Gospodin Petar baron Rajačić, predsednik Srpske akademije inovacionih nauka, jedan je od barona brinjskih, potomak srpskog patrijarha Josifa Rajačića, koji je stolovao u Sremskim Karlovcima, svojim poreklom, duhovnim i ljudskim vezama za svagda je upućen za Sremske Karlovce. Akademik Petar baron Rajačić, rad je da svojim autoritetom i znanjem potpomogne sveopštem razvoju ovog živopisnog grada bremenitog istorijskim i kulturnim vrednostima.

Smatra da je opravdana želja Karlovčana da njihov grad postane turistička destinacija, za čega imaju i istorijsku, kulturnu, duhovnu, a i vinsku potporu. O tome kako bi Sremski Karlovci trebalo da izgledaju iz njegove vizure, Petar baron Rajačić se oslanja na par uporišnih tačaka, kao što su Mirovni ugovor iz 1699. godine, Dvorac Ilion, crkve i manastiri, Dunav, manifestacije...
-Ima onih koji bi želeli da posete mesto na kojem je prvi put u istoriji diplomatije upotrebljen okrugli sto i šator sa četiri ravnopravna ulaza, mesto, na kojem se proklamovala jednakost i bratstvo mnogo pre francuske revolucije. “Kapela mira” je nažalost istorijski falsifikat, koji ne pokazuje autentično mesto potpisa mirovnog ugovora, niti podražava uslove gde i kako je izvršen taj čin. U korist približavanju istorijskim činjenicama tog velikog istorijskog događaja, bilo bi poučno, a interesantno, svake godine organizovati događaj potpisivanja sporazuma s ikonografijom tadašnjeg šatora, vojske, komandnog kadra i potpisnicima. To bi bio jedinstven turistički proizvod i povod za zbližavanje političkih elita, kao i za evropsko i svetsko predstavljanje Karlovaca kao centra mira.
-Ilion, Dvor porodice Rajačić, trebao bi da reprezentuje raskoš i baronski sjaj, mesto gde bi se na očigledan način učila istorija: o Majskoj skupštini, o patrijarhu Josifu Rajačiću, o Sremskim Karlovcima, o jelima iz Prvog srpskog kuvara koji je dao napisati patrijarh… Raskošno namešten Ilion, mogao bi da pruži sijaset mogućnosti, tipa proslava rođendana ili spavanja u krevetu barona… Nasuprot tome, baronski dvor, s kojim bi se ponosila svaka evropski opredeljena zemlja ili grad, još uvek tavori na marginama turističkog sadržaja. Umesto da se u njemu primaju elitni gosti, izdaju sobe za prvu bračnu noć, organizuju svadbene i rođendanske žurke, danas je gotovo van funkcije i odaje sliku nemara. Zamislite da tamo predsednici primaju svoje ugledne goste ili da se u bašti izgradi bazen u svrhu ritualnog kupanja u svetoj vodi, uz spa i wellness centar?
-U dvorištu dvorca se nalazi česma Patrijarhovac, izgrađena 1864. godine, posvećena Bogojavljenju. Mnogi posetioci požele da ponesu vode sa ove česme, kao souvenir ili spomen. Ozbiljni dvorci imaju svoje punionice vina, a mi bismo prodavali vodu u malim flašama kao relikviju ili suvenir.
-Karlovci, mesto hramova, crkava i manastira, imaju dosta zatvorenih vrata. Do manastira nema redovnih organizovanih tura, niti obezbeđenog prevoza za grupe ili individualne posete ovim svetim mestima. Manastiri treba da otvore vrata sa programima ne samo vernicima, nego i turistima.
-Za identit jednog mesta su važni prostor, ljudi, kultura i zajednički način razmišljanja. Stare fasade čuvaju identitet prošlosti, ali da li je to opravdanje što su one i oronule?! Zgrada Magistrata se danas npr. koristi kao sedište upave, a mogla bi da se ispuni drugojačijim, primerenijim sadržajima vezanim za ulogu koji je Magistrat imao u istorijskom razvoju mesta. Na različitim lokacijama, u starim zdanjima, preko dana mogla bi da deluje škola stranih jezika, slikanja ili starih zanata, a noću da se ova pitomina pretvori u zabavu u kafićima, disco club-ovima, ili luksuznim barom sa restoranom na Dunavu sa vlastitom plažom, čamcima ili katamaranima, a možda i motorima, konjima za jahanje ili kočijama-fijakerima za romantične vožnje. Sve bi to pratila dobra ponuda vrhunskih suvenira, podsetnik na to gde su bili i šta su posetioci sve doživeli.
-Par manifestacija godišnje ne može ovaj gradić svrstati na listu značajnih turističkih destinacija. Festivali su važni, ali samo ako su pažljivo osmišljeni, karakterno različiti, raznorodni. Muzički festivali bi trebali da podržavaju različite muzičke forme: blues, rock, jazz… Sremski Karlovci bi mogli da budu mesto održavanja muzičkog spektakla i pirotehničkog show-a… Saborna crkva treba da bude mesto duha i koncerata duhovnih sadržaja, višeglasnog pojanja, po kojima smo poznati i u svetu. Trg Branka Radičevića je izuzetno vredna ambijentalna kulturno–istorijska celina, prigodna za održavanje koncerata većeg formata, ali u Karlovcima ima i drugih, neiskorišćenih prostora, kako otvorenih, tako i zatvorenih
-Do evropske reke Dunav, koja se ovde čini kao more, nije izgrađena pešačka staza, a potencijal Dunava, sasvim je neiskorišćen. Obala Dunava, mogla bi da obiluje raznovrsnim sportsko-rekreativnim sadržajima, da se izgradi aqua park, ili barem bazen.
-Kod mladih su sve popularniji kokteli i tematske Wild Party. Mogla bi se organizovati venčanja na nekoliko karlovačkih destinacija (i u Dvoru, zašto da ne), dečja i omladinska sportska takmičenja.
-Voz Romanitka jedan od nedovoljno iskoriščenih potencijala. -Možete li zamisliti helikopter za VIP goste, koji žele da večeraju na vrhu Fruške gore ili Petrovaradinske tvrđave? Tada bi bilo jako izazovno posetiti Sremske Karlovce.
Na listu predloga akademika Petra barona Rajačića nalazi se i obrazovanje, i s tim u skladu formiranje odeljenje stručnih poljopirvrednih, vinogradarskih, ugostiteljskih i turističkih škola, sa fakultetom, sa smerom održavanja Karlovaca (smer pojaca, restauratora, muzeologa, arheologa, botaničara, turističkih vodiča).
Karlovci imaju uslove da postanu nezaobilazna destinacija gotovo u sva četiri godišnja doba. Nedostaje samo kreativne snage da se Karlovčani upuste u nešto novo.
Sremski Karlovci, uz Petrovaradinsku tvrđavu, mogla bi biti krunska destinacija, po čemu bi nas prepoznavali i u evropskimi u svetskim okvirima.
Blizina aerodrome i dva velika grada dodatno kapitalizuju i opredeljuju ovu destinaciju.
Ko god dođe u Karlovce mora otići zadovoljan i bogatiji za iskustvo, znanje i doživljaj.
Da li je danas tako? Nije. Da li može da bude tako? Može. Tvrdimo da nam je ključni elemenat brenda duhovna i crkvena baština i prirodne lepote Fruške gore, a nedostaje nam nova marketinška strategija. Šta osim baštine i prirode nudimo u turističkom identitetskom sistemu?
-Želim da moje predsedavanje Srpskoj akademiji inovacionih nauka doprinese razvoju Karlovaca. Akademija ima više od 100 univerzitetskih profesora multidisciplinarnih znanja spremnih da se uključe u buduće projekte Karlovaca i da svojim znanjem i inovativnim potencijalom doprinesu strategiji i programima razvoja ove male Svete sredine. Uvereni smo da novac nije prepreka i da njega ima u ponudi, ali da nedostaju konkretni programi, kojih Karlovci kao mesto, čija je funkcija u prošlosti bila polivalentna, mogu da imaju mnogo. Na nama je da li ćemo svoje resurse prepustiti onima koji ne znaju šta bi sa njima ili otvoriti ih i približiti ulagačima i kreativnim menadžerima. Velike ljubavi, usponi i padovi nastajali su iz pokušaja, zato vredi pokušati - rekao je na kraju Petar baron Rajačić.