Uvek je lepo naći se u starom društvu, pogotovo ako vam je tamo prijatno, kao što je nama u porodici Šijački. I ove godine ova porodica za primer, obradovala nas je sa puna novina i na privatnom (dve nove bebe od ćerke i sina) i na poslovnom (novo vino) planu.
Uoči XVII Banoštorskih dana grožđa, koji su od 6 do 9. septembra održani u ovom živopisnom mestu na severnim padinama Fruške gore, u Klubu vinogradara i vinara “Sveti Trifun” iz Banoštora (na obeležavanju jubileja - 10 godina trajanja), razgovarali smo sa Milanom Šijačkim, o grožđu, vinima, mogućnostima daljeg razvoja Banoštora.

Milan Šijački je glava porodične Vinarije „Bononija“, nazvane po staro rimskom imenu Banoštora, Malata Bononia, a od skora (mada oduvek) i oficijelno Vinarije „Šijački“. Vinom se bavi tridesetak godina, a isključivo od toga živi poslednjih deset. Na površini od 8,5 ha zasada vinograda ima Italijanskog Rizlinga „i on je ovde nepobediv“, Chardonnay-a i Sauvignon-a. Ima i Neoplante, dobijene ukrštanjem Traminca i srpske Smedarevke, koja je u Banoštoru bila prisutna pre 45 godina, čim se pojavila na Institutu, i po mišljenju Milana Šijačkog, ona treba ponovo da se sadi u većem obimu.
Specifikum banoštorskog mikroklimata je odavno poznat: idealna nadmorska visina i refleksija od Dunava koja utiče na kvalitet grožđa, pa samim tim i vina. Zato su banoštorska vina malo slađa, jer imaju u sebi više sunca.
Savet stručnjaka je da se u banoštorskim vinogradima sade sorte koje ranije prispevaju, Crni Burgundac, Frankovka i Merlot. Međutim, i Chabernet Sauvignon se pokazao kao dobar izbor, jer se klima menja pa i ova vrsta nalazi svoje opravdanje.
-Konkurencija danas na srpskom tržištu nije mala, ali smo mi našli neko svoje mesto. Sedam godina radimo vina sa geografskim poreklom, naša vinarija je upisana u sve registre što zahtevaju novi zakoni. Da bi se postigao jedan brend treba desetak godina rada i truda i naravno, da vinarija ide put uspona, uz praćenje tržišnih kretanja, trendova. Treba praviti vina za određenu ciljnu grupu, da li za mlade, hedoniste – tu mislim na barikiranje vina i sl. Uz to, nikako ne treba odustati od tradicionalnih vina tipa Ružice, ili u novije vreme Rose, koji se pre pedesetak godina proizvodio, a onda je na Frušku goru došla era belih vina. Još ako bi bilo mogućnosti da se krene sa nekom autohtonom sortom, po kome bi vinarija bila prepoznatljiva, onda bi to bio još bolji put i pre bi se stiglo na tržište - kaže Milan Šijački, i dodaje:
-Na ovim prostorima je odnos 65% na prema 35% u korist belih vina. Ali, u novije vreme sve su prisutnija crvena vina. U našem vinogorju su one nestale pre pedeset godina, mislim na prave vinske sorte. Burgundac se još ’57. godine pio u našem podrumu i onda su došle neke čudne godine kada je sve nestalo, pa se sada ponovo vraća.
Osim unuka, ove godine Vinarija je iznedrila i novi Rose, nežno i pitko vino, čiji je kreator bila Ivana Šijački, „a u njemu se ogleda njen trud i njena ličnost“ ističe ponosni tata Milan, i to je ukratko odgovor zašto je to tako uspešno i traženo vino.
-Ja sam se potrudio da proizvedem kvalitetno grožđe, koje je prisutnije u odabiru tipa vina. Ali lepota stvaranja vina nema dimenziju konačnosti, pa i ovo kao i druga vina treba događivati, jer svaka godina, svaka berba je priča za sebe. Ne bi ni valjalo da je svaka berba ista, onda bi imali uniformisana vina. Uvek postoji želja za nečim novim, da se maksimum izvuče iz grožđa.
Novina Vinarije Šijački je i uređeni prostor za prijem gostiju. U funkciju je stavljena nova terasa, nova sala za degustaciju i vinarija sada može da primi i u letnjim i u zimskim uslovima pedesetak goditiju. Osim toga, proširen je podrum, čiji je trenutni kapacitet 100.000 litara sa nekim zalihama.
Ali, da bi gosti došli u većem broju ima i realnih planova i ostvarljivih ideja. Činjenica je da Banoštarci ne koriste dovoljno svoju najveću i najdragoceniju „dunavsku ulicu“, a još u rimsko doba (III vek), ovo mesto je bilo poznato kao glavna luka na Dunavu, pristan za lađe kojima su iz Evrope stizali uglednici na putu za carski grad Sirmijum. Banoštor je tada brojalo 1.200 žitelja, a danas ima 700.
- Prava stvar bi bila napraviti nešto poput pristaništa, gde bi mogli da staju brodovi sa malo dubljim gazom, da ljudi dopune svoje zalihe vode i napune baterije. Sve je to izvodljivo. Za to postoji projekat, ali je to malo veći zalogaj za Banoštor. U to bi se pored lokalne samouprave trebali uključiti i opština i pokrajina. Da je to prirodni položaj najbolji za pristan prepoznato je i u starom i u srednjem veku, i sada je, ali to treba povratiti. Skelu imamo, most nam ne treba, samo bi nam napravio problem i naružio lepu obalu sela - odlučno tvrdi Milan Šijački.
Obilazak banoštorskih vinarija, i drugih koje se nalaze po mestima uz Dunav, bila bi prava atrakcija i nov turistički proizvod koji bi sigurno osvežio turističku ponudu, pre svega Novog Sada, Vojvodine, ali i šire. Bio bi to opšteprihvaćen model za sve one vinarije koje se nalaze uz „vodu“, a njihov broj nije mali. U Banoštoru na Dunav izlaze, za sada dve vinarije, Vinarija „Šijački“ i Vinarija „Ačanski“, mnoge druge nalaze se tik preko puta. Osim toga, naslonjen na Nacionalni park Fruške gore, Banoštor uz odlična vina ima izgleda za razvoj lovnog i ribolovnog turizma, tu je i izletište Andrevlje, dobri restorani, čarde, da svako radi i ima korist od toga.

Više fotografija sa Banoštorskih dana vina možete da pogledate   o v d e.