• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Pred prepunom Svečanom salom Matice srpske u Novom Sadu, simboličnog 25. maja, predstavljena je nova, druga po redu, knjiga proslavljenog režisera, srpskog internacionalca, sada prepoznatog i potvrđenog književnika, Emira Kusturice.
O njegovom književnom radu tom prilikom govorili su direktor Sterijinog pozorja Selimir Radulović, profesor i književnik Sava Damjanov i pesnik i kritičar dr Dragan Stanić alijas Ivan Negrišorac, predsednik Matice srpske.

Selimir Radulović, u pesničkom maniru ocenio je umetnika Emira Kusturicu kao istinskom slobodom slobodnim i istinskim zdravljem zdravim, i da je svojim neponištivim antologijskim filmskim otisku dodao i možda najbolju knjigu o uzrevanju i odrastanju koje određuje i izgrađuje čoveka, kada je u pitanju nova srpska književnost.
Sava Damjanov je napravio paralelu između pisca Kundera i pisca Kusturice, i to ne samo po banalnosti Kusturice kao preškog studenta, već po jednom načinu pisanja koji je ne samo specifičan i opijajući, koji neguje Kusturica, a koji je u evropskoj književnosti negovao Kundera, lirski, numorni i realističan i podvukao činjenicu da u Srbiji niko nije uspostavio takav spoj.
Ivan Negrišorac je podsetio da je prvo izdanje knjige “Sto jada” od 35.000 primeraka rasprodato i da sledi novo izdanje od 25.000 primeraka. Emir Kusturica je uvek stvarao punim srcem i s punom umetničkom posvećenošću pa je prema takvom odnosu prema filmskom zanatu postao prvorazredni umetnik i esteta. Kao umetnik koji se neprestano razvija Kusturica je gotovo prirodno došao i do svojih pripovednih knjiga. “Smrt je neproverena glasina” pre tri godine i sada “Sto jada” (izdavač Novosti d.o.o.) i da obe njegove knjige lako možemo zamisliti i kao predloške za neke buduće njegove filmove.
Kao odgovor na sličnost filma i knjige, Emir Kustirica se pozvao na Andrićevu misao da je vrlo teško odrediti gde završava reč, a gde počinje slika, i da bi priča postala film bez obzira koliko ona počiva na sličnostima, traži da se zadovoljne osnovni dinamički zahtevi filmske strukture. Filmovi, za raliku od priča moraju da imaju jak zaplet jer literatura dozvoljava da se stvar ne razvija, otkrivajući da se po jednoj pripovetki “U zmijskom zagrljaju” snima film “Na mlečnom putu”, za koji je, da bi zadovoljio dinamiku, priča morala da pretrpi određene intervencije. A sve to vraćanje na ideju gde se rađa umetnost (priznaje da se ideje uglavnom rađaju u avionu gde provodi najviše vremena).
-Јa sam najbolji primjer za to da podstaknem sve one koji misle da ne mogu ništa a na kraju mogu sve, odnosno gdje se rodila ta ideja da se bavim umetnošću. Rodila se u roditeljskoj namjeri da ja ne ostanem na ulici i to je bio glavni potez stvaranja mene kao umetnika.
Emir Kusturica je na prethodno poređenje njegovog literarnog razmišpljanja sa Kunderinim, ime Bogumila Hrabala, preko koga je formulisao svoje viđenje svega i kako je, u tom rasporedu svetskih nepravdi, teško reći zašto Hrabalo nije dobio Nobelovu nagradu.
Na kraju je otkrio da njegov dinamizam ima mitsku bazu u porodici, i da je porodica kao i život, jedno centralno mitsko mesto čak i kad je nema, čovek se meri po tome jer je nema, pa onda junak i anti junak imaju svoje razvojne putanje.
Posle promocije knjige “Sto jada” Emir Kusturica je svojom “deklaracijom” svečano otvorio 58. Sterijino pozorje.