• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

Gospodin Jovan Jović je mašinski inženjer, suvlasnik firme „Alfa klima“ iz Knjaževca, ali i jedan od nastavljača tradicije ovog kraja, vinski vitez, vinogradar i graditelj mnogo puta nagrađivanih vina Vranca, Rose Dionizoja, Chardonnay-a i Rajnskog Rizlinga. Vranac ove vinarije, berba 2003. je po oceni francuskih somelijea i domaćih enologa proglašen za vino godine u kategoriji crvenih autohtonih sorti vina.

Knjaževačko vinogorje pripada Timočkom rejonu i nalazi se u slivu reke Timok i njenih pritoka. Kotlina se nalazi na 200 do 300 metara nadmorske visine, s jedne strane zaštićena Starom planinom i s druge strane Tupižnicom i Rtnjom. Klima sa hladnim zimama, hladnim noćima i toplim danima jako pogoduje vinogradima i daje dobro grožđe, jer ako imate kvaliteno grožđe imate uslove da dobijate i dobro vino. Interesantno je da u tom vinogorju podjednako dobro uspevaju sorte grožđa i za bela i crvena vina. Na kilometar i po od Vinarije „Jović“ je arheološko nalazište Timacum Minus iz rimskog doba (I do VI v), a na svim artifaktima nađenim na tom nalazištu postoji detalj grožđa ili vinove loze, te zapisi da su Rimljani ovde gajili vinograde. Na tom lokalitetu je iskopan i kip Boga vina, Dionisa.
Godine 1927. u Knjaževcu je osnovana Vinarsko-zemljoradnička zadruga i izgrađen vinski podrum koji je posle II svetskog rata imao kapacitet od 350 vagona. Šezdesetih godina zadruga prerasta u Podrum “Džervin” nazvan po Džervinovom brdu iznad Knjaževca, na kojem su se nalazili najstariji vinogradi u ovom kraju. Podrum “Džervin” je imao oko 700 hektara vinograda i plus otkup od kooperanata, a proizvodnja vina je bila više upućena na izvoz (Japan, Nemačka, Amerika) nego za domaću prodaju. Događaji koji su sledili uticali su na pad velikih sistema, pa su mnogi vinogradi, koji su bili kooperanti Džervina propali. U to vreme, vinogradari su mogli da proizvedu vino isključivo za svoje potrebe, a ostatak grožđa, iz ovog kraja, prodavali su Džervinu. Propadanjem tog kombinata oni više nisu imali kome da prodaju gožđe, i polako su napustili vinograde i oni su propali. Unazad 10 do 15 godina počelo je obnavljanje vinograda, a vino postaje trend. To još nisu one površine od nekada, ali intencija širenja vinograda je uzela maha.
Vinarija Jović ima vinograde u selu Potrkanje na 7 km od Knjaževca, u čijem sastavu se nalazi i podrum. To su nasleđeni vinogradi, obnovljeni, na kojima su podignuti novi zasadi. Vinarija porodice Jović je unazad generacijama volela vino, družila se sa vinom, uvek imala svoje vinograde i od svog grožđa se trudila da napravi najbolje vino. -Meni i mom bratu Saši je vino ljubav stvorena u detinjstvu. Ja sam odrastao sa dedom u podrumu, radio u vinogradu i to je meni oduvek bilo jako zanimljivo i od tada stvorena ljubav traje do danas. Nasleđen podrum 90-tih godina smo osavremenili, tehnološki doterali, jer smo bili u situaciji da sa našom drugom firmom, „Alfa klimom“ radimo rashladnu tehniku, i naš podrum klimatizovali, uveli kontrolu fermentacije, hladnu stabilizaciju vina, tako da možemo da stvorimo idealne uslove, počev od berbe, za fermentaciju, za zrenje vina, starenje vina, ukratko da stvorimo uslove da dobijemo ono najlepše od vina - kaže gospodin Jović.
-Kapacitet podruma je 100.000 litara u sudovima. To je granica kada možemo da radimo i jedan i drugi posao, jer vinogradarstvo i vinarstvo je hobi, ljubav, ali još uvek ne i posao, tako da smo vinograde i podrum prilagodili trenutnim mogućnostima. Zajedno sa našim komšijama, sa kojim smo se udružili, obarađujemo 13 do 14 hektara vinograda. U dobrim godinama nam i pretekne grožđa, ali dobrom rezidbom se trudimo da to bude kvalitetnije grožđe a ne da ga imamo previše. Od sorti su zastupljene: Chardonnay, Sauvignon Blanc, Rajnski Rizling, od belih, zatim Rose pravimo od Muskat Hamburga i crvena: Vranac i Cabernet Sauvignon. Uz to, od višanja radimo specijalno voćno vino, Višnjicu (Cherry). Za sada radimo vrhunska sortna vina i nazivi vina su strogo po sortama osim Rose-a koji se zove Rose Dionizije. Trudimo se da ne kupažiramo niti godine, niti vina, ali imamo u planu,koliko već sledeće godine, da napravimo spoj Vranca i Cabernet Sauvignon-a. Takvog vina nema na našem tržištu, a mi smo ga probali i od prijateljima, ljubitelja vina i profesionalaca smo dobili pozitivne ocene i podstrek da ga napravimo. Još je samo ostalo pitanje odnosa, ali je izvesno da će Vranac dominirati, a Cabernet Sauvignon će ga dopunjavati.
Gospodin Jović vidno uživa na svim događajima i druženjima na kojima izlaže svoja vina. Kao vitez vina on je i svojevrsan promoter vinske kulture pa o tome kaže:
-Današnji tip manifestacija je započeo maja 2000-te godine u Beogradu i Novom Sadu. Odatle su se proširile i na manja mesta i mnogo su doprinele popularizaciji vina. Na tim prvim manifestacijama ljudi su razlikovali vino samo po boji. Sada se mnogo bolje poznaju vina kako domaća tako i ona uvozna. To je jedan od načina koji doprinosi i koji će dalje doprineti razvoju vinogradarstva i vinarstva uopšte. S druge strane i država se sa svoje strane uključila, kontorolišući geografsko poreklo vina po uzora na vodeće evropske vinske zemlje. To je posebno značajno za turiste i strance koji dolaze kod nas da se na licu mesta uvere da je to stvarno vrhunsko vino, vino koje ne zaostaje za mnogo poznatijim vinima svetki poznatih vinogorja. Jer, mi imamo istoriju, od Rimljana preko srednjeg veka, da se u Srbiji pilo dobro vino. Kasnije nam je nedostajalo malo tehnologije, marketinga (prim. autora: pameti), ali imamo volje i znanja da to nadomestimo.
Timočka krajina i Vinarija „Jović“ se nalaze na Vinskom putu koji je dobro obeležen. Druga je stvar da bi trebalo da se u tome uvede neki red, minimalni uslovi koje treba neka vinarija, podrum, da ispune da bi mogle da primaju turiste, ljubitelje vina, ali vidim da se iz godinu u godinu i to razvija.
I na kraju nisam odoleo iskušenju, a da gospodina Jovića ne pitam, da li bi bio spreman da se u potpunosti posveti vinarstvu, na šta je on odgovorio:
-Kako da ne, ali za sada još ne mogu, jer vinarstvo nije profitabilno. Sada je srpsko vinarstvo prezasićeno, svakim danom se dižu novi podrumi, a Srbija je mala zemlja.
Mi naše vino poslednje dve godine izvozimo. Nisu to neke velike količine, ali postoji nada da će se jednoga dana knjaževački vinari udružiti i da će zajedničkim radom uspeti da se izbore za neko novo tržište. Izvesno je da se količine vina povećavaju, a naša zemlja nema kapacitet da to potroši. Smeta mi što naša predstavništva u svetu, naše ambasade slabo rade na promociji srpskih proizvoda, konkretno srpskih vina. Ekonomija je osnov svega, a naše ambasade za to nemaju sluha. I to je apel našim predstavništvima za kompletnu prehrambenu industriju, čiji smo i mi deo, da pokuša proboj naših fantastičnih proizvoda, divnih rakija, vina, ajvara, džemova... Mi moramo da nađemo izvoz jer nećemo znati šta da radimo sa vinom – zaključio je Jovan Jović.