Kada se spomene Palić pre svega se pomisli na na dobru muziku, tamburaše, na dobru hranu, vina sa peska, mnogima je asocijacija lepo uređen zoološki vrt, a sve više i salaši. Tipičan primer za to je magično privlačni Etno park Majkin salaš, koji ove godine obeležava vredan jubilej, 15. godina rada.

Nastao usred zadivljujućeg predela subotičke peščare, na dva i po kilometara od auto-puta, i isto toliko od Palićkog jezera, na 50 ha, od kojih je 35ha pod voćem i drugim zasadima, bez televizora, telefona i internet konekcije u sobama, Etno park Majkin salaš je već godinama perjanica salašarskog turizma severne Bačke. U sastavu Etno parka se nalazi restoran domaće kuhinje Majkin salaš i smeštajni objekat Cvetni salaš, sa petnaest konfornih soba. Gazdinstvom upravlja, složno i po dogovoru, porodica Gabrić.
Kolika hrabrost je bila potrebna za kupovinu dve stare kuće, do kojih je vodio zemljani put, i započeti ideju razvoja jednog novog koncepta, koji je u to vreme bio u povoju?
-Kuća na Majkinom salašu je iz 1920. godine i to smo preuredili, dogradili, izvršili prepravke, i sve to započeo je otac Ivan, uz pomoć starijeg brata Gorana - kaže Ivana Gabrić, koja je poslednjih godina preuzela vođenje ovog domaćinstva, u čemu joj još uvek zdušno pomažu majka Školastika, zadužena za cvetne aranžmane, dekorativne elemente, salvete, stonjake, zimnicu i još mnogo toga, mlađi brat Dorijan, koji završava Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer voćarstva i vinogradarstva, i koji je na salašu uveo proizvodnju povrća i sveprisutan otac Ivan, njen najveći oslonac.
-Prvo smo imali jednu, pa drugu, pa petu sobu, sve je išlo korak po korak, sve što se zaradi još uvek se ulaže u poboljšanje uslova na salašu - nastavlja gospođica Ivana Gabrić. - Restoran je otvoren kao potreba naših gostiju za punim pansionom, ali smo to proširili, i danas je deset godina kako funkcioniše restoran otvorenog tipa, sa tradicionalnim jelima ovog kraja. Tako smo od prvobitnog smeštaja svoje usluge proširili na celodnevni boravak i zabavište za sve uzraste.
Majkin salaš između ostalog čini glavna zgrada restorana uređena po principima tradicionalne trodelne panonske kuće. Jedan deo je kuhinja, cvetna, šarena i vesela prostorija, drugi deo je trpezarija, pandan dnevnom boravku gde je boravila porodica, a treći deo je nalik čistoj sobi, koja se nalazila do ulice i uvek bila „utegnuta“ i spremna da dočeka goste, i to je najlepši i najsvetliji deo restorana.
Stvari koje imaju upotrebnu vrednost, ali ih je „pregazilo vreme“, poslednjih godina našle su svoje pravo mesto na salašima, na mestima na kojima je sat zaustavljen iz prelaska XIX u XX vek, kada se, iako mnogo radilo, mirno i polako živelo. Crvene šerpe i plavi lonci sa belim tufnama, raspareni poklopci, bokali, amperi, lampaši i činije koje na pogled mirišu na domaću supu sa rezancima, pa stara rala i amovi, krčazi, singerice, ramovi i prozorski okviri, teraju nas na pomisao da imamo sve manje stvari za bacanje i sve više onih kojima je mesto u našim životima.
-Sakupljalo se godinama, i zbirka se umnožavala od ličnih i poklonjenih stvari, a moj otac je obilazio i stara dvorišta, pijace, u potrazi za autentičnošču, koja ovde uglavnom nije nasleđena. Nasleđena je samo ideja i znanje kako da se naum ostvari.
Po čemu je ovaj salaš poseban, pokušaćemo da približimo kroz sadržaje i događanja koja za svoje goste organizuju domaćini.
Etno park raspolaže brojnim sadržajima i svake godine uvode se neke novine. Pa tako se na Majkinom salašu, osim odlične domaće kuhinje, kojoj je kumovao, što umećem što orginalnim receptima pater families Ivan, nalazi prostrano igralište za decu, ribnjak na 2 do 2,5 ha staklene površine sa mogućnosšću sportskog ribolova. Na ovom ribnjaku, ostatku Ludaškog jezera, se od maja do oktobra, četiri puta godišnje organizuju kvalifikaciona takmičenja i jedno finalno, gde sportski ribolovci imaju mogućnost ulova kapitalnih primeraka šarana (20 i 30 kg), soma (90kg), štuke, smuđa, amura, tolstolobika, karaša… Da niko nikom ne smeta, za ribolovce je napravljeno ostrvce do kojeg vodi skela. U sklopu kompleksa organizovano je seosko dvorište sa jedanaest ponija za jahanje, tu su i svinje, patke, guske, morke, golubovi, grlice, i novina u vidu para patuljastih koza interesantnih za decu uskraćenu druženja sa domaćim životinjama. Tu je i Muzej poljoprivrednih mašina, starih i van upotrebe, godinama sakupljanih.
Na Cvetnom salašu se nalaze otvoreni bazen i trščara-terasa za odmor, sala za sastanke i galerija slika, jer je salaš 15 godina mesto održavanja slikarske kolonije. U zadnjem delu ovog salaša, trenutno se nalazi osam konja za jahanje ili vožnju fijakerom po okolini, pa i do Palića.
Na salašu se organizuju i radionice pokrenute prvenstveno zbog dece i nude aktivan, kreativan, zabavan odmor za decu i roditelje. Desetak godina unazad najpopularnije su pet do sedam vezanih radionica za uskršnje praznike i za dane bundeve.
U Etno parku nema slučajnosti i sve je osmišljeno. Iza svakog predmeta, ideje, stoji priča.
Moj otac je odrastao u Subotici u domaćinskoj kući i sve to danas prenosi u ovaj etno park, kako šta treba da izgleda, gde da stoji, kako da se koristi, to je on sve iz svog iskustva preneo na restoran – obavestila je Ivana Gabrić.
Etno park majkin salaš je mesto na kome se prepliće staro i novo. Iskustvo pomešano sa nečim ambicioznim, nove ideje sa tradicijom. Mladi ljudi su izmenili način poslovanja, uneli sveže ideje, a stariji su odnegovali tradicionalne vrednosti, koje se zarad autentičnosti moraju zadržati, a najvažnija i ključ uspeha je, ovde kao i u svakom drugom uspešnom poslu, porodica, zajednica ljudi u kojoj vlada međusobno poverenje, zajednički interesi i volja i želja da se u tome uspe.
S obzirom da je kvalitet usluge u Etno parku postao reper salašarskog odmora, o njima kruži priča širom zemlje, a njihove brojne aktivnosti podstiču interesovanja i van granica Srbije. I jedno je sigurno, šta god i koliko god da napišete, kažete i slikom pokažete, uvek će ostati ono nešto neuhvatljivo što morate lično doživeti i sami se uveriti.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.