Po nekom nepisanom pravilu, Karlovačku berbu grožđa, godinama u nazad, najavljuje Zavičajna zbirka u Sremskim Karlovcima, u svečanom prostoru dvorca Ilion, otvaranjem prigodne postavke. Tako je i uoči Grožebala 2013. godine, u četvrtak, 19. septembra, izložbom pod nazivom „Karlovački vinogradari i vinari“, autorke mr Gordane Petković, višeg kustosa, najavljen ovaj događaj.

Osim poimeničnog predstavljanja karlovačkih vinogradara i vinara ( Dušan Došen, Đorđe Dragojlović Dulka, Đorđe Svinjarević, Žarko Živanović, Petar Jovanović-General, Ivan Merc, Mario Benišek, Milan Kosović, Milan Petrović, Podrum Bajilo, Jefta Mrđanin, Siniša Kiš i Predrag Crnković, Svetlana i Aleksandar Bikar, Patrijaršijski podrum, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Vinarije Vinum, Đurđić, Aleks i Veritas), koji su se i ovom prilikom predstavili, a kako drugačije nego vinom, izložene su i umetničke slike, pejzaži sa motivima karlovačkih vinograda, fotografija berbe i Slavka Veskovića, poslednjeg karlovačkog bačvara, stari alati, pano sa Prve izložbe vina i grožđa, sa spiskom svih učesnika, iz 1930. godine, od kada se i zvanično beleži prva svečanost grožđu i vinu u čast, kao i drugih podsetnika na vreme prošlo.
Ispred karlovačkih vinogradara i vinara prisutne je pozdravio gospodin Predrag Bajilo, vlasnik reprezentativnog Podruma Bajilo, situiranog u centru grada, a o istorijatu, prilikama i neprilikama vezanim za ovu privrednu granu, govorio je novinar i dobar poznavalac vinske kulture, gospodin Petar Samardžija.
On je naglasio da je vinogradarstvo u Sremske Karlovce stiglo pre više od 1.700 godina, na što ukazuje činjenica da su gospodari ovog prostora bili vrsni vinogradari, Grci, što znači da je loza ovde počela da se grana i pre Probusa. Posle Rimljana i Grka, ugarski kralj Bela IV (XIII vek) je na Frušku doveo najbolje sturčnjake iz Francuske, a u XVIII i XIX veku ovde su formirane grupe domaćih stučnjaka, koje su pratila i njihova vina. Fruška gora je bila poznata po dobrim vinama i odavde se vino izvozilo u okolne krajeve, a i mnogo dalje, jer je kvalitetom išlo u korak sa najboljim evropskim vinima.
Taj ugled koji su vina sa Fruške gore sticala vekovima, bio je presudan da se posle Drugog svetskog rata, upravo u Sremskim Karlovcima 1947. godine osnuje Zavod za vinogradarstvo i vinarstvo, prvi u Srbiji. Prvi direktor i osnivač tog Zavoda, (danas Institut za voćarstvo i vinogradarstvo), bio je prof. dr Dragoljub Milisavljević, koji je odnegovao mnoge, i danas aktivne stručnjake.
Vinova loza je imala svoje uspone i padove, ali se uvek obnavljala i dostizala velike visine, zahvaljujući pre svega nekolicini ljudi, zapisanih u istoriji vinogradarstva i vinarstva Srbije, a koji su radili baš u Sremskim Karlovcima. Imena prve trojice, po mišljenju gospodina Samardžije su pored spomenutog prof. dr Dragoljuba Milisavljevića i dr Sima Lazić i prof. dr Vladimir Kovač.
Nagli uspon u vinogradarstvu i vinarstvu najbolje ilustruju poslednjih deset godina. Tada je došlo do epohalnog razvoja, verovatno najvećeg skoka u kvalitetu vina, u istoriji vinarstva na Fruškoj gori. Brojni vinogradari i vinari su „korak koji je bio izgubljen poslednjih 50 godina“ danas dostigli, a lestvica kvaliteta karlovačkih vina dignuta je toliko visoko da će biti teško napraviti novi korak ka stvaranju velikih vina. Trebaće puno truda, još više znanja i nauke koja treba da se angažuje, jer na žalost, u godinama krize koja je trajala od 70-tih godina, stupanjem na snagu zabrane proizvodnje vina, osim za sopstvene potrebe, dosta je toga propušteno.
Predsednik opštine Sremski Karlovci Milenko Filipović nadovezujući se na vinsku priču naglasio je važnost ovog “Božanskog“ pića za razvoj Sremskih Karlovaca, izuzetnom i jedinstvenom gradu, ne samo u Srbiji već i u celom regionu. Da nije bilo vina ne bi bilo ni pesama, ni Branka Radičevića, niti ovakvih Karlovaca i Karlovčana.
Ova izložba je prvi u nizu događanja koja su predviđeni za vinski bal koji će se od 19-22. septembra održati u Sremskim Karlovcima.
Karlovački Grožđebal je dugo vremena bio jedina manifestacija takve vrste u Srbiji. S toga čudi da je kalendar manifestacija posvećene grožđu i vinu u septembru dupliran, tripliran, a ovog vikenda u Srbiji će ih biti čak četiri: osim u Sremskim Karlovcima, berbiće se i u Vršcu, Župi i u okviru Pudarskih dana u Irigu. Uz dva poljoprivredna sajma, koja će se takođe održati ovog vikenda, u Temerinu, i u Bijeljini, gde su naši vinari uvek dobro došli, dosta govori o tome, da nije dovoljno samo održati manifestaciju nego je treba pažljivo planirati i uskladiti je sa drugim, sličnim događajima. Jer, osim proizvođača na gubitku su i potrošači, publika, kojima su ove manifestacije „radosti pune“ i posvećene.
Ova izložba ostvarena je uz finansijsku podršku grada Novog Sada i opštine Sremski Karlovci.

Više fotografija možete da pogledate  o v d e.