Deronjska Likovna kolonija posvećena monahu, slikaru i velikomučeniku Rafailu Momčiloviću, uz prisustvo njenog idejnog tvorca Uglješe Rajčevića, ove godine obeležava lep jubilej - 15 godina trajanja. U periodu od 27. avgusta do 3. septembra ugostiće dvanaest ikonopisaca i pejzažista iz Srbije i Crne Gore, koji će u sedam dana pokušati da ostave svoj pisani trag, po čemu će ih se u Deronju sećati.

Priliku da ozvaniče svoje prisustvo, umetnici su dobili i na Saboru tamburaša, održanom 30. i 31. avgusta, a posle godinu dana pauze, vraćenom u svoj rodni kraj.
Dan ranije, 29. avgusta, na upriličenoj svečanosti otvaranja, kada je koloniju posetila delegacija opštine Odžaci na čelu sa predsednicom Izabelom šerić, ispred učesnika Likovne kolonije Rafailo Momčilović, nadahnuto je govorio akademski slikar iz Šapca, sada Beograđanin, Gligorić Mihailo Gliša. Iako prvi put u Deronjama, odmah je stekao utisak da je „međ’ svojim rodom“, divnim, vrednim i radnim narodom, da je ovde divan jedan štim, sjajna organizacija. Naglasio je da je jako važno da se okupljamo pod krstom i oko crkve naše i oko ove naše kolonije (jer umetnost kojoj nedostaje duhovnost nosi vlastitu tragediju).
-Ovo je jedna zaista prava kolonija, profilisana na pravi način - rekao je gospodin Gligorić uveren da sve ovde naslikano, stvoreno, umetnici imaju kome da ostave. Jer, oni to odmah vide „na šta naleže njihov rad i trud, i kakav je trag od njihovih ranijih kolonija, naglašavajući da su ovo zadnje linije odbrane lepote i da lepotu još nisu uspeli da devastiraju i ponište.
-Ovo je pravi život, način negovanja slikarstva, muzike, umetnosti i tradicije uopšte, naša prelepa crkva i prota, kako smo primljeni u porti, kada su ovdašnji pojci zapojali to je jedan takav štim. Sve su to veliki borci da ostanemo na ovim prostorima živi, da našoj deci nešto ostavimo. To je to nema nekog velikog mudrovanja - izjavio je Mihailo Gligorić.
Dragoljub Firulović, slikar iz Negotina, sa krajnjeg istoka Srbije, na otvaranju je priredio jedan mali pevački spektakl, koji je objasnio:
- Ja sam rešio da predele krajnjeg istoka Srbije, odakle vam „puštamo“ i sunce, prenesem ovde u Deronje, a ove predivne predele i utiske iz Deronja vratim Negotinu i istoku Srbije. Dolazim iz grada Mokranjca i velikog srpskog junaka Hajduk Veljka. Ovo je i godina obeležavanja 200 godina od pogibije ovog srpskog junaka, tako da je bila i moja dužnost da pesmom i rečju pomenem tog našeg velikana.
A o tome kako jedan Negotinac doživljava Deronje i koja mu je bila prva misao kada su ga pozvali da učestvuje u radu ove Kolonije, gospodin Firulović kaže:
-Sa zadovoljstvom sam primio poziv da ovde slikam, i učestvujem u ovom likovnom saboru jer je ovo prilika da se sretnem sa kolegama, ljudima sličnih afiniteta. Deronje su nadaleko čuvene po muzici i festivalu tamburica, a pošto se ja po malo bavim muzikom, jedan od razloga je bio i taj da dođem ne razmišljajući mnogo.
Kada budete odlazili odavde, da li ćete poneti sećanje na muziku ili na još nešto?
-Sećaću se spektakularnog tamburaškog sabora koji do sada nisam video i doživeo, ali i ovih divnih ljudi, divnih domaćina u Deronjama, gde sam se osećao kao kod kuće, čak i malo bolje. Kao da nisam došao ovde, onako u prolazu, toliko sam se saživeo sa ovim narodom i srećan sam što sam došao ovde i upoznao ove čestite ljude, potrajalo bi da ih nabrajam poimence - nije skrivao svoje zadovoljstvo gostoljubivošću ovdašnjih žitelja Dragoljub Firulović.
Umetnost je čovekovo artikulisano odbijanje da se nađe u haosu, da se potčini slepom proticanju vremena, pogubnosti masovne kulture i totalitarnih režima. Umetnost je spas, ona je iskonsko svojstvo svakog čoveka, ali samo je izabrani stvaraju, a povlašćeni u njoj uživaju. Umetnost je svetlo, put kojim bi trebalo ići.
Uvek iza likovne kolonije ostaju prelepa dela, umetnička dela, nešto što zauvek ovekoveči i osvedoči ono što se tih dana, u vreme trajanja likovne kolonije, stvori, a zatim i ostane kao slika, zapis, trag da se desilo. A desilo se, po 15. put u Deronjama.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.