Mon04152024

Poslednja izmena:09:06:30 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Milan Pražić: Zobnatica spremna za dobre rezultate

Milan Pražić: Zobnatica spremna za dobre rezultate

  • PDF

“Konji, to su one životinje koje ti osvoje srce, zamute pamet, zarobe dušu. Između dva konjska oka nalazi se čitav svijet, a sa njihovih leđa može se videti”, s ponosom i s visine, cela Bačka, pa i dalje…
Veza vitkih, snažnih, rasnih konja i čoveka je sudbinska veza vojvođanske ravnice, vojvođanskog sela. Upregli u sulke, zaprežna kola ili u galopu, konji su večna inspiracija, motiv ili njen simbol.

Razigrani, snažni i vatreni, opčinjavaju svojom lepotom i moći. Mesto, gde se ovi sjajnim životinjama ukazuje ljubav i pažnja jeste Zobnatica, ergela sa trenutno 80, uglavnom punokrvnih i polukrvnih engleskih konja.
Ergela je osnovana 1779. godine, kada je austrougarska carica Marija Terezija proglasila Suboticu kraljevskim gradom i poklonila porodici Šimona Vojnića ovu ergelu, koja je gajila konje za potrebe Austro-ugrske vojske zahvaljujući kojima je, prema tvrdnjama, odložena opsada Beča za deset godina.
Na tridesetak hektara oslonjenih na akumulaciono jezero nastalo pregrađivanjem rečice Krivaje, nalazi se čuvena ergela, a tu je i hipodrom, Muzej konjarstva, kaštel iz XIX veka, hotel „Jadran“, mini zoo-vrt, ali „Zobnatičkih konjičkih igara“, više nema. A da li će ih biti i da li će ova čuvena, najtrofejnija ergela bivše Jugoslavije, ponovo zasijati duhom pobede, dr veterine Milan Pražić, upravnik Ergele „Zobnatica“, ubeđen je da hoće i da u Zobnaticu dolaze bolji dani
-Danas se ne takmičimo jer je to vrlo skupo. Problem je što se na našim hipodromima trke ne naplate odmah, već se po pola godine i godinu čeka da se nagrade isplate, i to je ona naša „balkanska nemarnost“. Lako je bilo našim posleratnim ergelama, koje su bile na državnim „jaslama“ i svi smo mi „hranili“ te konje. Nije samo reč o tome da mi nećemo da sportujemo, već o tome da ne možemo da naplatimo ono što smo zaradili, a naš trud se meri nagradama. Zobnatica je tako poslovala da onog časa kada je trka istrčana, džokeju ili vlasniku je isplaćena premija. Problem je što nema dovoljno kvalitetnih džokeja, jer su mnogi otišli van zemlje.
Ranije smo i iznajmljivali prostor za konje drugih vlasnika, ali i sa tim smo umali loše iskustvo. Ne samo što vlasnici konja po pet i više godina nisu plaćali njihov boravak, nego nisu dolazili ni da ih vide.
Da ne bude hvalisavo, Zobnatica je jedna od najpoznatijih ergela bivše Jugoslavije, ukupno sve ergele bivše Jugoslavije nisu dobile toliko trka, derbija i pehara maršala Tita, koliko sama Zobnatica.
I dalje Zobnatica se oslanja na dobru tradiciju i iskustvo, ali ne i na staru slavu. Posle šest godina, 27. jula 2013., na zobnatičkom hipodromu je održana trka konja, kvalifikacije za Nacionalni galop, koji će se krajem septembra održati u Budimpešti. Osim što je to početak ponovne aktivnosti ovih plemenitih životinja, rođenih i odgajanih da trče i pobeđuju, brojni gosti, posebno mađarski čikoši, pokazali su i zadivili prisutne neverovatnim majstorija. Konj je njihov brend i čitava nacija se stavila u službu da opravda zavidan kvalitet koji su postigli u kulturi konjarstva.
Mnogima će biti podstrek kada vide šta propuštamo, a koliko i sami možemo. Treba razumeti da na Zobnatici nije sve u pšenici i kukuruzu, koje su oduvek ovde gajene, kao i stočarstvu, svinjarstvu, da je konj uvek bio taj koji je Zobnatici donosio imidž. U Zobnatici se dolazilo ne zbog drugih, bilo kojih proizvoda, već zbog konja - rekao je gospodin Milan Paražić.
Zobnatički konji su decenijama vladali hipodromima diljem Jugoslavije i Evrope. Imena poput Pastrmke, Baršonjke, Generala, Prospektora i mnogih drugih šampiona pamte se a svedočanstva o njihovim podvizima se čuvaju u Muzeju konjarstva, na Zobnatici. Pehari govore o njihovim delima i ljudima koji su ih voleli i od njih stvarali šampione. Poseban status na Zobnatici zauzimaju dva konja. Jadran II (1943.) je prvi konj koji je posle Drugog svetskog rata dobio tripl krunu. On je potomak konja koji je uvežen iz Engleske, a kod nas je došao preko engleske ministarke poljoprivrede, kao podstrek razvoja konjarstva u Jugoslaviji. Potomci Jadrana II ništa nisu zaostajali za uveženim konjima i vrlo često su pobeđivali.
Kazanova (1963.) je hipodromima vladao u vreme kada je Jadran bio u dubokoj starosti. U periodu od 1967. do 1971., pet puta zaredom, osvajao je najznačajniji trofej zemlje, Kup maršala Tita. Uz to, pobeđivao je i na hipodromima širom Evrope, a kada je 1988. uginuo u 25. godini za sobom je ostavio 170 potomaka.
Galoper Krajnji Do (1989.) trenutno je najstariji konj u ergeli Zobnatica i miljenik svih zaposlenih. Ima 50 potomaka, a njegova majka Kaštelanka bila je Kazanovina ćerka. Kazanovin unuk Cvetko (majka Cvetka i otac Krajnji Do) , Lorko i Jaran su učestvovali na pretkvalfikacionim trkama za Nacionalni galop u Budimpešti. Nadamo se da je to početak povratka na hipodrome, a pre svega jednom drugačijem odnosu prema ovim plemenitim životinjama.
Šta treba uraditi da se to i desi? Kao prvo, država treba da prepozna da je to i njen interes, da da inicijativu i da pomogne da i u konjarstvu zavladaju korektni poslovni odnosi, koji su do sada bili manjkavi i koji su doveli do brojnih problema. Dr Milan Pražić je siguran da Zobnatica ima znanja, energije i umeće, uz sve raspoložive preduslove, kao što su hipodrom, galopska i kasačka staza, kao i parkur za preponaše i manjež namenjen za zimsku obuku konja, a pre svega konje koji su spremni da nastave tamo gde su, silom prilika, a ne svojom greškom, morali da stanu.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com