Vinarija Gavre Botića iz Čuruga, za sada je jedina u žabaljskoj opštini, mada za to ne postoji valjan razlog. Vina ovog kraja imaju tradiciju, podneblje je pogodno za gajenje belih sorti vina i garantuju budućnost svakom vrednom čoveku. Gospodin Botić ima 3 hektara pod vinogradom, nepun hektar stonih sorti, a vinskih sorti oko dva hektara. Smatra da ovaj region, kao i sva porečja u Vojvodini, Srbiji i Evropi, pogoduju uzgoju vinogradarstva i voćarstva, ali naglašava da se mora biti uporan i istrajan, jer rad i trud moraju biti kad tad nagrađeni.

-Ovaj kraj ima kulturu proizvodnje i grožđa i vina. Potez Čurug-Žabalj, bio je poznat po vinogradarstvu i vinarstvu od 1710. godine, o čemu svedoče pisani dokumenti. U to vreme Žabalj je imao 210 hektara pod vinogradima, a Čurug oko 100 hektara. Najveće površine zasada vinograda bile su između dva rata i do 50-tih godina prošlog veka, kada se u ovom kraju površina pod vinogradima kretala oko 400 jutara. Čurug je bio ograđen „poljima“ vinograda i voćnjaka. Moj pradeda Dimitrije imao je oko 2,5-3 jutra vinograda, i voćnjak između, tako da u mom slučaju, što se tiče tradicije, ima nešto i u genima.
I tada, kao i kasnije, bilo je i uspona i padova u gajenju vinograda ali, ne slučajno 60-tih godina, za samo 10 godina iskrčeni su svi vinogradi u opštini Žabalj. Posle 90-tih godina, do nas su doprla prva saznanja što se tiče čistih vina Italijanskog rizlinga, Burgundca, i drugih i tada nastupa interesovanje mlađeg sveta za vino i vinsku kulturu. Kada je stasala naša generacija i prvi put probala sortna vina, postavili smo logična pitanja: “Šta smo mi to dosad pili? Gde smo mi živeli, kada nismo imali gde da probamo takva vina?“
- Počeo sam sa sadnjom stonih sorti, pošto je to bio „brz dinar“, pa i danas imam rane sorte. Od tog hektara vinograda izdržavao sam porodicu i podigao skoro dva hektara vinskih sorti. Ja sam jedan od pionira vinogradarstva na potezu Čurug-Žabalj, unazad dvadeset godina. Prvi zasad imao sam na Bisernom ostrvu 1991. godine, Portugizer i Burgundac crni, ali zbog određene vlage i mikroklime ovo područje nije naklonjeno tim sortama, pa sam zasadio Sovinjon beli, Semijon i Chardonnay, i to se pokazalo kao dobar potez. Na potezu imeđu Čuruga i Žablja zasadio sam stone sorte Muskat, Karmen, Grožđanku, nešto Burgundca crnog. Zahvaljujući pozitivnom finansijkom efektu sa te površine, zasadio sam nepuna dva hektara Frankovke 80%, Cabernet-Sauignona, Merlota, Cabernet Frana i Game bojadisera, što se pokazalo kao odlična kombinacija. Da sam bio u pravu pokazalo se i na prvoj „smotri“ potiskih vina u Žablju, jer su i degustatori i prisutni najviše ocene dali Roseu, Frankovki i Sovinjonu belom, a usledila su i brojan druga priznanja u Novom Sadu, Vršcu, Temerinu...
Gavra Botić razmišlja da proširi vinograd za još dva hektara sortom Sovinjon beli, ali sa sadnim materijalom, klonovima, isključivo iz Francuske ili VCR Raushedo, vrhunskim proizvođačem lozno-sadnih kalemova iz Italije. Kako će to i kada biti, daće Bog zdravlja i tržišta, jer kaže Gavra, vreme vina tek dolazi, ljudi praktično tek otkrivaju vina sa potiskog područja koje je izuzetno povoljno za gajenje belih sorti grožđa i vina.