Jovan Adamov kontrabasist, kompozitor i dirigent Plesnog orkestra Radio-Novog Sada, danas umetnički direktor Tamburaškog sabora ne krije svoje zadovoljstvo, tek završenom manifestacijom u Deronjama. Dapače, nije bilo niti zamerki niti lošeg komentara za jedinstven projekat jedne zahtevne organizacije sa toliko velikom posećenošću, kakva je Tamburački sabor, u jednom malom selu, na ledini, preko godine zaraslom korovom, bez ikakve infrastrukture. A bilo je sve bez greške. O svojim i utiscima sa strane, Jovan Adamov kaže:

 -Ljudi su prezadovoljni što se tambura na velika vrata vratila u Deronje, u malo izmenjenom obliku. Svetski Tamburica fest je morao privremeno da ode iz Deronja, zato što u selu i okolini nije bilo smeštajnih kapaciteta i infrasturkture, koji zahteva održavanje jednog svetskog festivala. Mi smo izabrali Tvrđavu zbog Janike Balaža, ali pokazalo se da je to malo za domaće ansamble. Jer, ako je svetsko onda ne može da bude više od pola domaćih ansambala i po neko sa strane. U pravo vreme došla je nova ideja i pojavila se nova ekipa u Odžacima, željna da radi i da unapredi svoju opštinu. Sa njima smo brzo našli zajednički jezik i dogovorili smo se da organizujemo Tamburaški sabor, pre svega za domaće ansamble. Postoji mogućnost da tu ideju vremenom proširimo na Panonski sabor, jer  u malom krugu imamo mnogo ansambala, u Slavoniji, Mađarskoj, ali za sada je to samo ideja u razmatranju. Pozitivno je što u Deronjama u takmičarskom delu može da nastupi više od deset domaćih ansambala i to je krasilo Tamburaški sabor ove godine.
*I sami smo se uverili da je ovaj festival je otkrio Deronje, otkrio šta sve jedno selo može da pruži u pozitivnom smislu. Šta dalje?
-Mi imamo želju, i čvrsto verujem da neće mnogo godina proći, možda jedna, dve, da se izgradi jedno, mi ćemo ga zvati „tamburaško selo“, da umesto šatora budu podignute kućice, koje bi omogućile da se tamburaški susreti, radionice i slično, dešavaju i svakog meseca. Nekada je u Novom Sadu bio Festival podunavskih zemalja (evropske etno muzike), koji bi mogao da se vrati, ali u Deronje. Ima mnogo ideja, a to bi omogućilo Deronjama da od turizma ima dobit ne samo dva tri dana godišnje, već nekoliko meseci. To znači da bi Deronje imali značajan turistički potencijal i mi radimo na tome.
*Vi ste jedan od najistaknutijih muzičkih umetnika u Vojvodini, kako objašnjavate ekspanziju tamburaške muzike?
-Tambura je doživela veliku ekspanziju, unazad desetak godina, ne samo kod nas nego u svetu, pre svega u Evropi. U Americi ta tradicija traje već pedesetak godina. Oni imaju svoje festivale i druženja. Znajući za sve to, mi smo osnovali Svetsku tamburašku asocijaciju na kojoj su bili prisutni predstvnici Upravnih odbora iz američkih i kanadskih saveza, i od naredne godine počinje čvršće povezivanje organizacionog sektora, koje će prema našim procenama, doneti velike rezultate.
S druge strane, tambura je pitom instrument, ne pravi veliku galamu, može da se svirucka u sobi, a da ne smeta ni komšiji ni ostalima. Boja zvuka tambure je približna ljudskom glasu, prijatna. Jedan prosečan tamburaški instrument, tamburica, bas, prim, ne visokog ranga, nema veliku cenu. Za dobru violinu vam treba nekoliko hiljada evra, solidnu tambura košta manje od hiljadu, a dobar prim možete kupiti za 200 evra. Ljudi sa skromnim sredstvima mogu da zadovolje svoje kulturne potrebe, da uzmu da sviraju, pa čak i da zarađuju. Pretpostavljam da su to neki od razloga njene popularnosti.
*Kako napraviti brend deronjske tambure i da li mi možemo očekivati da će se to u skoroj budućnosti desiti?
-Apsolutno. Guča postoji 53 godine. Oni su taj imidž gradili više decenija, a mi smo tek 6 godina u ovoj priči. Oni svoju priču grade u centru grada, a mi na ledini. Ali, mogu da kažem da su i Tamburica fest na Tvrđavi i Deronjaki tamburaški sabor mnogo više poznati i respektovani u inostranstvu nego kod nas. Pogotovo, mi Vojvođani smo spori i dok se mi setimo, dogovorimo, na drugoj strani se već dogodilo. Na sreću, u Odžacima je jedan tim, koji je brz i efikasan i koji radi i mi smo već napravili jednu robnu marku.
Ove godine su u Deronje na sabor organizovano došli iz Hrvatske i Bosne, Rumunije i Mađarske i ostvarili par stotina noćenja u privatnom smeštaju, i to samo za dva dana.
Mi smo otvorili naš Facebook nalog, web stranicu, i imali nekoliko hiljada pregleda i to govori o interesovanju za ovo što radimo. Ja računam da ćemo za jubilarnu desetogodišnjicu Sabora imati poplavu posetilaca. Na Tvrđavi smo ove godine imali na tamburašima i Halidu Bešliću, koji je bio zvezda večeri, 14.000 ljudi, i bili smo prinuđeni da zatvorimo kapiju i kažemo, ne može više. Nećemo da u tom ograničenom prostoru ljudi jedan drugom „sede“ na glavi. Ako se pokaže veće interesovanje za festival, otvorićemo i druge delove Tvrđave - rekao je Jovan Adamov.
Ledina u Deronjama je idealna, neograničavajuća, može da prigrli svakog ko god dođe. Po proceni policije, druge večeri Sabora je bilo oko 30.000 ljudi. Nije zabeležen ni jedan eksces, ni jedan saobraćajni prekršaj i svi koji su došli na Sabor, kući su se vratili zadovoljni. Potrebna je veća podrška Pokrajine, a i države, jer ne kaže se džabe, „koliko para toliko muzike“.