Generalni sponzor 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, koji je od 16. do 24. maja održan u Novom Sadu, bila je kompanija Delata Generali osiguranje. O njihovom učešću i efektima vezanim za ovu sajamsku manifestaciju direktor Regionalnog centra Novi Sad Delta Generali osiguranja Leonid Babić, rekao je sledeće:

-Vrlo smo zadovoljni što smo nastupili na sajmu i što smo kroz ovo strateško partnerstvo ostvarili kontakte ne samo sa Novosadskim sajmom nego i sa velikim brojem privrednika i poljoprivrednih proizvođača. Konkretne rezultate vezane za sajamsku priredbu i polise osiguranja imaćemo do polovine juna kada ćemo znati pun efekat našeg nastupa na Sajmu. Pošto se radi o sajamskoj manifestaciji mi smo iskoristili priliku i prezentovali naše proizvode, a radili smo i ponude osiguranja. Zadovoljan i sam izveštavanjem medija za vreme trajanja sajma na temu osiguranja, ali ono čime nisam zadovoljan to su uloga i značaj osiguranja koji mu se pridaje od strane šire društvene zajednice. Učešće osiguranja u bruto proizvodnji je na nivou 2,8% što je verovatno na začelju Evrope. Na ovom polju, na ovakvim manifestacijama, u svakodnevnom životu, u bilo kojoj prilici, moramo isticati značaj osiguranja i to je naša uloga koju ćemo permanentno sprovoditi u narednom periodu.
Gospodin Babić je izneo zabrinjavajući podatak da je osigurano manje od 10% od ukupnih poljoprivrednih površina pod ratarskom kulturom, od kojih je 85% u vlasništvu poljoprivrednih proizvođača, odnosno da više od 90% individualne poljoprivredne proizvodnje nije osigurano.
-U saradnji sa državom smo pokretali i tribine, organizovali skupove, edukovali ljude i preko medija lansirali informacije značajne za proizvodnju u ovoj oblasti ne bi li na neki način „prodrli“ u svest poljoprivrednika. Posebno nas iritira i intrirgira to što država sa svoje strane čini ogroman napor da obezbedi sredstva za finansiranje poljoprivredne prozvodnje, subvencioniše osiguranja, regresira seme, đubrivo, pokriva x-troškova koji je seljak prinuđen da pričini u lancu od poljoprivrednog proizvođača do prerađivača, izvoznika, a da deo dobiijenih sredstva nije ušao u problematiku osiguranja i nije smogao snage da odvoji tih 1,2 ili 5% , ali nikada više, jer u kompletu osiguranje ne košta više od 5%, od suše, grada, od svega onoga što može da se pogodi usev, što je manje od rastura prilikom žetve mašine. Dakle, država je na neki način prihvatila da regresira i subvenvcioniše poljoprivredu, a da seljak nema obavezu da pokaže polisu osiguranja, što bi značilo da je on zainteresovan da proizvede najbolje i najviše, time i da omogućiti državi da ostvari prihode koje očekuje. Ja ne poznajem nikoga koji će finansirati kockara da u nekoj igri verovatnoće da ostvari ili ne ostvari prihod. Država tu mora da zauzme čvršći stav. Dobar primer je nama susedna Rumunija, verovatno društvo koje nije mnogo bogatije od našeg, koja je uvela obaveznost osiguranja kao način da natera ljude da razmišljaju o osiguranju. Takav primer osim u Rumuniji, nalazimo i u drugim zemljama, naprimer u Španiji, ali ona ima neki veći nivo razvoja poljoprivredne proizvodnje. U drugim zemljama razvijenog sveta polise osiguranja se penju na 90%, a kod nas je situacija potpuno obrnuta, i meri se 10% obuhvatom, a 90% neobuhvatom osiguranjem. Zato svi moramo intenzivno raditi na edukaciji, privrednika, proizvođača. Ne treba niko da očekuje pomoć šire društvene zajednice, svako mora prvo da se postara sam o sebi, pa onda da očekuje i od društva da mu pomogne – naglasio je Leonid Babić.