Sve je počelo kao lovačka priča gospodina Lajoša Brindze, strastvenog aktivnog lovca još od 1965. godine. Njegovu lovačku sobu krase trofeji kapitalaca iz lovišta diljem Evrope, ali i iz Namibije. Strast prema lovu, gospodin Lajoš Brindza utkao je i u druge sfere svoga života: salaš Capriolo (ital. srna), koji više od 30 godina pruža sve potrebne usluge lovcima iz zemlje i inostranstva; ime Capriolo nosi i fabrika biciklova, kojom je od osnivanja, 1996. godine upravljao Lajošev sin Lajoš, a tu su, od 2008. godine i vinogradi, vinarija i podrum “Brindza”, njegovog sina Ferenca, čime je zatvoren krug bogate aktivnosti ove porodice.

Na pitanje kako se slažu vino i lov, gospodin Lajoš stariji, kaže:
-Lov i vino baš i idu zajedno, jer lov je druženje, a bez vina druženja nema. Mom starijem sinu Ferencu mogu da zahvalim na vinskoj ideji, koju je on inicirao, a mi pomogli da se ona ostvari - kaže Lajoš Brindza.
Priču o Vinariji Brindza i njenim vinima, nastavio je Sreten Kolarić, glavni enolog ove mlade vinarije sa Telečke visoravni, zadužen za proizvodnju kvalitetnih vina odnosno rakija. Jer, uz vinariju nalazi se i pecara, a rakija se peče isključivo od voća koje se proizvodi na porodičnom imanju. Ako je godina slaba i voće ne rodi, rakija se ne peče, voće se ne kupuje i “ koliko imamo toliko i radimo“, zlatno je pravilo ove porodične zadruge.
-Ista stvar je i sa vinogradima - naglašava Sreten Kolarić. Vinogradi su zasađeni pre 5 godina i nalaze se na 15km od podruma, na Telečkoj visoravni, ukupno 11 hektara ( sa tendencijom proširivanja), sa sortama Rajnski Rizlig, Sauvignon Blanc, Chardonnay, Traminac i Pinot Blanc od belih sorti, a od crnih Pinot Noir, Cabernet i Merlot. Pored toga radimo od crnih sorti Rose (kupaža Merlot-60% i Pinot Noir-40%).
Potrošačima imamo da ponudimo dosta, ali su se oni nekako opredelili za Rajnski Rizling, Chardonnay, a Rose, lagano, mlado vino koje može da se pije u svakoj prilici je postao pravi „mamac“ za mlade ljude.
Crvena vina iz naše vinarije su specifična jer su „odrađena“ u hrastovim barrique buradima, sa periodom odležavanja od 2 godine. To nije „vino za sve prilike“, i nužno prati savremeni trend slaganja hrane i vina, jer ovo vino zahteva poseban društvo i ambijent.
Vino, kao i sva ostala moda, ima svoje uzlazne i silazne putanje i trenutno je kod nas i u svetu trend da se pije Rose, do pre par godina ne posebno u modi. Jedno vreme su se pila teška i vina sa puno alkohola. Ta vina nisu dugo trajala, svega godinu, dve dana. Posle toga se prešlo na lakša vina, gde su ljudi shvatili da je najlepše kada gost popije dve tri čaše vina, dobro se oseća i lagano ode kući, nego da popije dve čaše teškog vina, posle kojih ne zna za sebe.
Utisak je nas novinara da je Vinarija „Brindza“ u ekspaniziji, da se o njoj sve više čuje, a da su vina iz ove vinarije sve traženija?
-To je istina, zato što mi za ove tri godine, od kada imamo ozbiljniju berbu, nismo hteli da izađemo na tržište sa par flaša vina, nego smo sačekali da ta priča sazri, pa tek onda da izađemo na tržište, da ono što nudimo i imamo u svojim prodrumima, i da to možemo da isporučimo tržištu. Ono što je najvažnije je da je od prve do poslednje flaše, kvalitet vina isti. U tom smislu imamo poteškoća, jer naši trgovci još nisu shvatili da vino traži jednu određenu pažnju i kada je već u flaši mora da se skladišti na određenoj temperaturi i u određenim uslovima. Ne može ta flaša da stoji na +35°C pa da onda ode na -15°C i da stoji dve godine. Za takvo vino mi više ne možemo da garantujemo da je to isto ono koje smo stavili u flašu. Ali, polako i naši potrošači postaju izbirljiviji, i oni traže neki bolji kvalitet, a i ozbiljniji restorani znaju kako se postupa sa vinom, imaju svog somelijera koji umeju gostu da ponudi uz jelo i određeno vino.
Vina iz Vinarije Brindza mogu da se nađu u nekim lokalima po Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Sa ovim vinima publika može da se upozna i putem promocija u vinotekama, kao što su u novosadskoj Hedoniji, “Bouquet Wine House” i na drugim mestima. Iznenađujuće je koliko ova vina pobuđuju interesovanje i istovremeno zabunu, da iz ovog kraja dolaze tako vrsna, kvalitetna vina, ne zanajući da je Telečka visoravan, na nadmorskoj visini od 120 m, na lesu i lesnim terasama, te da je od XVII do početka XX veka bila vrlo cenjeno vinogradarsko područje.
Međutim, gosti u samoj Vinariji su najpoželjniji gosti za svakog pravog vinara. Jer, samo tako, i na taj način proizvođač vina u direktnom kontaktu sa potrošačem može da predstavi svoja vina na pravi način, od puceta grožđa do gutljaja vina, da u tu priču unese svu svoju strast, ljubav i znanje kojem je posvetio dobar deo svog života. Koliko god da je vinarija mlada, znanje, da bi se bavilo vinogradom i vinarstvom, mora biti temeljno i „staro“. Ono što odlikuje Vinariju „Brindza“ jeste nova tehnologija, koja pomno prati svetske trendove i primenjuje ih u proizvodnji sopstvenih vina. Zato ova vina imaju miris i ukus nalik onima iz Kalifornije, Južne Amerike, Novog Zelanda i Australije, sa notom našeg podneblja, jer tradicionalnim vinima „kako Bog da tako će biti“, više nema mesta na ovom tržištu – tvrdi Sreten Kolarić.
Sa evropskim sortama i modernom tehnologijom, uz naglašavanje autontičnosti ovog našeg podneblja, Vinarija „Brindza“ ni jednog gosta ne ostalja ravnodušnim i svako poželi da ponese koju buteljku „za kasnije“.
Više slika vinarije možete videti  o v d e.