• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Peti dan Svetskog atletskog prvenstva u Moskvi, Srbiji je doneo drugu bronzanu medalju. Put Moskve otišao je sa planom da uđe u finalnu trku, a iz nje je izašao kao trećeplasirani na svetu. Sa nacionalnim i svojim ličnim rekordom, sa vremenom od 48:05, osvojio je bronzanu medalju u disciplini na 400 m s preponama, jedini Evropljanin na startu finalne trke, prstima ispisao je srce, rešen da svoje srce ostavi na stazi. I obećano je ispunio, a to krunisao bronzanom medaljom, ali ništa manje značajno je da je trčao iznad, svojih realnih mogućnosti, i u dva dana istrčao svoje dve najbolje trke u životu.

Emir Bekrić, dvadesetdvogodišnji član AK “Partizan”, osvajač je zlatnih medalja na Evropskom prvenstvu do 23 godine, Mediteranskim igrama, Balkanijadi i Ekipnom prvenstvu Evrope. Plasman među osam najboljih se od Bekrića mogao očekivati, a osvojena medalja je materijalizacija 13 godina vrednog rada uz dobrog trenera Mirjanu Stojanović i podrške mnogih ljudi. Bekrić je bio jedini Evropljanin u trci, ali mu to nije smetalo da napravi istorijski finiš. U poslednjih 100-nak metara ušao kao šestoplasirani. Na kraju su od njega bili bolji samo Jehue Gordon iz Trinidada i Tobaga (47,69) i Amerikanac Michael Tinsley (47,70) olimpijski vicešampion prošle godine u Londonu.
Iza sebe je ostavio osmog na listi svih vremena Felix Sanchez-a, dvostrukog olimpijskog šampiona i dvostrukog svetski prvak iz Dominikanske Republike, Karron Clament-a (USA), olimpijskog vicešampiona iz Pekinga i dvostrukog svetskog šampiona, Omara Cisnerosa (CUB), najboljeg ove godine, Javier Culson-a (Puerto Rico), trećeg u Londonu prošle godine, svetskog vicešampiona pre dve godine u južnokorejskom Daegu,
Već posle drgog dana SP u atletici u „Lužnjiki“, Srbija se medaljom Ivane Španović u skoku u dalj (6:82) upisala u zemlje-osvajače medalja sa svetskih prvenstava. Ovom drugom, i ne manje važnom, na toj listi se učvrstila.
Najzad, naši sportisti osim odličnih rezultata koje su ranije postizali na svetskom nivou dolaze i do odličja na svetkom šampionatu.
Možda će njihov planetarni uspeh uticati na poboljšanje dosta loše situacije, kada je u pitanju sport, a posebno atletika u Srbiji. Naša škola, koja bi tebala da bude ona koja regrutuje talente i dalje ih usmerava prema sklonostima pojedinca, iz godine u godinu diskvalifikuje nastavu fizičkog vaspitanja. Svaka iole ozbiljna država, favorizuje fizičko vaspitanje od najranijeg uzrasta, podižući ga na nivo skvakodnevnog i obaveznog, jer se na taj način najlakše dostižu navike rada, reda i discipline, podstče takmičarski duh, ravnanje i u odnosu prema drugima, ali i prema svojim mogućnostima. Tek kada fizičko vaspitanje postane jedan od glavnih predmeta u našim školama, moći ćemo da se pohvalimo vaspitanom, zdravom decom, decom koja ne pate od gojaznosti, truntavosti i lenjosti. Fizičkim vaspitanjem, doduše ne stvaramo talente, jer se talenti rađaju. Dokaz su ovi naši mladi ljudi, koje su porodili ovako tumbe postavljeni školski programi i prioriteti. Svi naši sportisti su samo svojim talentom, entuzijazmom roditelja, velikim znanjem sportskih stručnjaka, njihovih trenera, i čudom došli do ovih rezultata.
Fizičkim vaspitanjem je uslov za stvaranje zdrave nacije, koja zdravo misli i zdravo izgleda.
Atletika je, uz plivanje, bazični sport, u kojem bi u skladu sa svojim sposobnostima, svako dete trebalo da učestvuje. Jer, svaka čast kolektivnim sportovima, pa i individualnim koji zavise od sudijske odluke. U atletici i plivanju, osim što utiču na ravnomeran rast i razvoj svih mišićnih grupa, štoperica i metar su oni kojima se mere postignuća. U ateltici i plivanju nema laži, nema prevare (ili ima manje nego u drugim sportovima).
Ovi novi i pravi srpski heroji pokazuju nam da se radom, voljom i verom u sebe može do pobedničkog postolja. Oni su putokaz u čega Srbija treba da ulaže i u koga da se uzda. Ovo je najlepši način da oni manje upućeni saznaju za jednu balkansku zemlju u kojoj se rađaju atlete velikog srca.