija lokalnih i regionalnih vlasti. Organizovali smo nekoliko radionica i aktivno učestvovali u njima. Isto pripremamo i za ovu godinu, a sve sa ciljem promocije investicionih mogućnosti i potencijala opština na prostoru Bačke koje bi mogle da budu interesantne potencijalnim investitorima što iz EU, Bliskog istoka, Rusije ili drugih delova sveta.
Model organizacije RRA Bačka zapravo je karika koja je nedostajala u vezi između privrede i investitora iz inostranstva, jer smo „tanki“ u pisanju planova, programa i zahteva vezanih za projekte EU. Slične regionalne razvojne agencije postoje na teritoriji cele Evrope. O tome naš sagovornik kaže:
-Opštine samostalno ne mogu puno da urade u tim velikim projektima. Zašto? Zato što u ovom trenutku koliko god da su naše opštine ostvarile velike rezultate do sada u prekograničnoj saradnji, preko 95, 96% od dostupnih sredstava, što je jako dobro, ali je pitanje da li su ta sredstva iskorišćena za prioritetne stvari. Zbog toga mi treba da budemo neka vrsta fascilizatora ili posrednika koj će uticati na lokalni ekonomski razvoj, da na osnovu definisanih prioriteta mi pripremamo projekte i koristimo evropski novac za rešavanje nekih naših akutnih problema: kanalizacije, vodovoda, saobraćajne infrastrukture, konkurentnosti privrede, da naši privrednici mogu ravnopravno da se takmiče sa privrednicima iz regiona i td. Ono što je do sada urađeno je bilo dobro. Ali još uvek nismo spremni za proces koji nam predstoji, pre svega u administrativnom smislu. Mi imamo ljude koji znaju da pišu dobre projekte, ali treba da imamo ljude koji znaju dobro da sprovode projekte. Nismo se dobro pokazali u jednom partnerstvu koje uključuje više opština, koji mogu da sprovedu jedan veliki infrastrukturni projekat od 50 do 100 miliona evra. Tu je potrebna velika komunikacija i tu smo mi kao Razvojna agencija koja pruža i koja će pružeti tu vrstu stručne asistencije opštinama i rukovode tim procesom, jer je to uloga koja nam je poverena od strane delegacije EU i u Republici Srbiji i od strane Evropske komisije.
-Kod nas na Univerzitetu i u Beogradu i u Novom Sadu postoje smerovi koji školuju projektne manadžere. Ali, na žalost, naše obrazovanje je takvo da projektni menadžer kada izađe sa fakulteta nema napisan nijedan projekat. To što neko ima visok prosek ocena, ne kvalifikuje ga automatski da je dobar projektni menadžer i da ima tu širinu koja je neophodna da bi radio ovakav posao. Baš zbog toga što ne postoje dovoljno kvalitetni programi za projektne menadžere i za stručnjake iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, ne govorim za ekonomiste već stručnjake iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, stručnjake koji se bave politikom ravnomernog regionalnog razvoja, mi smo sa našim kolegama iz Mađarske, ali u poslednje vreme i iz Italije, iz regije Lombardija, aplicirali za jedan takav međunarodni program. Sa Mađarima je u toku, a sa predstavnicima regije Lombardija pripremamo jedan program koji će voditi njihova regija koja će u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom sprovoditi jedan program u okviru Akademije za lokalni ekonomski razvoj.Opredelili smo se za italijanski model koji je dosta dobar, i zajedno sa njima krećemo u sprovođenje tog programa u drugoj polovini godine, a biće namenjen svim zainteresovanim pojedincima koji rade u opštinskim samoupravama, takođe predsednicima opština jer je važno da i oni razumeju sam proces, pošto je njihova podrška u svemu ovome izuzetno važna i samo njihovim praktičnim uključivanjem možemo da ostvarimo dobar rezultat i da donesemo benefit našoj lokalnoj zajednici, da li kroz izgradnju infrastrukture, zapošljavanje, pospešivanje turističke ponude – zaključio je Srđan Vezmar.