• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

U Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, 29. aprila, na Dan Magarica, koji je održan po četvrti put, osim turističkih poseta i tradicionalnog takmičenja u kuvanju magarećeg paprikaša, te predstavljanja palete proizvoda od magarećeg mleka, organizovane su i dve promocije knjiga i izložba Suvenira Srema, Turističkog klastera „Srem“.

Budući da su članovi ovog klastera postigli jedinstvo u zajedničkom nastupu na tržištu pod jednim zaštitnim znakom, kolektivni žig je prepoznat kao sredstvo za ostvarenje njihovih ciljeva, pa je Biljana Remović, savetnik u Edukativnom informativnom centru Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, pozvana da održi predavanje na temu: „Kolektivni žig i značaj zaštite znaka kolektivnim žigom za obeležavanje roba i usluga koje proizvode svi članovi jednog udruženja ili usluge koje oni pružaju“.
-Kolektivni žig predstavlja vrstu prava intelektualne svojine koji je po mnogo čemu specifičan. Specifičnost se ne ogleda samo u postupku pri registraciji već i u načinu njegovog korišćenja u prometu. U uslovima savremene globalne ekonomije zasnovane na znanju, kolektivni žig može biti moćno sredstvo za postizanje konkurentne prednosti na tržištu. Kolektivni žig je poseban u tome što može pomoći malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, kao i fizičkim licima, npr. proizvođačima suvenira ili specifičnih proizvoda koji pripadaju određenom regionu ili opštini, da se na taj način bolje promovišu, da prevaziđu teškoće koje se vezuju za pojedinačni izlazak na tržište, da naprave strategiju marketinga i na način da budu mnogo više prepoznatljivi nakon što registruju taj kolektivni žig-naglasila je Biljana Remović i dodala da se kolektivni žig primenjuje već dosta dugo, ali je u poslednje vreme povećano intersovanje za ovu vrstu žiga.
-Postoji više primera uspešnih udruženja koja su registrovala svoj kolektivni žig. Udruženje voćara i vinogradara u opštni Golubac, zatim Ariljski tekstil, Lončarija Zlakusa, samo su neki od primera registrovanih kolektivnih žigova i korisnici tog žiga su ne samo udruženja nego i svi članovi udruženja. Nosilac kolektivnog žiga može da bude samo udruženje tj. određeni kolektivitet, a mogu da ga koriste kako udruženje tako i njegovi članovi na način koji oni sami predvide u okviru svog opšteg akta o kolektivnom žigu. Taksa za podnošenje prijave za priznanje kolektivnog žiga iznosi oko 25.000 dinara, a taksa za registraciju i za 10 godina zaštite iznosi oko 31 000 dinara. Pravo idustrijske svojine, u vidu žiga, patenta, važi samo na teritoriji zemlje gde je registrovan, ali može se registrovati i za teritoriju neke druge zemlje putem međunarodnog sistema.
Svi članovi udruženja i samo udruženja koji prepoznaju značaj zaštite i imaju strategiju korišćenja tog žiga, treba da podnesu prijavu i da se registruju, jer je praksa pokazala da taj žig doprinesi povećanju konkurentnosti i povećanju profita. Zavodu za intelektualnu svojinu sе godišnje podnese oko 7 hiljada domaćih i medjunarodnih prijava za priznanje žiga.
Sve informacije u vezi sa zaštitom kolektivnog žiga možete naći na sajtu www.zis.gov.rs i možete se informisati kako teče postpak i koji su uslovi registracije-obavestila je Biljana Remović.