• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Atmosfera na novosadskom Trgu slobode prava svečarska. Mnogo sveta, a bez gužve. Ulicama, između vinarevih kučica, šetaju se zadovoljni ljudi sa čašom u ruci, zastajkuju kod, od protehodnih godina, poznatih vinara, probaju novine, komentarišu, mirišu. Sa bine se čuje pesma tamburaška, ona koja prija vinu.

Ipak, na ponekom štandu čeka se na red. Red se otegao ispred onih od kojih se najviše očekuje, a jedan od najdužih bio je ispred „Vršačkih vinograda“.
„Vršački vinogradi“ ispratili su svih X Međunarodnih sajmova vina „Interfest“, pa tako i ovaj, 2013. godine. Po staroj dobroj tradiciji onih koji predvode srpsko vinarstvo, najveći proizvođači vina u bivšoj i sadašnjoj državi, predstavili su svoja vina, ni bela ni crvena, već kvalitetna i vrhunska, za prvim štandom.
Posetioci su tokom tri dana trajanja festivala, od 20 do 22. juna mogli da upoznaju, probaju, degustiraju i kupe neka od kvalitetnih vina iz „Vršačkih vinograda“: Muskat Otonel, Italijanski Rizling, Burgundac Beli ili Frankovku. Za posetioce, domaćini su pripremili i vrhunska vina iz „Vršakih vinograda“: Chardonnay i Rizling Rajnski. Za ovu priliku, pripremljena su i vina u flašicama od 0.187 litar Frankovke, Muskat Otonel i Banatski Rizling.
Gledajući da ugode svim potrošačima, „Vršački vinogradi“ ne odustaju ni od proizvodnje stonih vina: Pastuva, Helvecije, a posebno Banatskog Rizlinga, brenda postavljenog davne 1926. godine, kada su se Vrščani prvi put pojavili sa svojim vinom, tada proizvedenim od autohtone sorte Kreace, koja se na plantažama uzgaja i danas, sa kojim su na Međunarodnom sajmu u Ženevi te godine dobili zlatnu medalju. Danas se Banatski Rizling još uvek proizvodi, pretežno od Italijanskog Rizlinga, Župljanke, Kreace i Smederevke, i čini 60% ukupne prodaje belih vina u Srbiji.
-Za ovakve manifestacije, sajmove, za restorane više se traže kvalitetna vina. Inače, za praznike, svatove i druga masovna veselja, vrlo su popularna stona vina. Tako da nema vina koje se ne proda - kaže Srđan Milićev, marketing menadžer „Vršačkih vinograda“.
-Plantaže „Vršačkih vinograda“ nekada su se protezale na 1.700 hektara a danas je za 500 hektara manje vinograda u rodu. Postoji mogućnost da se obnovi i tih 500 hektara, jer posle jedne neuspele privatizacije, „Vršački vinogradi“ od prošle jeseni imaju svakog meseca rast realizacije od 20 do 25%.
Svoju lidersku poziciju „Vršači vinogradi“ objašnjavaju i brojevima. Skladišni kapaciteti ove vinarije iznose 32 miliona litara. Od toga je 20 miliona litara pod jednim krovom, u tzv. „Novom podrumu“, sagrađenom 1968. godine. Izgrađen u pet nivoa, od kojih je jedan pod zemljom, u njemu se nalaze 580 bazena kapaciteta od 20 do 60 hiljada litara. On je jedan od tri, uz podrume u Listelu u Francuskoj i Logranji u Španiji, najveća podruma u Evropi. Svake godine “Vršači vinogradi” proizvode od 5 do 6 miliona litara vina, koliko i prodaju, bez obzira na pakovanje.
A o tome kakvo ćemo vino piti sledeće godine, gospodin Milićev kaže:
-Prošle godine je bilo do -29°C a negde i -30°C u vinogradima i dosta je vinograda izmrzlo, posle je bila dugotrajna suša, koju vinogradi nisu mogli da podnesu. Kvalitet grožđa, a potom i vina je bio dobar, ali prinos je za 30% bio manji. Ove godine nismo imali jakih mrazeva, vinogradi su u dobroj kondiciji dočekali leto, sada cvetaju, sve tehnološke operacije su ispoštovane, tako da se nadamo i očekujemo, ako nas vreme i dalje posluži, visok prinos i da proslavimo sve to na našoj tradicionalnoj manifestaciji „Vršačka berbu grožđa“ treće nedelje septembra.