Berbanski dani na Paliću su prilika da se uz primarne događaje i aktivnosti, koje su razlog njenog bitisanja, odrade i još po neke, dodatne, važne i svečane radnje, da se manifestacija upotpuni i nadogradi, učini još raznovrsnijom.
Vitezovi vinskog reda Arene Zabatkiensis (lat. Subotički pesak), svake godine od svog osnivanja (2001. godine), nosioci su ceremonijalnog dela Berbanskih svečanosti. Na 24-tim po redu Berbanskim danima, održanim 14. i 15. septembra 2013. godine u stoletnom palićkom parku, viteški red je po tradiciji, obavio ceremoniju primanja novog člana, ovoga puta zbog kiše pod njenom nadstrešnjicom Velike terase.

Insistirajući na kvalitetu, a ne na kvantitetu svojih članova, red vinskih vitezova Arena Zabatkiensis, u svoje članstvo je primila starog prijatelja vitezova, dobrog poznavaoca vina i jednog od onih koji poseduje ne veliki, ali svoj, vinski podrum.
Gospodin Stevan Dubajić je oduvek voleo vino, ali se intenzivnije počeo njime baviti pre osam godina, kada je u vinogradu svoga tasta, uz njega, pomalo i sam, sticao prva iskustva u vinogradu. Kada je tast umro, morao je neko da preuzme taj deo posla, koji mu uopšte nije teško pao. Dodatne savete i upute dobijao je od cenjenog i poštovanog palićkog vinogradara i vinara, gospodina Ferenca Šinke, koji mu je nesebično, kao i mnogim drugima, otkrivao jednu po jednu, vinarsku tajnu.
Uz njegovu pomoć naučio je da pravi dobra vina. U njegovom podrumu se danas nalazi Italijinski i Rajnski Rizling, Kevedinka, Traminac, Tamjanika, ove godine i Prokupac. Rarititetno vino iz ovog podruma je sigurno Bermet, jedini na prostoru Subotice. Italijanski Rizling i Prokupac, oba reprezentativna, našla su se na svečanoj trpezi Male gostione u vreme Berbanskih dana 2013, kada se pred brojne goste iznosi ono najbolje.
Na pitanje kako je biti vinar, Stevan Dubajić jednostavno odgovara:
-Jako lepo, to je kao da imate novorođenče, za koje ne znate u šta će da stasa. A kada stasa u jedno fino, kvalitetno vino koje se može na bilo koji sto izneti, to je prava stvar i ponos svakog proizvođača vina. Ali, nije uvek bilo tako. Isprava su moja crvena vina bila puno kiselija, neuravnotežena, nisam znao tehnologiju. Mojim stasavanjem i sve većim iskustvom, počeo sam da pravim bolja vina.
Gospodin Dubajić se rukovodi jednostavnom recepturom: dobra sirovina, stara tehnologija i minimum hemije i naravno, ljubav. Jer, vino voli stalnu pažnju, da se prati, posmatra… A to je lepše u paru, pa Stevanu u toj vinskoj priči pomaže njegova supruga Adriana. Oni proizvode do 3.000 litara vina godišnje, dovoljno za kuću i prijatelje.
Međutim, malim podrumarima je sve teže, jer Zakonske regulative su neumoljive i nenaklonjene malim vinarijama. Vrata Podruma Dubajić se ne otvaraju čak ni kao atrakcija, turistima na vinskom putu, da ne bude zabune da od toga ima zarade.
-Ja vrata mog podruma ne smem da otvorim da me sutra ne bi neko prozvao da kaže: “Ti to radiš iz komercijalnih razloga.” Svi veliki vinari, koji imaju na desetine hektara, su imali pomoć države i za sadnju, za podrum, tehnologiju, mi nismo dobili ništa. Spreman sam da kao i drugi mali vinari izvršim analizu naših vina, sem toga što ih mi pijemo i znamo da glava ne boli, i da platimo državi porez za količinu koju iznesemo na tržište. Ali, mi ne možemo da ispunimo propisane uslove o posedovanju posebne prostorije za sve faze rada. Moj podrum je mali, ja to radim u kući i nemam uslova za proširenje. A i ne bih se širio, voleo bih da zadržim kvalitet, kako je bilo i do sada, da sve bude pod mojoj kontrolom, da sve propratim, a ne da plaćam nekoga da radi umesto mene. Jer, ja radim iz zadovoljstva - kaže gospodin Dubajić.
A viteški red je nešto što se dugo podrazumevalo, jer se sa članovima reda družio i do sada, svakog prvog utorka u mesecu na redovnim vinskim susretima koje organizuje Arena Zabatkiensis u Maloj gostioni, na kojem se ocenjuju vina, ali i izoštravaju mirisi, definišu ukusi i druga čula ocenjivača, prikupkljaju znanja o tome kako prepoznati kvalitetna vina. Aktivno je učestvovao u organizaciji Palićkih vinskih svečanosti u maju, ali sada, po nagovoru Velikog majstora vinskog viteškog reda Dragutina Miljkovića, postao je njihov zvanični i punopravni član.
Osim toga, ništa se neće promeniti. Gospodin Stevan Dubajić će i dalje praviti dobra vina i na svoj način davati doprinos afirmaciji palićkog vinogorja. Uz Ferenca Šinku i Nandora Šantu, koji grade mali palićki vinski put, i dalje će kreirati vina u drvenim buradima, tradicionalnom tehnologija, bez hemije, priručnim alatima i sa puno ljubavi, zadovoljstva i vere u ono što radi.