Thu10012020

Poslednja izmena:09:14:13 PM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Prof. dr Zoran Keserović: Ovo je rekordna godina u istoriji srpskog voćarstva

Prof. dr Zoran Keserović: Ovo je rekordna godina u istoriji srpskog voćarstva

  • PDF

Prof. dr Zoran Keserović, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta,naš istaknuti stručnjak za oblast voćarstva izneo je za časopis TOPSRBIJA svoju ocenu stanja u sprskom voćarstvu, jednoj od najrentabilnijih grana poljoprivredeu našoj zemlji.

*Procena prinosa?
-Na početku ove godine očekivali smo da ovo bude jedna od rodnijih u poslednjih deset godina, bez obzira na sve probleme koje smo imali: značajno niske zimske temperature, pozne prolećne mrazeea, izuzetno loše vremenske uslova za vreme oprašivanja i oplodnje, naročito kod koštičavih voćnih vrsta, kasnije smo imali velike količine padavina, jako otežanu zaštitu od prouzrokovača bolesti i štetočina. Veliki problemi su bili u borbi protiv Monilije kod kajsije i šljive, ali takođe i protiv čađave krastavosti(Venturia inaequalis) kod jabuke. Kasnije smo imali i velike probleme sa gradom koji je na pojedinim lokalitetima naneo velike štete. Npr. pre desetak dana u okolini Vinče, gde su uništeni i voćnjaci i vinogradi. Imali smo pojava pega od suše, zatim ožegotina, ali bez obzira na sve to, s obzirom na izuzetno malu rodnost u 2012. godini, ova 2013. godina je rekordna, rekao bih ne samo poslednjih deset, već kod nekih voćnih vrsta i u istoriji proizvodnje u Srbiji. Na prvom mestu mislim na proizvodnju šljive, gde je moja procena da će biti oko 800.000 tona, što Srbija nikada nije imala. Proizvodnja jabuke, koja će biti oko 300.000 tona u odnosu na 179.000 tona proizvedenih u toku prošle godine je značajniji pomak.
*Cene?
-Što se tiče cena kod različitih voćnih vrsta mislim da će proizvođači biti izuzetno zadovoljni, osim kod nekih sorti bresaka i kod šljive, gde je bila dosta niska cena, kako ranih koji stižu krajem jula, tako i kasnijih. Čačanska lepotica plaćala se između 12 i 15 evrocenti, a Čačanska rodna od 8 do 10 evrocenti.
*Predviđanja?
-Proizvođači su suočeni sa brojnim probelmima, jer je dosta zasada, naročito šljiva, polomljeno pod teretom roda i s obzirom da nisu u uslovima navodnjavanja, došlo je do velikog opterećenja i sušenja stabala. Tako da u 2014. godini očekujemo naglo smanjenje proizvodnje šljive i to zbog: izuzetno niske cene, prekidanja lanca između proizvođača i prerađivača (stari proizvođači nisu dovoljno organizovani i nemaju neke svoje velike sušare ili pecare). Da postoji neki fond ili sredstva, Ministarstvo za poljoprivredu je trebalo brzo reagovati i dati negde oko 10 evrocenti po kilogramu, kao što je za jabuku bilo u Hrvatskoj. Moglo se dogovoriti sa prerađivačkim kućama i proizvesti dobar proizvod, suva šljiva, koja kao takva može stajati narednih dve, tri, deset godina jer je sigurno da će već sledeće godine doći do veće potražnje, pošto će rod biti daleko umanjen.
*Zašto se to desilo u šljivarstvu Srbije koje bi trebao da bude njen brend, kao i proizvodnja maline?
-Ja bih rekao da tu ne postoji jedna dugoročna strategija razvoja ove dve voćne vrste, koje su kroz istoriju igrale veoma važnu ulogu u ekonomiji Srbije. Nije se na vreme razmišljalo oko standardizovanja, intenziviranja pre svega proizvodnje kod šljive, uvođenja vegetativnih podloga, podizanja prinosa po jedinici površine, poboljšanja kvaliteta, osvajanja novih tržišta, tehnologiji kod suve šljive. U okolini Osečine u jednom malom mestu ima oko 38 sušara i svako to radi na svoj način, a vlažnost suve šljive se kreće od 15 do 30%. To nije suva šljiva koje će da uzmu zemlje EU, koje mogu da uvezu velike količine kao što to čini Nemačka pa i skandinavkse zemlje. Mi smo morali na neki način naterati proizvođače da podižu velike kapacitete za preradu, i da prestandardizuju tehnologiju u skladu sa standardima koji se traže za suvu šljivu unutar određenih tržišta.  
*Jabuke?
-U tehnologiji proizvodnje jabuke su svi, pre 10 godina rekli: „Videćemo šta će Keserović da radi sa jabukom za 10 godina!? Meni je drago što sve to ide u dobrom pravcu, da je Srbija postala prepoznatljiva po proizvodnji jabuke u Evropi, da pored toga što su se mnogi plašili šta će biti ako Rusi zatvore granice, šta ćemo mi sa tom jabukom? Ovo je prva moja izjava koju sam hteo 13. ovog meseca želeo da iznesem na Berbi jabuka u Maloj Remeti, gde će biti svečano otvoren jedan pogon, a predsednik pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić će obići zasade, da je pre petnaest dana krenuo izvoz jabuke za skandinavske zemlje, za Dansku,  jabuke promera, 60-65mm. Krenuo je i izvoz kruške na isto, a otvoreno je i englesko tržište. Krenuo je izvoz jabuke za Vladivostok, i to je jedan od dokaza da kada imate kvalitetan proizvod, kada imate da ponudite sortiment koji oni traže, da taj proizvod ne zna za granice. Za nas nije interesantno samo rusko tržište, nego i evropsko.
*Nove inicijative Departmana?
-Ja sam dao predlog Pokrajinskom sekretarijatu da obezbedi sredstva, u toku su pregovori, za intenziviranje proizvodnje koštičavih voćnih vrsta, i oni su shvatili da to u Srbiji neće niko odraditi ako ovaj Departman ne pokrene tu ideju. Oni su izašli u susret, mislim da je već potpisan ugovor o novom projektu: introdukovanju vegetativnih podloga, na kojim bi kalemili koštičave voćne vrste kajsiju, šljivu, trešnju, breskvu i višnju, sa jednom gustom sadnjom i protivgradnom mrežom, kao što se to radi kod jabučastih voćnih vrsta. Mislim da će to biti jedna novina, jedan zaokret u tehnologiji proizvodnje kod koštičavih voćnih vrasta, i da će to sugurno povećati prinos po jedinici površine. Sada ostvarujemo kod jabuke, od treće godine, 55 tona pune rodnosti do 80 tona, gde smo postali izuzetno konkurentni na evropskom tržištu. Mislim da je voćarstvo, pored vinogradarstva, povrtarstva, možda jedina grana koja je napravila značajan zaokret u tehnologiji proizvodnje, shvatila ozbiljno šta će sutra biti kada se smanje carinske stope, i ukinu carinske stope na uvoz proizvoda EU. Mi tek sada shvatamo da moramo biti konkurentni, a možemo biti konkurentni samo ukoliko povećavamo prinos, ukoliko imamo kvalitet i smanjimo troškove proizvodnje po jedinici površine. Kada smo vodili razgovor o strategiji razvoja poljoprivrede na Kopaoniku, jedan poznati agrarni ekonomista iz Slovenije dr Emil Erjavec, je rekao: Meni se čini da ste vi jedino u voćarstvu spremni da sutra budete konkurentni“. Ispostavilo se, nažalost, da je bio u pravu.
*Kako je u voćastvu došlo do tog vidnog napretka?
-Očigledno je da je Vojvodina, iako prevashodno žitnica, ta koja je povukla napred, zato što je nauka i struka ovde uradila dosta toga na uvođenju novih tehnologija proizvodnje, a i mediji su dosta uradili na afirmaciji voćarske i vinogradarske proizvodnje. Uz to i Pokrajinska vlada je shvatila da je to grana u koju treba investirati, jer sa investiranjem u intenzivnu proizvodnju povećava se dobit, ali takođe se zapošljava dosta ljudi, rešavaju se socijalno-ekonomki i demografski problemi. Sve ove projekte uradili smo kao model kako treba raditi, i izvaditi Srbiju koja se nalazi u poljoprivredi u zatvorenom krugu propadanja.
*Preporuka za dalje?
-Nema smelih poteza, niti Vlade, niti Republičkog ministarstva, pa je moja preporuka da se krene sa smelim i profitabilnim investicijama. Dosta je nerazvijenih područja, područja koja propadaju i ovo je poslednji momenat da se uradi sektorska analiza, da se kaže: E ta grana poljoprivrede daje rezultate, ona zapošljava toliko i toliko ljudi i u nju treba ulagati.
Budžet za poljoprivredu ne bi smeo da bude zamrznut u naredne dve godine, kao što se predlaže, jer je ovo period krize, a u periodu krize treba uraditi sektorsku analizu i investirati novac tamo gde može da se ostvari izvoz i da se popravi koliko toliko taj spoljnotrgovinski deficit. Poljoprivreda je jedina grana privrede gde se ostvaruje deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Među prvih deset prizvoda koji su se izvozili u EU tokom 2012. godine nalaze se smrznuta malina i višnja. Mislim da će ove godine izvoz sveže jabuke ući u prvih deset. Zbog slučaja aflatoksina, početkom godina je na prvom mestu bila smarznuta malina u izvozu, ali ovde imamo velike probleme. Pala nam je proizvodnja sa 120.000 tona prošle na 59.000 tona ove godine. Imam rešenje i za tu situaciju i to može brzo da se prevaziđe, trebalo je to i ranije učiniti. Treba nam dve godine da bi opet postali ona stara Srbija koja je bila u proizvodnji maline, ali tu treba neke stvari pod hitno promeniti. Treba da se formiraju timovi koji će dati predloge i ideje kako da ovaj naš brend, koji je važan i prepoznatljiv u EU, ne padne na niske grane. Iako je na prvom mestu, proizvodnja maline je jako mala u odnosu na one agroekološke uslove koje mi ovde imamo – zaključio je prof. dr Zoran Keserović.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar