Na južnim padinama Fruške gore, u blizini Iriga, u mestu Neradin, imena keltskog porekla, koje u prevodu znači „gospodar grada”, na šest kilometara od Iriga, situiran je Perkov salaš, začetnik seoskog turizma ovog kraja.
Da li je 1999. godine to bila dalekovidost, intuicija ili preduzetnički duh, tek zaštitni znak salaša, Nikola Ivanić je pokrenuo ideju korišćenja tradicionalnog domaćinstava u turističke svrhe. Istorija samog salaša seže u davnu 1717. godinu, kada je daleki predak Ivanićevih, Perko, na putu iz stare Srbije sjahao na ove prostore, pa je i salaš poneo njegovo ime.

Na platou iznad sela, na 200 metara nadmorske visine, sa nameštajem, pokućstvom i poljoprivrednim alatkama u autentičnom ambijentu salaša, od pre više od 100 godina i prelepog pogleda, pretvorio u živi muzej – čuvar načina i običaja sremačkog kraja, koji je i danas u funkciji porodice koja tu živi. Da je naum opravdan, pokazalo se ubrzo kada su bez posebnog marketinga, sistemom od usta do usta, pristizali gosti iz svih krajeva Srbije, ali i iz inostranstva.
Na Perkovom salašu, i danas živi gazda Nikola sa suprugom Milicom, i dočekuje goste u sremačkoj nošnji, nudeći im pogaču, so i rakiju.
Roditeljima se pridružio i mlađi sin, Boško Ivanić, njihova desna ruka, i onaj u čijoj glavi se rađaju ideje da se upotpuni i da bude interesantnija ova priča. Da podrži roditeljski posao, Boško je odlučio zbog toga što je kao mali uvek dolazio na selo kod babe i dede i to su za njega bili najlepši letnji raspusti. Poželeo je da sve to više ljudi upozna sa ambijentom i lepotom seoske prirode i života, da im prenese svoj osećaj iz detinjstva.
- Mi smo seosko turističko domaćinstvo i funkcionišemo po principu zakazivanja i najave. Salaš poseduje zatvorenu salu za ručavanje od 40 mesta, plus 60 napolju, tako da pripremamo organizovane ručkove vikendom i radnim danima, isključivo za najavaljene grupe. Radimo sa našim i stranim agencijama - kaže Boško Ivanić, glavni po pitanju modernizacije i komercijalizacije ovog posla.
Ovde je ambijent nestvaran. Gostima Perkovog salaša su dostupni svi reusrsi okoline, sve blagodeti i pogodnosti planine u prečniku od 10 km; tu su seoski izvor planinske vode, bogate magnezijumom i selenom pejzaž i čist vazduh; od 17 pravoslavnih manastira, izgrađenih krajem XV i tokom XVI veka u iriškoj opštini se nalazi 8. U najbližem, Grgetegu je ikona Majke Božje Trojeručice, u Krušedolu su između ostalih sahranjeni Arsenije III Čarnojević i Kneginja Ljubica Obrenović, Velika Remeta, Staro Hopovo i Novo Hopovo (u kome je boravio Dositej Obradović)… Jezero Međeš ili Šatrinačko jezero nalazi se na 2 km od salaša, nastalo akumulacijom vode posle podizanja brane na potoku Međeš ima uređenu plažu i bogato je ribom, smuđem, amurom, šaranom i belom ribom te tako pogodno za sportski ribolov. Šetnja je moguća okolnim šumskim stazama i livadama, prema Iriškom vencu i drugim izletištima i čotovima, čukama, kotama ili jednostavno vrhovima i naseljima Fruške gore. Osim toga, domaćini gostima organizuju aktivnosti kao što su vožnja kolima sa konjskim zapregama, gađanje iz vazdušne puške... Postoji i saradnja sa vinarijama, rakijašima, ukratko sa svim ljudima u kraju koji se bave poslovima vezanim sa turizam.
-Na salašu uzgajamo isključivo organsku hranu, pošto imamo dosta voće. Tačnije, u krugu salaša imamo sopstvenih 5 ha zemlje, a plato na kome se nalazimo je idealan za gajenje voća s obzirom da stalno vetar ćarlija i kada su temperature preko 30C. Naravno, mora mnogo da se radi, kosi, prska...
Šta ljudi ovde traže kada dođu ? Najviše im se sviđa naša ljubaznost, prostor na kojem je podignut salaš i stari orah, koji drži hlad, star oko 40 godina. On je simbol salaša. Ljudi vole da probaju i našu hranu koju priprema naša majka i par žena iz sela koje joj pomažu. Gostima se služe tradicionalna kuvana vojvođanska jela, ali ne dolaze samo da bi jeli već ovaj prostor koriste kao odmorište, uz pogled, miris i povetarac sa Fruške. Zato planiramo da napravimo još jednu kuću u starinskom stilu, od tradicionalnog materijala, naboja, da ne bi narušili postojeći ambijent. Ima ljudi koji to znaju da rade, koji se bave starim zanatima, i potpuno je ostvarljivo - rekao je Boško Ivanić a ja dodajem da sam imao priliku da pojedem, popijem, ali i uzberem voćku iz voćnjaka na salašu. Imao sam priliku i da se opružim na fantastično udobnom improvizovanom krevetu od bala deteline. Doživeo sam, kao i mnogi pre mene, potpun osećaj sjedinjenja sa prirodom, upotpunjen gostoprimstvom i ljubaznošću domaćina kao da sam došao kod bliskog rođaka na selo, što je i osnovni cilj porodice Ivanić, kreatora Perkovog salaša, da se na njihovom salašu osećate kao kod kuće.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.