Republika Češka je zemlja više poznata po pivu nego po vinu. Češka je zemlja u čijem je gradu – Plzenu, “izmišlljeno” prvo moderno pivo. U Pragu se prema nekim procenama može probati oko 300 vrsta piva. Međutim, od kada su strane kompanije preuzele velike pivnice, i kvantitet pretpostavile kvalitetu, situacija se polako menja. Česi, najveće pivopije na svetu, sve više uživaju u vinu. Samo do pre par godina potrošnja piva je bila 160 litara po glavi stanovnika godišnje, sada se smanjila na 140 litara, dok je potrošnja vina, veća nego ikada, 20 litara po glavi stanovnika.

Na teritoriji današnje Češke Republike prvi vinogradi nikli su pre 1.000 godina. Glavnina vinograda nalazi se severno od Praga (Melnik i Litomerice) i u Moravskoj (Znojmo, Brno, Mikulov), gde se nalazi 94% vinograda Češke Republike.
Podneblje srednje Evrope pogodno je za uzgoj belih sorti, a u Češkoj su najzastupljeniji: Silvanac zeleni, Veltlinac zeleni, Rajnski Rizling, Traminac crveni, a u znatno manjem procentu crvene sorte poput Frankovke i Portugizera, a u novije vreme i Cabernet Sauvignona.
Sve u svemu, Češka nije zemlja u kojoj se proizvode najbolja, naprefinjenija vina na svetu, diktirana klimatskim i drugim fakotrima, ali zato, pre svega njena prestonica Prag mesto je hiljadu wine barova i vinoteka, velikih i malih, sa izborom vina iz celog sveta. Takva mesta su jedna od najomiljenijih sastajališta Pražana, ali ne manje interesantna i strancima.
Libušu Lapuchkovu (1942), vlasnicu jedne takve, kako sama kaže, porodične vinoteke, situirane u strogom centru Praga, sreli smo nedavno u novosadskoj vinoteci “Naša vina”, gde je sa prijateljicom Stanislavom Stejskalovom (1964), degustirala vina.
Gospođa Libuša Lapuchkova, je po nagovoru prijatelja, pošto je ostala bez posla, pre tri godine napravila veliki zaokret u karijeri, otvorivši vinoteku. U tome je imala veliku podršku svog prijatelja, koji je odranije detektovao njen „dobar odnos prema vinu“. U vinoteci gospođa Libuše Lapuchkove se nalaze isključivo domaća, češka i moravska bela vina, i crvena iz Makedonije. Razlog za to nije samo njihov odličan kvalitet, već i njen prijatelj Makedonac, koji je poznavalac vina tog kraja. Gosti vinoteke gospođe Libuše Lapuchkove su pretežno Česi, koji svakodnevno dolaze da popričaju, da se druže, neko dođe na deci vina, neko na malo više, kao što je i zamišljeno da to bude jedan „lepo upotrebljen društveni prostor“. Zbog stalnih gostiju Čeha, u njenu vinoteku retko ima mesta za strance.
Znatiželjni da čujemo otkuda dve dame same u Novom Sadu, na tečnom srpskom jeziku objašnjenje nam je dala gospođa Stanislava Stejskalova (1942) , kojoj je ovo prvi dolazak u Srbiju.
-Želele smo da posetimo Srbiju i da se upoznamo sa vašim znamenitostima, i odlučile da obilazak započnemo od Novog Sada. Sedele smo prvo veče u Dunavskoj ulici, i privukao nas je natpis „Naša vina“. Želele smo da uđemo, pošto Evropa ne zna za „naša vina“, odnosno vaša vina, ali preko vikenda vinoteka ne radi, tako da smo sačekale radni dan.
Mi volimo vino i prirodno je da kada dođete u neku zemlju, gde se gaji vinova loza, da se ono proba i uporedi.
Domaćini „Naših vina“ ponudili su nam Pinot Noir Vinarije „Vinum“, Three Star” Vinarje “Vindulo” i Fakultetsko crveno vino „Probus“, od kojih nažalost, ni jedno nećemo moći poneti. Veliki je problem uvoza, pa vino isključivo nabavljamo preko naših distributera.
Česi više vole da piju bela vina, vrhunska vina, kao što je Italijanski Rizling. Crvena manje, jer naša domaća nisu posebno dobra, ali zato nudimo Makedonska i Bugarska vina. Najveća količina vina dolazi iz Moravske, gde se nalazi i najveća koncentracija vinograda. Tamo ima oko 1.300 registrovanih vinara, ali to nisu sve vinogradari. Neki kupuju grožđe i samo se bave proizvodnjom vina. Trenutno je u Češkoj vreme mladog vina, kada se mošt pretvori u vino. Kod nas postoji verovanje da svako mora popiti onu količinu mladog vina koliko imate krvi u telu, jer je zdravo i sadrži puno vitamina B, ali naravno, ne u jednom danu – uz osmeh napominje Libuša Lapuchkova.
I kako smo na kraju razumeli, gospođe Libuša Lapuchkova i Stanislava Stejskalova su reprezentativne prestavnice nove generacije Čehinja, koje su, ili zagovornice novih ideja ili glavne kreatorke vina u zemlji. Ako se uzmu u obzir one osobine lepšeg pola, kao što su upornost, istrajnost, tvrdoglavost i nadasve hrabrost, češka vina imaju sjajnu budućnost, a Česi će, na neki način, biti sve prisutniji u svetskim vinskim krugovima.
Nama je bilo neobično drago da u našem gradu sretnemo i ugostimo dve simpatične žene, koje su, kao vinski znalci, odlučile da nas upoznaju putem vina, našeg dobrog. A izabrale su pravo mesto za početak svog upoznavanja Srbije, jer taj pravac bismo im i mi preporučili.