• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

„Bože, krčag vina Ti si mi razbio,
Bože, izvor slasti Ti si mi sakrio,
moje čisto vino Ti si mi prolio
Bože-da zanemim!-Ti si se napio“,
pisao je persijski matematičar i astronom, Omar Hajam (1048–1122)  u svojim Rubaijama.

A gde bi ovaj stih mogao biti primereniji nego kada se govori o Banoštoru, mestu na obroncima Fruške koja se baš tu uliva u Dunav, koje greju dva sunca, jedno pravo i ono koje se ogleda u reci i isijava bar sat duže svakog dana. To utiče i na grožđe za koje kažu da je slađe nego u drugim delovima Fruške gore. Zbog te i takve mikroklime Banoštorci su uvek zadovoljni, i kada se ogrozde vinogradi i kada se grožđe pretoči u vino.
Milan Šijački donedavno vlasnik Vinarije„Bononija“ odnedavno iste, ali pod imenom Vinarija „Šijački“, kaže da se ništa, osim imena, neće promeniti.
-Vino ćemo i dalje praviti od našeg grožđa iz naših vinograda, i biće onoliko kvalitetno koliko ćemo se mi truditi da bude, a trudićemo se kao i do sada mnogo, da i dalje ljudima prodajemo ne samo vino već i naše zadovoljstvo koje se u tom vinu ogleda. Ova zima je bila blaga, toliko da se slične niko u ovom kraju i ne seća, pa se očekuje izuzetna godina i u vinogradima, a posle i u bocama.
*Za vaša vina važi pravilo da su toliko dobra da ne mogu da izdrže ni godinu dana. Da li je to dobro što je tako? 
-Najbolje vino je ono koje se najbrže proda, tako da je to dobro. Ali, počeli smo intenzivnije da radimo na imidžu i imenu firme i to se odnosi na arhiviranje, barikiranje vina, pre svega crvene sorte Merlot i od belih Chardonnay. Taj proces traje već drugu godinu i za njega smo dobili izvesne subvencije. Polako se ostvaruju i definišu i neke druge zamisli npr. naš podrum kapaciteta oko 100.000 litara, sa prelaznim zalihama i neka desetina više. On će podmiriti naše potrebe i kapacitet našeg vinograda. Sledi nam opremanje novih podruma i sve je to jedan posao u kojem uživamo i on će trajati još desetak godina. Za to imamo ne samo želje nego i energije i daće Bog da se vidimo i za desetak godina na ovom mestu, pa da prosudite da li je to vredelo ili ne. Ali, mi se iskrene nadamo da će se to isplatiti i sav uložen trud ove familije, kako prethodnika tako i za generacije koje dolaze. Uputićemo ih u ovaj posao i naučićemo ih da sve svoje kreativnosti izraze kroz ovaj posao, i kada stasaju da se školuju na jednom višem nivou, da obilaze vinarije u našem okruženju, kao i prestižne vinarije u svetu, Italiji, Francuskoj ili još i dalje, da vidimo šta sve može da se desi i uradi, da pokušamo da iz ovog našeg fruškogorja stečenim znanjem izvučemo maksimum za dobro vinograda i vina.
*Vaša vinarija je dobila brojna priznanja, ali svako će vam potvrditi da je vaš najveći uspeh taj što ste u posao uključili čitavu porodicu i što svi fantastično sarađujete
-To je cilj. Svima pričam da nešto što se radi ako predstavlja zadovoljstvo, onda je to pravi cilj postavljen na zdrave osnove, a sve što radite a da vam je noćna mora, onda je to žali Bože raditi. Mi sebe u ovom poslu nalazimo i iz godine u godnu, svakog dana nalazimo neke nove inspiracije, neke nove podstreke, npr. kada se podižu novi vinogradi, kada se sve uradi, pa kada krene sve kako treba, pa kada se pogleda to je jako veliko zadovoljstvo. Vrhunac svega je u podrumu, kada se to Bogom dano grožđe, ovde na Fruškoj gori, preradi i pretoči u neko vino, da to bude pre svega prepoznatljivo, sa nekim novim momentom, nekim novim tonom, a to smo do sada uspevali da uradimo, kaže zadovoljno Milan Šijački.
Vinarija, doskora, Bononia, a odnedavno Šijački, na 8,5 hektara gaji od belih sorti: Italijanski Rizling, Rajnski Rizling i Chardonnay, od crvenih dominantna je sorta Merlot i Frankovka i Rose od Muskat Hamburga i Cabertnet Sauvignon-a. Porodica planira da zasadi još 2,5 hektara što bi bio optimum za ovu generaciju. Da li će na toj površini pokušati zasaditi neke nove sorte, da li će to biti neki novi izazovi ili već potvrđene vrste, pitamo  Ivanu Šijački? 
-U Vojvodini i uopšte u Srbiji, mala je ponuda autohtonih sorti. Mi autohtone sorte gotovo da i nemamo. Imamo neke koje su novostvorene i neke koje su odomaćene i trudićemo se da pored internacionalnih koje zahteva tržište imamo i te novostvorene ili odomaćene sorte, pa nam je izbor pao na Neoplantu i to je nešto što ćemo saditi sledeće godine.
*Svi kažu da vinarija Šijački ne bi bila toliko voljena da nije tako lepog lika i osmeha Ivane Šijački. Kako vi kao devojčica, devojka i sada mlada žena opstajete u ovoj lepoj, ali napornoj priči?
-Ja sam odrasla u vinogradu, a sada sam malo više vezana za vinariju, za vinograde su zaduženi tata i brat. U vinariji pak radim poslove menadžera. Osim toga, kao enolog, pratim trendove u tehnologiji proizvodnje vina, ali pitanje je, kolike su nam mogućnosti. Koliko god se trudimo da svake godine nešto osavremenimo, upotpunimo, moramo znati gde smo kada je u pitanju i sama tehnologija u smislu mašina, sudova i čuvanja. Naša vinarija je polu-tradicionalne, polu-savremene proizvodnje, ali se pokazalo da i takva roba ima svog kupca, pa mogu da kažem i verne kupce po nekoliko desetina godina. I to da tehnologija utiče na samu proizvodnju i prodaju vina je tačna, ali samo delimično, jer je i neki lični pečat izuzetno značajan.
*Svi hvale vina Vinarije “Šijački“, posebno novi Roze sa tvojim likom i rekli bismo, pečatom.  Kakvi su dalji planovi?
-Da svi hvale vino Vinarije „Šijački“, kroz osmeh odgovara Ivana i dodaje u maniru ove sjajne porodice: Naš cilj je da se ne završi samo na ovoj generaciji, nego da i naredne četiri generacije mogu da žive od proizvodnje vina.