Gospodin Stevo Karapandža je proslavljeni autor “Podravkinih” emisija koje su od 1974. do 1991. godine, svakog četvrtka pred “Dnevnik” otkrivale „Male tajne velikih majstora kuhinje” na TV Zagreb, sa voditeljima, Ivom Serdarom, a više zapamćene po saradnji sa potonjim Oliverom Mlakarom, prve emisije tog tipa na teritoriji Jugoslavije.

Danas, gospodin Stevo Karapandža živi u malom mestu Enetbadenu(Ennetbaden), udaljenom petnaestak kilometara od Ciriha, gde vodi porodični restoran “Sunce” u kojem se mogu naći specijaliteti kako internacionalne, tako i kuhinje s EX YU prostora, a mi smo ga sreli na manifestaciji “Food Talk” u organizaciji izdavačke kuće "Color Press Group", i njenog vlasnika Roberta Čobana na poznatom Salašu 137 na Čeneju.
Vreme kada se Stevo Karapandža pojavio sa svojim specijalitetima nije bilo naklonjeno profesiji kojom se bavio, a gastronomiji se nije pridavao poseban značaj, mada smo tada, kao i danas, uvek voleli „dobro da pojedemo“. On je u tom poslu bio pionir kako u umetničkom prikazu kulinarstva, tako i u promovisanju profesije u medijima. Sigurno da je velikom uspehu tih emisija i njegovog načina kuvanja doprineo njegov neodoljiv, još uvek prisutan šarm.
Stevo Karapandža kaže da je gastronomija definitivno postala hit u svetu. Omijeni začin mu je mešavinu od najmanje 12 začina kari (Currypowder) kao dodatak jelima, najčešće ide uz jela od pirinča. U svojoj kuhinji uvek ima oko 10 vrsta karija, i prijatelja koji mu sa putovanja uvek uvek donese po neki kari, a neki je i sam zamešao, ali njegovi „vuku“ na koriander(Coriandrum sativum). Timijan(Thymus vulgaris) i baziliko su omiljeni sveži začini, kao dekoracija ili dodatak jelima, koje uvek ima u nekoj tegli unapred pripremljenim iz svog vrta. Naravno, tu su još i ruzmarin(Rosmarinus Officinalis), lovor(Laurus nobilis), žalfija (Salviaofficinalis) poznatija kao kadulja, teško je dati nekom prednost jer svaki je začin, svaka biljka je dominantna u nekoj varijanti. Takav suptilan, definisan odnos kao prema začinima, i prema profesiji ima gastronomski mag, autor više od 1.000 raznih jela, gospdoin Stevo Karapandža. O gastronimiji na TV, koja mu je ipak donela najveću popularnost kaže:
-Danas na srpskoj televiziji imate mnogo emisija o kuvanju i mnogo kuvara. GastroNomadLepi Brka npr. to radi na jedan pristupačan način, profesionalno, čisto i uredno, dok ima i onih komplikovanih, do onih zabavnih kuvara, kojima nije krajnji cilj da domaćicama nešto prenesu, već da ih zabave. Ceo svet je preplavaljen emisijama kojima je tema kuvanje. Mnoge vrlo rado pogledam, npr. jednog Johan Lafer-a, kuvarai poslastičara austrijskog porekla koji radi i snima u Nemačkoj, koji je fantastičan, gledam jednu Australijanku koja takođe fenomenalno prezetuje svoju hranu. Jamie-a Olivera da budem iskren i ne gledam, nekada mi smeta što on baca razne začine u velikim količinama na način koji je, prizanjem, za kamere atraktivan.
*Koliko je potrebno da bi čovek opstao tolike godine, kao vi npr. potrebno raditi na sebi i obaveštavati se o novim, savremenim trendovima?
-Morate raditi. Kuvarstvo je danas jedno moderno zanimanje u kojem morate biti pragmatični. Stalno morate učiti jer ako ne učite, jer ako ne učite novu tehnologiju, vaša stara zastari i vi više ne možete raditi u tom tempu. Ja sam došao u Švajcarsku sa preko 40 i nešto godina i išao sam na školovanje. Pored mene je sedeo čovek koji je imao tri Mišelinove zvezdice(Michelin stars), a predavač je bio jedan običan kuvar. Tu se uče nove stvari, nova tehnika i tehnologija. Pa Delimano ima nove stvari koje treba učiti ne samo za domaćinstvo nego i za profi ljude, koji se time bave. Drugo, danas je ogroman svet, toliko nacija, toliko načina prehrane, običaja i kultura koje se razlikuju od našeg podneblja da nema šanse da sve jedan čovek nauči. Ja sam delimično video, bio sam u Americi, Australiji, Africi, Japanu i ne znam gde sve ne, radio sam u Izraelu sa košer kuhinjom, bio sam šef meksičkog restorana i to su sve toliko različite stvari, jedno neiscrpno bogatstvo gastronomije koje čovek da bi koliko toliko savrladao, mora stalno učiti i istraživati ako hoće da napreduje u svom poslu. A ako hoće da priprema pohovanu šniclu ili obično pečenje, onda kuvarstvo i nije neko zanimanje-uz osmeh je rekao gospodin Stevo Karapandža.